15. Deset zapovesti i obredni zakoni

Uvod

Bog je svome narodu dao tri različita zakona: građanski, obredni i moralni zakon ili Deset zapovesti.

Građanski zakoni određivali su mnoga pitanja u vezi sa postojanjem izrailjskog naroda kao posebne nacije. U okvir ovih zakona ulazile su uredbe o raznim prestupima, o sudskom postupku, itd. Propašću izrailjske države u prvom veku posle Hrista prestali su da važe i ovi zakoni.

Ceremonijalni ili obredni zakon određivao je koje žrtve Izrailjci treba da prinose u slučaju nekog prestupa. Ovim zakonom određeni su bili i praznici koje je izrailjski narod trebalo da svetkuje, osim Subote kao sedmičnog dana za odmor. Obredni zakon imao je privremeni karakter. Žrtve i praznici, koje je ovaj zakon propisivao, bili su simbol Hristove službe i Njegove žrtve na krstu. Kad je Isus umro na krstu, prestalo je prinošenje životinjskih žrtava, a time su prestale da važe i uredbe koje su ih propisivale.

Moralni zakon ili Deset zapovesti je Božji zakon koji je dat našim praroditeljima još u Raju, a obnovljen je na Sinaju (2.Mojsijeva 20:1–17). To je večan, savršen i nepromenljiv zakon, Zakon koji otkriva Božju volju i Božji karakter i određuje naš odnos prema Bogu i bližnjima.

 

I  MORALNI ZAKON

 

  1. Sa načelima Moralnog zakona Bog je upoznao naše praroditelje u raju.

Prestup tog Zakona je greh (1.Jovanova 3:4). Eva je prestupila ovaj Zakon, kada je uzabrala plod sa zabranjenog drveta. Verni Božji ljudi, patrijarsi, imali su taj Zakon u svom srcu (1.Mojsijeva 26:5).

 

  1. Bog je na gori Sinaju svečano proglasio Moralni zakon ili Zakon deset zapovesti (2.Mojsijeva 20:1–17), napisao ga je na dve kamene ploče i zapovedio Mojsiju da ga stavi u  kovčeg.
  • „Te reči izgovori Gospod svemu zboru vašemu na gori isred ognja, oblaka i mraka, glasom velikim, i ništa više nego ih napisa na dve ploče kamene koje mi dade.” (5.Mojsijeva 5:22.)
  • „I vrativ se siđoh s gore, i metnu u ploče u kovčeg, koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.” (5. Mojsijeva 10:5.)

 

  1. Taj Zakon je savršen, svet, pravedan, dobar i večan.
  • „Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu, svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.” (Psalam 19:7)
  • „Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i (Rimljanima 7:12; Psalam 119:142,152; Matej 5:17–19.)
  1. Taj zakon otkriva greh. On je duhovno ogledalo koje pokazuje naše duhovno stanje.

„Šta ćemo, dakle, reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: ne zaželi.” (Rimljanima 7:7; Jakov 1:23–25.)

 

  1. Taj zakon biće merilo na nebeskom sudu.
  • Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako, dakle, ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni.” (Jakov 2:10–12.)

 

II  OBREDNI ZAKON

 

Obredni zakon bio je dat zbog greha i posle pojave greha na našoj planeti. Moralni zakon otkrivao je greh, a ceremonijalni zakon ukazivao je na Hrista kao na lek za greh.

 

  1. Patrijarsi su još pre Mojsija prinosili krvne žrtve, koje su predstavljale Hristovu žrtvu.
  • „A posle nekog vremena dogodi se te Kain prinese Gospodu prinos od roda zemaljskoga; a i Avelj prinese od prvina stada svoga i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kaina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kain rasrdi veoma, i lice mu se promeni.” (1.Mojsijeva 4:3–5; vidi: 1.Mojsijeva 8:20-22; O Jovu 1:4,)

 

  1. Bog je kasnije dao izrailjskom narodu preko Mojsija čitav sistem obrednih propisa, kojima je bila uređena služba u zemaljskom svetištu.

Ovaj obredni zakon je određivao kakve žrtve treba prinositi i koje praznike treba svetkovati pored Subote.

Kad je neko zgrešio, morao je da prinese životinju na žrtvu. Prethodno je ispovedio svoj greh nad glavom te životinje. Tada je sveštenik krvlju zaklane životinje izvršio za grešnika pomirenje, (vidi: 3. Mojsijeva 4:27–31.) Svaka žrtva je upućivala na Hrista i na Njegovu smrt na krstu.

Izrailjci su osim krvnih žrtava prinosili jestivne žrtve i žrtve od pića ili naljevne žrtve (3.Mojsijeva 2: 1,2,5,9; 4.Mojsijeva 28:3–7).

Obrednim zakonom bili su propisani i simbolički praznici: Pasha, Praznik presnih hlebova, Pedesetnica, Praznik truba, Dan očišćenja i Praznik senica (3.Mojsijeva 23:4,5,10,15,16,24,27,34.). Pošto su ovi praznici bili neradni, oni su još nazivani „godišnjim subotama” osim ili pored „subota Gospodnjih” ili „sedmičnih subota” (3.Mojsijeva 23:36–38). Ovih obrednih ili „godišnjih subota” bilo je sedam. (3.Mojsijeva 23:8,21,24, 28,39.)

 

  1. Ovaj obredni zakon je važio do Hristove smrti na krstu. Hristos ga je svojom žrtvom, ukinuo:
  • „I izbrisavši pismo uredbe (obredni zakon), koja beše protiv nas, i uzevši sa srede prikova ga na krstu; i svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu (krstu). Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće (jestivne i naljevne žrtve), ili za kakav praznik, ili za mladine ili za subote (godišnje ili obredne subote), koje je sve bilo sen onoga što je htelo da dođe, i telo je Hristovo.” (Kološanima 2:14–17.)

U ovom je stihu najvažnija reč „sen”. Ta reč je ključ za pravilno razumevanje celog stiha. Sve elementi koje apostol nabraja u 16. stihu su sen ili slika stvarnosti koja je u Hristu. Subota, sedmi dan sedmice, nije „sen”. Ona je data u Raju pre pojave greha i uspomena je na Stvoritelja i njegovo delo stvaranja, a ne simbol Hrista koji je trebalo da dođe. Samo žrtve i godišnji praznici su „sen”, jer su dati posle pojave greha i predstavljali su Hristovu žrtvu i Njegovu službu za otkup sveta.

 

  1. Ukidanje obrednog zakona prorekao je prorok Danilo.
  • „I utvrdiće zavet s mnogima za sedmicu dana, a u polovinu sedmice ukinuće žrtvu i prinos.” (Danilo 9:27; prvi deo)

Smrću na krstu Hristos je ukinuo žrtve i prinose koje je propisivao obredni zakon. Kad je Isus umro, zavesa u Hramu razderala se odozgo do dole, time je Bog pokazao da krvne žrtve nisu više potrebne (Matej 27:50,51).

 

III  UPOREĐENJE MORALNOG I OBREDNOG ZAKONA

 

Sledeće upoređenje jasno pokazuje razliku između moralnog i obrednog zakona:

 

BOŽJI MORALNI ZAKON ILI DESET ZAPOVESTICEREMONIJALNI (MOJSIJEV) ILI OBREDNI ZAKON
Naziva se „carski“ (Jakov 2:8)Naziva se „pismo uredbe“ (Kološanima 2:14; Efes. 2:15)
Izgovorio ga je Bog (5.Mojs. 4:12,13)Izgovorio ga je Mojsije (3.Mojs. 1:1-3.)
Napisao ga Bog na dve kamene ploče (2.Mojs. 24:12)Napisao ga Mojsije u knjigu (2.Dnevnika 35:12)
Bio je stavljen u kovčeg (2.Mojs. 40:20)Bio je stavljen pored kovčega (5.Mojs. 31:24-26)
Božji zakon je savršen (Psalam 19:7)Obredni zakon ne može nikoga usavršiti (Jevrejima 7:19)
Božji zakon je večan (Psalam 11:7; Matej 5:17)Obredni zakon je prikovan na krst (Efes. 2:15; Kol. 2:14)
Božji zakon otkriva greh (Rimljanima 3:20; 7:7)Obredni zakon bio je dat zbog greha (3.Mojs. 3:7)

 

 

IV  NAŠ ODNOS PREMA MORALNOM ZAKONU

 

Božji zakon otkriva nam svu grešnost i upućuje nas Isusu koji Jedini može da nam oprosti grehe. Ako grehe priznamo i ostavimo, on će nam oprostiti i očistiće nas od svake nepravde (1.Jovanova 1:9). Ako se Hristu potpuno predamo, ako svoju volju potčinimo Njegovoj volji, On će nam dati silu koja će nas osposobiti da živimo po Božjoj volji. Hristos će svoj zakon napisati na našem srcu:

  • „Jer je ovo Zavet koji ću načiniti s domom Izrailjevim posle onih dana, govori Gospod; daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovima napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod.” (Jevrejima 8:10; Psalam 119:11.)

Tada ćemo iz ljubavi prema Hristu živeti u skladu sa Božjim zakonom.

  • „Jer je ovo ljubav Božja da zapovesti njegove držimo; i zapovesti njegove nisu teške.” (1.Jovanova 5:3.)

Božja reč naziva blaženima sve one koji su kroz Hrista dobili oproštenje greha, koji razmišljaju o Božjem zakonu i u Božjoj milosti ga drže  (Psalam 32:1; 1:1,2; Jakov 2:10-12.)