32. Božji pristavi

Bog nas u Svetom pismu uči da smo mi Njegovi pristavi ili upravitelji.

A od upravitelja se traži da se „veran nađe.” (1.Korinćanima 4:2.) Čovek nije apsolutni gospodar ni od čega u ovom svetu. Čovek je stvoreno biće i kao takav pripada svome Stvoritelju. On je takođe otkupljen, „stečen krvlju Hristovom” (Dela 20:28.), i tako iz ova dva razloga nije svoj. Bog je stvorio našu Zemlju, i ona je Njegova svojina. Zemlja i sve što je na njoj pripada Gospodu. (1.Dnevnika 29:11) On je vrhovni vlasnik svega. Međutim, On je svoje vlasništvo poverio čoveku na upravljanje. On očekuje da Ga mi priznamo kao Tvorca, i Vladara, i Gospodara našeg i cele Zemlje.

 

I  BOG JE VLASNIK SVEGA I IZVOR SVAKOG DOBRA

 

  1. Kome pripada Zemlja i sve njeno bogatstvo?
  • „Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.” (Psalam 24:1.)

 

  1. Šta je još Gospodnje?
  • „Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospod nad vojskama.” (Agej 2:8.)
  • „Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade.” (Psalam 50:)

 

  1. Šta nam Gospod daje?

„Divan si, Bože, u Svetinji svojoj! Bog Izrailjev daje silu i krepost narodu.” (Psalam 68:35.)

Gospod nam daje fizičke, duševne i duhovne snage.

 

  1. Od koga čovek dobija snagu da stiče sredstva potrebna za život?
  • „Niti govori u srcu svom: moja snaga i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago. Nego se opominji Gospoda Boga svojega; jer ti On daje snagu da dobavljaš blago, da bi potvrdio zavet svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas.” (5.Mojsijeva 8:17,18.)

 

  1. Šta uči Sveto pismo o izvoru svakog dobra?
  • „Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od oca svetlosti u kojega nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka.” (Jakov 1:17.)

 

 

II  MI SMO BOŽJI PRISTAVI

 

  1. Šta je Bog poverio našim praroditeljima Adamu i Evi na upravljanje?

„I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva.” (1.Mojsijeva 2:15.)

Bog je našim praroditeljima prepustio upravljanje Edemom. Rekao im je da slobodno jedu sa svakog drveta u vrtu, izuzev s jednoga: „Drveta od znanja dobra i zla”. Bog je ovo drvo odvojio za sebe da bi njime iskušao čovekovu vernost i poslušnost.

 

  1. Šta je čovek trebalo da dokaže pridržavajući se Božje zapovesti da ne jede plod sa drveta poznanja dobra i zla?

Ne jedući plod sa toga drveta čovek je trebalo da dokaže da priznaje Boga kao Vlasnika svega. Ovim drvetom je Bog kušao čovekov karakter.

 

  1. Čime Bog kuša čovekov karakter kada je u pitanju vreme?
  • „Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi ni jednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagolovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” (2.Mojsijeva 20:8–11.)

Bog je za sva vremena ostavio dva sredstva kojima kuša našu vernost – On je sebi zadržao jedan deo dobara koja nam je poverio na upravljanje i jedan deo vremena – Subotu.

 

III  BOŽJI ODREĐENI DEO

 

  1. Čime je Avram priznao da je Bog vlasnik neba i Zemlje?
  • „A Melhisedek car salimski iznese hleb i vino; a on beše sveštenik Boga Višnjega. I blagoslovi ga govoreći: Blagosloven da je Avram Bogu Višnjemu, čije je nebo i zemlja! I blagosloven da je Bog Višnji koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega.” (1.Mojsijeva 14:18–20.)

Ovo je prvi put da se u Svetom pismu izričito spominje deseti deo kao deo koji je Bog zadržao za sebe. Davanjem Bogu desetog dela od svojih prihoda vernici su priznavali Boga kao Vlasnika svega što imaju. Ovim činom Avram, otac vernih, ostavio je primer svima koji žele da služe Bogu i imaju deo u Božjem blagoslovu.

 

  1. Da li je patrijarh Jakov razumeo ovaj princip?
  • „I učini Jakov zavet, govoreći: ako Bog bude sa mnom i sačuva me na putu kojim idem i da mi hleba da jedem i odela da se oblačim, i ako se vratim na miru u dom oca svoga, Gospod će mi biti Bog; a kamen ovaj koji utvrdih za spomen biće dom Božji; i što mi god daš, od svega ću deseto dati Tebi.” (1.Mojsijeva 28:20–22.)

 

  1. Šta pripada Gospodu kao Njegov deo i kao Njegova svetinja?
  • „I svaki desetak zemaljski od useva zemaljskoga i od voća, Gospodnji je, svetinja je Gospodu. Ali ko bi hteo otkupiti desetka svoga neka na cenu dometne još peti deo. I desetak od goveda i od sitne stoke, koje dođe pod štap pastirski, deseto, da je sveto Gospodu.” (3.Mojsijeva 27:30–32.)
  1. Kako je Isus učio ljude ovom načelu?
  • „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.” (Matej 23:23.)
  • „I rekoše mu: ćesarev. Tada im reče: podajte, dakle, ćesarevo ćesaru i Božje Bogu.” (Matej 22:21.)

 

IV  UPOTREBA BOŽJE SVOJINE

 

  1. U koju je svrhu Bog u staro vreme odredio da se upotrebljava Njegov deo?
  • „A sinovima Levijevim evo dajem u nasledstvo sve desetke od Izrailja za službu njihovu što služe u Šatoru od sastanka.” (4.Mojsijeva 18:)

 

  1. U koju je svrhu Hristos odredio da se upotrebljava Božja svojina danas?

„Ne znate li da oni koji vrše svetu službu od svetinje se hrane? i koji oltaru služe, s oltarom dele? Tako i Gospod zapovedi da oni koji Jevanđelje propovedaju od Jevanđelja žive.” (1.Korinćanima 9:13,14.)

U staro doba Avram je dao Melhisedeku deseti deo (1.Mojsijeva 14:18–20). Melhisedek je bio slika Isusa Hrista (Jevrejima 7:14–17). Isus je naš Poglavar sveštenički. Kao što je Avram dao deseti deo Melhisedeku, tako mi dajemo Hristu, našem Poglavaru svešteničkom „po redu Melhisedekovu”. Sve što damo za Božje delo, beleži se u Knjigu za spomen, i to je naše blago. (Malahija 3:17; Matej 6:19–21.)

 

V OBEĆANI BLAGOSLOV VERNIM PRISTAVIMA

 

  1. Koji blagoslov je obećan vernim pristavima?
  • „Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tome, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta. I zapretiću vas radi proždrljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskoga, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama.” (Malahija 3:10–12.)
  • „Ovo pak velim: koji s tvrđom seje, s tvrđom će i požnjeti; a koji blagoslov seje, s blagoslovom će i požnjeti. Svaki po volji svojega srca, a  ne sa žalošću ili od nevolje; jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje. ” (2.Korinćanima 9:6,7.)
  • „Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svoga; i biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih.” (Priče 3:9,10.)

Bog obećava materijalne i duhovne blagoslove onima koji su verni u poštovanju i prinošenju Božjeg dela.

 

  1. Kakvu opomenu i savet daje Božja reč u odnosu prema upravljanju poverenim blagom?
  • „A koji hoće da se obogate oni upadaju u napasti i zamke, i u mnoge lude škodljive želje, koje potapaju čoveka u propast i pogibao.” (1.Timotiju 6:9,10.)
  • „A njima reče: gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.” (Luka 12:15.)

Bog je odredio da Njegov deo dajemo za propovedanje Jevanđelja. Osim toga On nas poziva da se žrtvujemo za pomaganje siromašnim, bolesnim, za podizanje molitvenih domova i njihovo održavanje, itd.

Dela ljubavi i dobročinstva su od Boga određena sredstva koja imaju cilj da nam pomognu da pobedimo svoju urođenu sebičnost i izgradimo karakter sličan karakteru našeg Gospoda Isusa Hrista, koji je nas radi osiromašio da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili.

 

  1. Koje obećanje daje Bog svojim vernim pristavima?
  • „Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena, ni dece njegove da prose hleba.” (Psalam 37:25.)

 

  1. Šta će Bog učiniti za nas ako smo Mu verni?
  • „A Bog moj da ispuni svaku potrebu vašu po bogatstvu svome u slavi, u Hristu Isusu.” (Filibljanima 4:19.)

Apostol Pavle je primio darove, ne kao da su dati njemu, već Bogu, čiji je on sluga. (Filibljanima 4:18.)

U poslednje dane, pred Hristov dolazak, kad u svetu bude vladala velika oskudica, Božjem narodu biće osiguran hleb i voda. (Isaija 33:16.)

Niko ko služi Gospodu ne treba da se boji da će biti ostavljen i nezbrinut. Onima koji najpre traže carstvo Božje i žele da verno služe Bogu, dodaće se sve što je potrebno (Matej 6:33).