Pre mnogo godina jedan energični mladi čovek počeo je da radi kao prodavac u jednoj gvožđari. Kao i u većini gvožđara u staro vreme, inventar je sadržavao predmete vredne na hiljade dolara a koji su bili zastareli ili su ih mušterije retko tražile. Mladić je bio dovoljno pametan da zna da ni jedan uspešan posao ne bi mogao imati takav inventara i dalje da pokazuj ezdrav profit.
Predložio je rasprodaju kako bi se oslobodili tih stvari. Poslodavac je oklevao, ali konačno mu je dozvolio da u sred prodavnice postavi jedan sto i pokuša da na rasprodaji proda nekoliko zastarelih predmeta. Svaki predmet koštao je 10 centi.
Rasprodaja je bila uspešna i mladić je dobio dozvolu da obavi i drugu rasprodaju. I ona je bila uspešna kao i prva. Tako je mladi prodavac dobio jednu ideju.Zašto da ne otvori prodavnicu koja će prodavati predmete koji koštaju samo 10 centi? On bi mogao da vodi prodavnicu a njegov šef da je opskrbljuje.
Poslodavac nije bio oduševljen. “To nikada neće uspeti,” rekao je, “Jer nećeš moći da pronađeš dovoljno predmeta koje ćeš moći da prodaš za 10 centi.” Mladić je bio razočaran ali konačno je sam krenuo i zaradio bogatstvo na svojoj ideji. Njegovo ime je F. V. Vulvort, vlasnik jednog od najvećih lanaca robnih kuća na svetu.
Godinama kasnije njegov stari poslodavac je žalio, “Koliko sam izračunao, svaka reč koju sam upotrebio odbijajući Vulvorta koštala me je milion dolara!” (Bits and Pieces, vol. F, #41.)
Većini od nas dobro su poznate izgubljene prilike. Svako od nas verovatno više poznaje vrata koja svet zatvara nego vrata prilike koja nam se otvaraju. Izgleda da postoji više zatvorenih nego otvorenih vrata prilike. Ponekad nam to izaziva veliki bol. Ni apostoli nisu bili imuni na taj problem. Vidimo da su se suočili sa razočaranjem zatvorenih vrata u sledećim stihovima.
Dela 16,4-10: “A crkve se utvrđivahu u veri, i svaki dan bivaše ih više. A kad prođoše Frigiju i galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti reč u Aziji. A kad dođoše u Misiju hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade. A kad prođoše Misiju, siđoše u Troadu. I Pavlu se javi utvara noću: beše jedan čovek iz Makedonije, i stajaše moleći ga i govoreći: Dođi u Makedoniju i pomozi nam.
A kad vide utvaru, odmah gledasmo da iziđemo u Makedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovedamo jevanđelje.”
Možda je utešno znati da ni apostoli nisu uvek jasno znali šta je Božja volja za njih. Mora biti da su bili malo obeshrabreni. Uvek je obeshrabrujuće kada otkrijemo otpor prema našim planovima.
Oni su obavljali veliko delo u propovedanju jevanđelja, ali ovde su otkrili da se Bog protivi njihovim naporima. Ipak, koliko god da je to bilo teško, Bog je bio u procesu otvaranja većih vrata prilike nego što su ikako mogli da zamisle.
Borba sa otvorenim i zatvorenim vratima je zdrav deo života. Kada god čujem kako se neko nada da njihova deca neće morati da iskuse poteškoće kroz koje su oni prošli – ja se ne slažem. Te poteškoće učinile su da budemo to što jesmo.
Novozavetni pisci videli su Boga kao onoga koji otvara i zatvara vrata prilike u njihovom životu. Kad se Pavle vratio u Antiohiju posle svog prvog misionarskog putovanja, Luka beleži da misionari, “dođoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere” (Dela 14,27).
Kasnije je Pavle govorio o tom iskustvu koje je Luka zapisao u Delima 16 govoreći: “A kad dođoh u Troadu da propovedam jevanđelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu” (2.Korinćanima 2,12).
Otkrivenje 3,7-9:
“I anđelu filadelfijske crkve napiši: Tako govori Sveti i Istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori. Znam tvoja dela; gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti; jer imaš malo sile, i držao si moju reč, i nisi se odrekao imena mog. Evo dajem one iz zbornice sotonine koji govore da su Jevreji i nisu, nego lažu; evo ću ih učiniti da dođu i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznadu da te ja ljubim.”
Da li je Bog pred nas postavio otvorena ili zatvorena vrata, to zavisi od naše želje da poznajemo i držimo Njegovu reč.
Bog teži da otvori vrata na koja se kuca
Ukoliko odbijemo da zakucamo na nebeska vrata nećemo primiti Božji poziv. Vidimo da su apostol Pavle i njegovi saputnici bili pomalo zbunjeni oko toga gde treba da idu i šta treba da rade, ali vidimo da su tražili i kucali na nebeska vrata. Sveti Duh ih je sprečio da propovedaju jevanđelje u Aziji.
Zato su pokušali u Vitiji i Božji Duh im nije dao da prođu. Tokom noći Pavle je primio viziju u kojoj ga je jedan čovek iz Makedonije molio da dođe i da im pomogne. Misionarsko društvo zaključilo je da ih Bog poziva u Makedoniju. Vrata su se otvorila jer su oni kucali.
Redovno me ljudi pitaju: “Gde da počnem da istražujem Bibliju?” Osoba obično želi da zna da li da počne da istražuje Stari ili Novi zavet. Uvek me je mučilo to kako treba da odgovorim na to pitanje. Bilo bi lako izbaciti nekoliko odgovora. Mogao bih da ohrabrim osobu da pročita moje omiljene knjige u Bibliji.
Mogao bi da mu kažem da počne sa 1.Mojsijevom ili sa Matejom. Početi sa bilo kojom knjigom bolje je nego nikada ne početi najvažnije proučavanje u životu. Ponekad sam jednostavno želeo da odgovorim: “O, počni bilo gde, svejedno je.” Ponekad mislim da bi bilo dobro kad bi počelisa tematskim proučavanjem o crkvi ili spasenju.
Ipak, shvatio sam da najbolje mesto za početak proučavanja Biblije počinje sa tobom. Započni svoje proučavanje sa pitanjima na koja bi želeo da pronađeš odgovor.
Koje su moje potrebe?
Gde se nalazim duhovno? Gde treba da budem na duhovnom planu? Šta su moji strahovi i nedostaci? Možda se možeš pozabaviti temama koje neverovanje postavlja u tvom umu. Zašto ne započneš tu gde se nalaziš?
Ako ne počneš da kucaš na nebeska vrata, ona ti se nikad neće otvoriti i nikad nećeš pronaći odgovore na najvažnija pitanja u životu. Verujem da su pitanja koja nastaju u našem umu ustvari Božja potraga za nama.
On je smislio da postavimo ta pitanja. Zašto onda da ne počnemo sa pitanjima koja su nam na umu?
Pitanja koja nastaju u vašem umu Božjisu način kucanja na vaša vrata. Isus je rekao: “Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom” (Otkrivenje 3,20). Nije dovoljno samo da čujemo kako Bog kuca, moramo otvoriti vrata.
“Životna tragedija nije u tome što se on tako brzo završava, već u tome što toliko dugo čekamo pre nego što počnemo da živimo” (Richard L. Evans, Bits & Pieces).
Isus je svoje poučavanje uvek započinjao tako što je uzimao u obzir potrebe ljudi s ciljem da otvori vrata ka njihovom životu. On je često određivao njihove potrebe prema pitanjima koja su postavljali.
Ako nisu postavili pitanje, Isus je težio da od njih sazna pitanje o njihovim najdubljim potrebama. Kada ih je Isus učio o živoj vodi, Samarjanka je tražila živu vodu o kojoj je On govorio. Isus je onda počeo sa njenim potrebama. Otkrio joj je da zna da je imala pet muževa i da čovek sa kojim sada živi nije njen muž. Isus je počeo sa njenom potrebom.
Isus je pitao nepokretnog čoveka u banji koji je 38 godina bio bogalj: “Želiš li da ozdraviš?” Da li može postojati nešto ličnije od toga? Velika većina Novog zaveta pisana je s ciljem da se obrati ličnim potrebama čitalaca. Njihove potrebe davale su Bogu otvorena vrata kroz koja je mogao da uđe.
Bog neće otvoriti vrata sve dok mi ne počnemo da tražimo i kucamo. Pavle i njegovi saputnici tražili su gde bi mogli da idu da propovedaju jevanđelje. Imali su mnogo pitanja povodom toga šta treba da rade.
Dok su kucali na Božja vrata, dobili su odgovore. Isusje rekao, „Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se“ (Matej 7,7.8).
Kada Bog otvori vrata mogućnosti
Bog nam otvara vrata samo ako smo spremni da poslušamo Njegov poziv. Kada su Pavle i njegovi saputnici čuli Božji poziv, oni su želeli da odgovore u poslušnosti. Kada je Pavle primio poziv da ide u Makedoniju, „odmah gledasmo da iziđemo u Makedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovedamo jevanđelje.
A kad se odvezosmo iz Troade, dođosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj; A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko“ (Dela 16,10-12). Bog je otvorio vrata jer su bili spremni da poslušaju Njegov poziv.
Bog otvara vrata mogućnosti kada dozvolimo da Njegov poziv promeni naše planove za život. Želimo da sve u životu bude čvrsto i stabilno, ali to je nemoguće. Kod onih koji traže Boga mora da postoji određeni stepen nesigurnosti. To je ona vrsta nesigurnosti koja nas navodi da ispravno tražimo Božju volju.
Pavle i njegovi saputnici tražili su pravac, ali nisu bili sigurni gde da krenu. Dok je Lidija slušala Božji poziv, ona je morala blisko da istraži ono što je već verovala. Ispitivanje onoga što verujemo da je čvrsto i stabilno naš je najveći izazov u otkrivanju otvorenih vrata koja Bog daje.
Bog otvara vrata mogućnosti kada smo spremni da poslušamo Njegov poziv. Luka nastavlja u Delima 16: „A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale. I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove.
A kad se krsti ona i kuća njena, moljaše nas govoreći: Ako mislite da ja verujem Gospoda, uđite u moju kuću i živite. I natera nas“ (13-15). Bog je otvorio vrata Lidijinog srca jer je bila spremna da sluša Pavlovu poruku. Bog je otvorio Lidijino srce, ali njeno učestvovanje u sopstvenom spasenju nije bilo pasivno. Ona je s pažnjom slušala Božju Reč.
Bog otvara vrata mogućnosti kada svet dovodi u pitanje ono što verujemo. Veoma je obeshrabrujuće znati da slušate Božji poziv a doživljavate protivljenje od sveta. Ipak, ohrabrujuće je znati da Bog može da upotrebi protivljenje našeg neprijatelja kako bi otvorio vrata mogućnosti.
„A dogodi se kad iđasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i vračajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima. Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Najvišeg, koji javljaju nama put spasenja. I ovako činjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje. I iziđe u taj čas“ (Dela 16,16-18).
Bog je stručnjak za otvaranje vrata koja svet želi da zatvori. Divno je shvatiti da većina teškoća sa kojima se suočavamo kao hrišćani uvek nam pružaju vrata mogućnosti. Kada je Pavle isterao zlog duha iz robinje, grad se naljutio. U početku su samo vlasnici bili uznemireni, ali konačno je čitav grad pokupio bes.
„A kad videše njeni gospodari da iziđe nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima. I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po našem gradu, I propovedaju običaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani. I sleže se narod na njih, i vojvode izdreše im haljine, i zapovediše da ih šibaju“ (Dela 16,19-22).
Nema sumnje da je bes mase poslužio da usmeri pažnju čitavog grada na poruku koju je Pavle propovedao.
Primetio sam nešto u Delima 16; otvorena vrata obično ne vode ka lakom putu života. Poslušnost Božjem pozivu je izazov. Nije lako ići tamo gde nikada nismo išli. To nas primorava da se sretnemo sa protivljenjem sa kojim se možda ranije nismo sretali. To nas primorava da se u potpunosti oslonimo na Boga.
Psalam 107, 23-31: „Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama, Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini. Kaže, i diže sesilan vetar, i ustaju vali na njemu, Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva; Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.
Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove. On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu. Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih.“
Bog otvara vrata mogućnosti kada težimo da pevamo Njemu hvalu i tražimo Ga u molitvi. Kada se činilo da nema razloga za radovanje, Pavle i Sila slavili su Boga i tražili Ga u molitvi. Dela 16,23-26: „I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamničaru da ih dobro čuva.
Primivši takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade. A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu. A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.“
Pesma u noći može da potiče samo od onih koji veruju da nema zatvorenih vrata koja Bog ne može da otvori. Zemlja se zatresla od Božje sile koja otvara vrata na našem svetu, bez obzira koliko se pažljivo svet trudi da se čuva da ne čuje ono što hrišćani veruju. Ta sila Božja na raspolaganju je i vernicima danas. Dopada mi se kako to Luka beleži: „I odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.“
Kološanima 4,1-5: „Gospodari! Pravdu i jednakost činite slugama znajući da i vi imate Gospodara na nebesima. Da vam se ne dosadi molitva; i stražite u njoj sa zahvaljivanjem. Moleći se i za nas ujedno da nam Bog otvori vrata reči, da propovedamo tajnu Hristovu, za koju sam i svezan, Da je javim kao što mi treba govoriti.
Mudro živite prema onima koji su napolju, pazeći na vreme.“ U umu tamničara nije bilo sumnje u to ko je otvorio vrata. On je verovatno čuo poruku koju je Pavle propovedao pre nego što ga je bacio u tamnicu.
Ali sada je doživljavao silu te poruke. Dela 16,27- 33: „A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su pobegli sužnji. A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.
A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili; I izvedavši ih napolje reče: Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem? A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj. I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom. I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.“
Tamničarevo pitanje, „Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?“ pokazuje da je znao ko je glavni. Božje otvaranje vrata tamnice takođe je otvorilo i vrata tam ničarevog srca. On je znao da je to Bog. Znao je da je bespomoćan. To je otvorilo njegovo srce prema Bož jem pozivu.
Dela 16,33.34: „I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah. I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.“
Bog otvara vrata kada stanemo na stranu onoga što je ispravno. Postoji zlatna nit istine koja se provlači kroz Dela 16. Bog otvara vrata kada težimo da čvrsto stojimo u Njegovoj volji. Iz ishoda ovog poglavlja Luka otkriva da su oni težili da čine ono što je dobro.
Od svog obeshrabrenja, kada nisu znali gde da idu, pa sve do tamnice, oni su tražili Božji pravi put. Pokazali su hrabrost kada su stali na Njegovu stranu.
Dela 16,35-40: „A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreći: Pustite ova dva čoveka. A tamničar kaza reči ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle iziđite i idite s mirom.
A Pavle reče njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoće da nas puste? Nije tako, nego sami neka dođu i izvedu nas. A panduri kazaše vojvodama ove reči; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani; I došavši umoliše ih, i izvedoše moleći da iziđu iz grada. A kad iziđoše iz tamnice, dođoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.“
Zaključak
Ja nikako ne mogu da znam gde će vaše putovanje započeti i gde će se završiti. To zna samo Bog. Ono što sam naučio iz Dela 16 jeste kako treba da započnemo naše putovanje sa Bogom. Počnite da tražite baš tu gde se nalazite. Sve počinje sa vašom potrebom da budete poslušni Božjoj volji za vaš život.
Morate početi tu gde se nalazite. Potraga apostola za pravcem počela je tamo gde su se nalazili. Lidijina potraga za pravcem počela je na bogosluženju gde je tražila Boga. Tamničareva potraga počela je pitanjem, „Šta mi treba činiti da se spasem?“ Ovi pojedinci došli su Hristu dok su razmišljali o ličnoj potrebi.
Pokušajte da se pronađete u ovom tekstu. Otkrijte ko ste. Otkrijte od čega ste načinjeni. Možda zvuči zastrašujuće, ali uveravam vas da ćete tu započeti najvažnije i najkorisnije proučavanje u svom životu. U početku to možda deluje malo samo centrično, ali otkrićete da nije. Bog nam je dao Bibliju da naš lični život vodi k Njemu. Iskreno verujem da Bog dozvoljava da se u našem umu pojave pitanja koja ukazuju na Njega.
Sve počinje ovim jednostavnim ličnim pitanjem, „Gospode, šta mi treba činiti da se spasem?“ Ne može da bude ličnije od ovoga.
Svako duhovno putovanje počinje sa verom u Gospoda Isusa Hrista koja spasava. Pavle i Sila poučili su tamničara i njegovo domaćinstvo šta da veruju. Na kraju su im rekli da nešto treba i da urade, jer su ih krstili kada su završili sa proučavanjem Reči.
Verovanje u Isusa znači poslušnost onome što je Hristos učio.
Matej 28,18-20: „I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.“
Bog je spreman da preuzme potpunu odgovornost za život koji se u potpunosti preda Njemu.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
