Ako se pitate šta vas čeka u životu ili tražite smisao svog postojanja, posetite naš YouTube kanal. Na našem kanalu pronaćićete odgovore na mnoge od vaših najdubljih pitanja i dilema. Biblija je knjiga koja nudi smisao i razumevanje za naše živote.
Pridružite nam se na Youtube kanal Biblija uči i otkrijte sve što Biblija ima da ponudi.
Biblija otkriva da je Božji zakon predmet sotoninog napada i da će njegovo vojevanje protiv njega dostići svoj vrhunac neposredno pre Drugog dolaska. Proročanstvo ukazuje da će sotona povesti većinu ljudi u neposlušnost prema Bogu (Otkrivenje 12,9). Delujući preko sile “zveri”, on će upraviti pažnju sveta na zver umesto na Boga (Otkrivenje 13,3; više o ovim proročanstvima vidi: u 12. poglavlju u ovoj knjizi).
Napad na Zakon. Knjiga proroka Danila u 7. glavi prikazuje istu silu kao mali rog. Ovo poglavlje govori o četiri velike zveri, koje su, još od Hristovog doba, komentatori poistovetili sa svetskim silama – Vavilonom, Medo-Persijom, Grčkom i Rimom. Deset rogova četvrte zveri predstavljaju deobe Rimskog carstva u vreme njegovog pada (476. n. e) Danilovo viđenje usredsređeno je prema malom rogu, na strašnu i bogohulnu silu koja se uzdigla između deset rogova, označavajući uzdizanje jedne strašne sile nakon raspada Rimskog carstva.
Ova sila pokušaće da promeni Božji zakon (Danilo 7,25) i protezaće se do Hristovog povratka (vidi: 19. poglavlje u ovoj knjizi). Ovaj napad, sam po sebi, dokaz je o večnom značaju Zakona u planu spasenja. Ovo viđenje završava se ponovnim uveravanjem Božjeg naroda da ova sila neće uspeti da ukloni Zakon, jer će Sud uništiti mali rog (Danilo 7,11.26-28).
Biblija je Božje pismo upućeno ljudskoj porodici i ona nam iznosi šta je Bog učinio, šta čini i šta će učiniti za pali ljudski rod. Ona je istorija o spasenju kroz Isusa Hrista koji je središte cele Biblije. Hristos i Biblija su tako usko povezani u ostvarenju plana spasenja da se oboje nazivaju „Reč“. Blagodat ili milost koja deluje kroz Božju Reč, ostvaruje preobraženje u čoveku obnavljanjem njegovog uma i vraća ga u prvobitni odnos sa Bogom. Jedino nam Biblija iznosi Božji plan o vraćanju čoveka u prvobitni položaj pre pada u greh.
Hiljadu godina pre Hrista mudri Solomun je rekao: »Nema kraja sastavljanju mnogih knjiga.« (Propovednik 12,12) I danas se sastavljaju mnoge knjige. Svaki dan izlaze iz štampe milioni primeraka raznih knjiga. Međutim, postoji jedna knjiga koja se razlikuje od svih drugih i koja je s pravom nazvana Božjom knjigom, Knjigom nad knjigama. To je Sveto pismo ili Biblija.
Bez sumnje, jedan od razloga nalazi se u činjenici da jedino Biblija daje pouzdan odgovor na probleme koji svakoga zanimaju, kao što su: Odakle potičemo? Zašto umiremo? Postoji li zagrobni život? Kakva nada postoji za nas stanovnike ove doline suza? Biblija nikad ne zastareva i zato važi za sve ljude, za sva vremena i sve prilike. Ona je nepresušiv izvor nebeske mudrosti i utehe. Ona je naš pouzdan vodič u ovome životu.
Sama Biblija ukazuje na Boga kao na svog autora. Apostol Pavle piše: »Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi.« (2. Timotiju 3,16)
S ovim se slažu i reči apostola Petra koji piše: » I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne bi po svome kazivanju. Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi (2 Petrova 1,20.21).
Nijedna knjiga se ne pojavljuje slučajno. Svaku knjigu mora neko da napiše. To važi i za Bibliju. Bog je njen autor, a ne ljudi. Sveti ljudi – proroci i apostoli – bili su samo oruđa u Božjim rukama, kroz koju je otkrio ljudima svoju volju.
Jedan pisac kaže: »Zli ljudi nisu mogli da napišu Bibliju, jer ona osuđuje njih i njihova dela, Ni dobri ljudi nisu mogli biti autori Biblije; jer kako bi dobri ljudi mogli da kažu da je Bog autor Biblije, ako su je oni sami sastavili. Ostaje, dakle, samo jedno moguće, a to je: »Bog je autor Svetog pisma,« Biblija je, kaže apostol Pavle, »od Boga data ili od Boga nadahnuta«. šta se podrazumeva pod pojmom Biblijskog nadahnuća?
U Bibliji su izražene Božje misli, kroz nju nam govori Božji glas. Proroci i apostoli bili su samo oruđa kojima se Bog služio da svetu otkrije svoju volju i svoj karakter.
Navešćemo nekoliko citata iz Svetog pisma koji potvrđuju da su proroci i apostoli govorili i pisali nadahnuti ili pokrenuti Božjim Duhom. O Mojsijevoj i Aronovoj misiji u 2. Mojsijevoj 4,15. čitamo: » I ja ću biti s tvojim ustima i s njegovim ustima, i učiću vas šta ćete činiti.« Psalmista David kaže za sebe ovako: »Duh Gospodnji govori preko mene, i beseda njegova bi na mojem jeziku.« (2. Samuilova 23,2) U vezi sa misijom proroka Jezekilja čitamo: »Sine čovečiji, idi k domu Izrailjevu, i govori im moje reči; sve reči što ću ti govoriti primaj u srce svoje i slušaj ušima svojim.« (Jezekilj 3,4.10)
Isto vredi i za pisce Novoga zaveta. Apostol Pavle naglašava u svojim poslanicama da reči koje oni – apostoli objavljuju nisu njihove reči, već reči Božje. On kaže: »Toga radi i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka što vi, primivši od nas reč čuvenja Božjega, primiste je ne kao reč ljudsku nego, što zaista jest, kao reč Božju. Solunjanima 2,13; 1. Korinćanima 2, 12.13)
Biblija je, dakle, od Boga nadahnuta knjiga, Bog je njen autor, ali su je napisali sveti ljudi, koji su bili pod Božjim uticajem.
»Biblija ukazuje na Boga kao na svog autora, iako je napisana ljudskom rukom. Različiti stil koji primećujemo u raznim knjigama Biblije otkriva odlike raznih pisaca. Istine, date u Bibliji dato su sve nadahnućem od Boga, iako su izraženo ljudskim rečima. «
Zbog toga što je Sveto pismo od Boga dato, ono se još naziva »Božjom rečju«. Ovaj naziv često se upotrebljava umesto naziva Sveto pismo. To ime je i sam Isus upotrebljavao (Marko 7,13).
Biblija s pravom nosi to ime, jer je samo u Starom zavetu 3500 puta pomenut izraz »tako kaže Gospod«.
U početku, dok Adam još nije pao u greh, Bog je lično i neposredno održavao vezu sa čovekom. Sve dok je Adam u skladu sa Bogom živeo u Edemu, Bog je bio njegov učitelj.
Najveća prednost koju je čovek imao u raju bila je mogućnost da lično razgovara sa svojim Tvorcem. Da je čovek ostao veran Bogu, on bi zauvek sačuvao tu prednost. Tada čoveku ne bi bila potrebna Biblija, jer bi mu Bog lično davao svoja otkrivenja. Ali čovek je pao u greh. Greh je odvojio čoveka od Boga.
Čovek je izgubio tu izvanrednu prednost da lično razgovara sa Bogom. Ali Bog je u svojoj ljubavi i milosti ipak pronašao način kako će i dalje otkrivati ljudima sve što im je potrebno za spasenje. Svojim duhom održavao je vezu sa ljudima i slao svetu nebesku svetlost preko svojih proroka.
»Naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi.« (2. Petrova 1, 21)
Osim hrišćanske Biblije u svetu postoje i druge svete ili duhovne knjige. Muslimani imaju svoj Kuran, Hindusi svoje svete knjige nazvane Vede, i iranska Plemena imaju Zenavestu. U čemu se razlikuju ove knjige od Biblije? U svetim knjigama spomenutih religija ljudi govore o Bogu, a u Bibliji Bog govori ljudima. To je osnovna razlika. Bog je ljudima dao Bibliju da nam se kroz nju otkrije i da nam objavi svoju vest ljubavi, milosti i mira.
Blog Biblija uči želi da vam preporuči Bibliju kao neprocenjivi dar!
