21. Isus naš poglavar sveštenički i nebeski sud

Uvod

Živimo u vreme u kome se na nebu vrši očišćenje nebeske Svetinje ili istražni sud. Proroku Danilu u viđenju je bilo pokazano da će ovo delo suda početi posle 2300 proročkih dana (Danilo 8:14). U prošlom proučavanju videli smo da je ovo delo očišćenja Svetinje počelo 1844. godine.

U ovom proučavanju sagledaćemo službu koju Isus vrši za nas u nebeskoj Svetinji i kako se odvija sud na Nebu

I   ZEMALJSKA SVETINJA I SLUŽBA U NJOJ

Od Adama do Mojsija, u razdoblju od 2500 godina, otac je bio sveštenik u porodici i on je prinosio krvne žrtve (1.Mojsijeva 4:3–5; 8:20). Te žrtve su bile slika ili simbol Isusa Hrista, Božjeg Jagnjeta, koji će doći na Zemlju i proliti svoju krv za naše spasenje.

Od Mojsijevog vremena do Hristovog dolaska, životinjske žrtve prinošene su u dvorištu naročite građevine koja se nazivala Svetinja. Bog je u toj građevini želeo da se sastaje sa svojim narodom. Gospod je kazao Mojsiju: „I neka mi načine Svetinju, da među njima nastavam.“ (2.Mojsijeva 25:8.)

1. Koliko je odeljenja imala Svetinja?

• „I obesi zaves o kuke, i unesi za zaves kovčeg od svedočanstva da vam zaves rastavlja Svetinju od Svetinje nad sveti„ (2.Mojsijeva 26:33.)

Svetinja je zavesom bila podeljena na dva dela – prvi deo zvao se Svetinja, a drugi Svetinja nad svetinjama.

U prvom odeljenju ili u Svetinji nalazila su se tri predmeta: zlatni svećnjak sa sedam krakova, sto za postavljanje hlebova i zlatni kadioni oltar (vidi: 2.Mojsijeva 40:22–27).

U drugom odeljenju ili u Svetinji nad svetinjama nalazio se kovčeg zaveta u koji je Mojsije stavio ploče Svedočanstva ili ploče sa Božjim zapovestima (vidi: 2.Mojsijeva 25:10–20; 40:20). Zato se Kovčeg nazivao Kovčeg svedočanstva ili kovčeg zaveta. Zakon Božji koji se nalazio u kovčegu bio je veliko merilo pravde i suda. Iznad kovčega se nalazio Božji presto milosti ili pomirilište, iznad koga se otkrivala Božja prisutnost.

Oko Svetinje nalazilo se dvorište ili trem (2.Mojsijeva 27:9). U dvorištu se nalazio oltar za žrtve paljenice, na kome su prinošene krvne žrtve, a pred ulazom u prvo odeljenje u Svetinji stajao je veliki bakreni umivaonik, u kome su sveštenici prali ruke pre pristupanja službi u Svetinji.

2. Kako je vršena služba u zemaljskoj Svetinji?

• „A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božju. A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.“ (Jevrejima 9:6,7.)

Služba u zemaljskoj Svetinji delila se na dnevnu i godišnju službu.

Svaki dan grešnici koji su se kajali prinosili su svoje krvne žrtve (vidi: 3.Mojsijeva 4:13–20, 27–31.) Grešnik koji se kajao doveo je životinju na vrata Svetilišta, ispovedio je svoje grehe nad glavom nevine životinje. Tada je životinja bila zaklana. Krv životinje, kao zamena za krv – život – grešnika, bila je odneta u Svetinju i njome je prskano pred zavesom iza koje se nalazio kovčeg sa Božjim zakonom, koji je grešnik prestupio. Na taj način greh je bio simbolički prenet u Svetinju. Prinošenjem žrtve za greh grešnik je priznao autoritet Božjeg zakona koji je prestupio, priznao je krivicu svog prestupa i izrazio veru u Onoga koji će uzeti na sebe grehe sveta. Međutim, grešnik tada još nije bio potpuno oslobođen od osuđenja Zakona. Potpuno oproštenje i oslobođenje grešnik je dobio tek prilikom, godišnje službe ili službe na Dan očišćenja. Na veliki Dan očišćenja službu je vršio lično poglavar sveštenički (vidi: 3.Mojsijeva 16:3–30).

Kad je Svetinja tako bila očišćena, poglavar sveštenički položio je obe ruke na glavu živom jarcu, koji je bio određen za Azazela. Nad njime je priznao sve krivice sinova Izrailjevih i sve prestupe koje  su počinili. Jarac je zatim bio odveden u pustinju, i tako su gresi simbolično bili uklonjeni iz naroda (3.Mojsijeva 16:8, 21, 22). Ovaj jarac za Azazela nije se više vratio u izrailjski logor. Dan očišćenja narod je provodio u dubokoj poniznosti, postu i molitvi (3. Mojsijeva 16: 28–32.), jer je to bio dan suda za izrailjski narod.

II   NEBESKA SVETINJA I NJENO OČIŠĆENJE

1. Zemaljska Svetinja bila je slika nebeske Svetinje.

Hristos je posle svog vaznesenja ušao u nebesku Svetinju i tamo otpočeo prvosvešteničku službu za nas:

• „A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvoga Poglavara svešteničkoga koji sede s desne strane prestola Veličine na nebesima. Koji je sluga Svetinjama i istinitoj  Skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.“ (Jevrejima 8:1,2; 9: 24.)

Apostolu Jovanu pokazani su u viđenju predmeti koji se nalaze u nebeskoj Svetinji: zlatni svećnjaci (Otkrivenje 1:12,13; 4:5.), zlatni kadioni oltar (Otkrivenje 8:3,4.) i Kovčeg zaveta (Otkrivenje 11:18,19).

Zemaljska Svetinja bila je samo kopija nebeske Svetinje (2.Mojsijeva 25:40).

2. Očišćenje zemaljske Svetinje bilo je slika očišćenja nebeske Svetinje.

• „Tako je trebalo da se obličja nebeska ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju koja je prilika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred licem Božjim za nas.“ (Jevrejima 9:23,24.)

Godine 1844. kako je to prorekao Danilo u 8. glavi, stih 14: „Do dve hiljade i tri stotine dana i noći i onda će se svetinja očisti“, Hristos je ušao u drugo odeljenje nebeske Svetinje da izvrši očišćenje Svetinje. Na Nebu nema greha, ali treba da se izvrši sud u vezi sa izveštajima o našim gresima koji postoje u nebeskim knjigama. Brisanje greha iz nebeskih izveštaja u stvari, je čišćenje nebeske Svetinje, a tom čišćenju prethodi delo istraživanja ili sud (2.Korinćanima 5:10; 1.Timotiju 5:24).

III  TOK NEBESKOG SUDA

1. Kakav je prizor bio pokazan proroku Danilu u viđenju o sudu?

• „Gledah dokle se postaviše prestoli, i Starac sede, na kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj raz Reka ognjena izlažaše i tecijaše ispred njega, tisuća tisuća služaše mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred njim, sud sede, i knjige se otvoriše.“ (Danilo 7:9,10.)
• „Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin Čovečiji iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do Starca i stade pred njim.“ (Danilo 7:13.)

Starac ili „Starešina dana“ je Bog Otac (Psalam 90:1,2). On je sudija na tom nebeskom istražnom sudu. Isus je naš Zastupnik (1.Jovanova 2:1; Dela 17:31.), a anđeli su svedoci (Propovednik 5:6).

2. Sud će delovati u skladu sa izveštajem u knjigama.

Sveto pismo spominje tri knjige i to: Knjigu života (Danilo 12:1; Otkrivenje 13: 8; Filibljanima 4:3.), Knjigu bezakonja (Psalam 69:28; Jeremija 2:22.) i Knjigu za spomen (Malahija 3:16).

3. Sudiće se na osnovu nepromenljivog Božjeg zakona.

Deset zapovesti biće merilo na sudu.

• „Jer koji sav zakon održi, a sagreši u jednome, kriv je za sve. Jer Onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni.“ (Jakov 2:10–12.)

4. Čemu će se sve suditi na tom sudu?
5. a) svim mislima (1. Korinćanima 4:5; Jevrejima 4:12.)
6. b) svim rečima (Matej 12:36,37.)
7. c) svim delima (Propovednik 12:13,14.)

5. Kako će biti suđeno?

Kad se budu otvorile sudske knjige na Nebu, pred Bogom će biti ispitan život svakoga koji je ma kad živeo i verovao u Isusa smatrajući se Njegovim sledbenikom (1.Petrova 4:17). Najpre će biti ispitan život umrlih pravednika počevši od Avelja, a posle njih doći će na red izveštaji o delima onih koji su živi. Slučaj svakog biće tačno ispitan. Neka imena biće opravdana a neka odbačena. Ako se u knjigama nađu nečiji gresi koji nisu priznati i oprošteni, njihova imena biće izbrisana iz Knjige života, a izveštaj o njihovim dobrim delima biće izbrisan iz Knjige za spomen (2.Mojsijeva 32:33). Imena onih koji budu opravdani na sudu neće biti izbrisana iz Knjige života (Otkrivenje 3:5).

6. Kako mogubiti upisan u Knjigu života i opravdan na nebeskom sudu kad moje ime bude prozvano?

• „Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.“ (1. Jovanova 1:9.)

Ako priznamo svoje grehe Isusu, našem Poglavaru svešteničkom, On je voljan da nam oprosti, a naše ime upiše u Knjigu života. Isus želi da nam da i silu Svetoga Duha koja će nas osposobiti da živimo u skladu sa Božjom voljom – svetim Božjim zakonom (Jevrejima 7:25; Juda 24:25). Zato je potrebno da se njemu potpuno predamo i da svoju volju potčinimo Njegovoj volji. Tada će On izbrisati izveštaj o našim gresima iz nebeskih knjiga (Isaija 44:22; Dela 3:19), i naše ime zadržati u Knjizi života (Otkrivenje 3:5).

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg