Da li vidite impresivne ljude, obučene u lepu odeću, kojima je život sređen i sve na mestu? Ili vidite ljude koji su povređeni i kojima je potrebna uteha; ljude koji su uznemireni i potreban im je mir; bolesne ljude kojima je potrebno isceljenje?
Hrišćanski pisac Maršal Hejden je pre nekoliko godina napisao članak pod naslovom „Molim da ustanu svi oni koji nisu povređeni ni na koji način.“
On je ukazao na činjenicu da ljudi dolaze u crkvu noseći svoju najbolju odeću i široko se osmehujući. Svi izgledaju srećno, pa pretpostavljamo da je sve u redu. Ali on predlaže da treba da pogledamo iza fasade i shvatimo da su klupe pune povređenih ljudi.
Pisao je: „Tamo sedi porodica čiji prihod ne može da ispuni sve njihove potrebe. Tamo je porodica sa dvoje dece koja su, prema njihovom ocu, „neuspešna.“ „Glupi ste. Nikada ništa ne uradite kako treba,“ on im stalno govori.
Gospođa koja sedi tamo upravo je otkrila da ima tumor. Mala devojčica u onoj porodici ima rupu na srcu.
„Sem i Luisa su se upravo gadno posvađali. Oboje razmišljaju o razvodu. Prošlog ponedeljka Džim je saznao da će biti otpušten. Sara je dala sve od sebe da prekrije masnice koje joj je zadao pijani muž kada se sinoć vratio kući.
Onaj tinejdžer tamo oseća kao da je rastrzan na dve strane. Roditelji i crkva vuku ga na jednu stranu, a prijatelji i hormoni na drugu.
„Zatim postoje oni sa manjim povredama, iako njima ne deluju tako male: nekomunikativan bračni drug, dosadan posao, loše ocene, prijatelj ili roditelj koji se ljuti na njih…. i tako dalje. Usamljeni, umirući, obeshrabreni, iscrpljeni… svi su tu.“
Imajući to na umu, Božja Reč ima dobru vest!
Isus je rekao, „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako“ (Matej 11,28-30).
To ne znači da će On isceliti svaki problem odmah, ako samo imamo dovoljno vere. Isus je jasno rekao da ćemo imati nevolje na ovom svetu. Ali On može da reši ozbiljne životne probleme ako Mu verujemo.
U nekim slučajevima, On može odmah da reši problem, čak čudesno. U drugim slučajevima On daje snagu da izdržimo teškoće i trijumfujemo nad njima.
Ilustracija: Isceljenje uzetog čoveka u banji Vitezdi, zabeleženo u Jovanu 5,1-15 je dramatični primer Isusove čudesne moći.
Evo čoveka koji 38 godina nije mogao da hoda. Bio je teret ljudima. Verovatno je imao veoma nisko mišljenje o svojoj vrednosti.
Ali Isus se sažalio na njega i iscelio ga. A to je jedan od nekoliko puta u Pismu da je Isus izlečio nekoga ko to nije tražio od Njega.
Hajde da vidimo kako je Isus motivisao ovog čoveka da postane kandidat za isceljenje, jer su isti preduslovi potrebni i danas.
ON JE ODREDIO ŠTA ŽELI
Najpre, Isus je ohrabrio čoveka da odredi šta želi. Šesti stih kaže, „Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je već odavno bolestan, reče mu: Hoćeš li da budeš zdrav?“ To zvuči kao apsurdno pitanje. Naravno da je ovaj čovek želeo da ozdravi! Zar biste izgladnelog čoveka pitali, „Želiš li da jedeš?“
Ustvari, to je bilo veoma dobro pitanje, jer postoje ljudi koji, ako dobiju priliku za isceljenje, mogu da izaberu da ostanu bolesni.
Trenutno su slobodni od nekih neugodnih odgovornosti i primaju saosećanje kada se žale na svoju bolest. Kada su bolesni, oni mogu da manipulišu drugima, ili da kažnjavaju sebe ako se osećaju krivima.
Jedan mladić u 1960tim godinama nije želeo da ga regrutuju za rat u Vijetnamu. Zato je otišao kod zubara i zatražio da mu se izvade svi zubi kako bi bio nesposoban za vojnu dužnost. Ali kada je posle toga otišao na fizički pregled, proglašen je nesposobnim zbog ravnih stopala!
Zato, kada je Isus pitao, „Želiš li da budeš zdrav?“, On kao da je govorio, „Imaš prijatelje koji te ovde donose i stekao si prijatelje među ostalim ljudima koji su ovde redovno. Ako te izlečim, tvoj život će se potpuno promeniti.
Od tebe će se očekivati da se zaposliš i da se na drugačiji način ponašaš prema ljudima. Jesi li spreman za takvu promenu? Da li stvarno želiš da ozdraviš?“
To je pitanje na koje i mi treba da Šta želite? Prvi korak ka dobijanju nečega je da to želimo.
Jedan čovek se jednog dana pogledao u ogledalo i shvatio je da treba dosta da omršavi.
Stvarno je to želeo. Kao podsetnik, na vrata frižidera stavio je sliku mršavog čoveka.
Postoje razne smicalice koje se nude kao motivacija za držanje dijete. Ali ovaj čovek je želeo pozitivni podsticaj, pa je zato na frižider zalepio sliku koja je predstavljala kako želi da izgleda. Taj stalni podsetnik bio je prvi korak ka zdravijem telu za njega.
Doktori Minirt i Mejer su napisali knjigu o pobeđivanju depresije pod naslovom, „Sreća je izbor.“ Pisali su, „Kao psihijatri, mi se trzamo kada god hrišćanski pacijenti koriste reči „Ne mogu“ i „Probao sam.“
Bilo koji dobar psihijatar zna da su „Ne mogu“ i „Probao sam“ obični, jadni izgovori. Insistiramo da naši pacijenti prestanu da govore „Ne mogu“ i da umesto toga kažu „Neću.“
„Treba da kažu šta stvarno rade, zato ih suočavamo s tim tako što govore: „Jednostavno neću lepo da se slažem sa svojom ženom.“ „Moj muž i ja nećemo da komuniciramo.“ „Neću da disciplinujem svoju decu onako kako bi trebalo.“
„Neću da pronađem vremena za molitvu.“ „Neću da prestanem da ogovaram.“ Kada promene „ne mogu“ u „neću“, oni prestaju da izbegavaju istinu i suočavaju se s realnošću.“
Potrebno je da odredimo šta stvarno želimo i da, kao Božji narod, naučimo da govorimo s apostolom Pavlom, „Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje,“ (Filibljanima 4,13).
PRESTAO JE DA KRIVI DRUGE
Drugi preduslov za isceljenje ovog čoveka bilo je da prestane da krivi druge zbog svog
Postojalo je mnogo lokalnog verovanja da vode banje Vitezde imaju moć isecljenja. U tekstu je zapisano „Jer anđeo Gospodnji silažaše u određeno vreme u banju i mućaše vodu.“
Stariji biblijski rukopisi nisu sadržavali takvo objašnjenje i mnogi koji su proučavali verovali su da talasanje vode nastaje od podzemnog izvora koji bi povremeno dobio jači pritisak.
Šta god da je izazivalo talasanje, ljudi su verovali da kada se to dogodi, prvi koji uđe u vodu biće isceljen.
Kada je Isus upitao, „Hoćeš li da budeš zdrav?“, čovek je odgovorio, „Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe pre mene“ (Jovan 5,7).
Žalio se, „Kada god se voda zatalasa, nema nikoga da mi pomogne da uđem. Uvek najjači prvi stižu do vode. Sramota je što mi, kojima je pomoć najpotrebnija, nikada ne možemo da je dobijemo. Tako je već 38 godina.“
Veoma je lako kriviti druge za naše To je bio čovekov žrtveni jarac od samog početka.
Kada je Bog upitao Adama zašto nije poslušao, Adam je rekao, „Žena koju si mi dao ubedila me je da jedem.“
Kada je Mojsije upitao svog brata Arona zašto je dozvolio Izrailjcima da se klanjaju zlatnom teletu, Aron je rekao,
„Narod me je ubedio da nešto uradim, pošto si ti, Mojsije, toliko dugo bio odsutan. Želeli su da imaju bogove kao Hananeji. Samo sam bacio njihov nakit u vatru i izašlo je tele.“ Krivite narod, krivite Mojsija što se toliko zadržao, krivite Hananejce, krivite čak samu vatru, ali ne krivite mene!
Kada je Pilat bio primoran da donese odluku o Isusu, rekao je, „Perem ruke od ove stvari. Isus je vaš, radite s Njim šta želite. Ali ja nisam kriv za ovo.“
Mnogi ljudi i danas rade Koliko često čujemo ljude da govore, „Prestao bih da pijem kada bi moja žena prestala da mi prigovara!“ „Radio bih vrednije, ali niko ne ceni moj trud.“ „Imao bih bolje ocene, ali me profesor ne voli.“
Kralj Vilijem je jednog dana posetio jednu tamnicu u Engleskoj. Svaki zatvorenik koga su doveli pred njega tvrdio je da je nevin i molio je da mu se oprosti, osim jednog čoveka, koji je priznao svoju krivicu.
Kralj Vilijem je rekao upravniku, „Izvedite ovog krivog čoveka iz zatvora, pre nego što pokvari sve ove nevine ljude.“ Taj je čovek bio oslobođen.
Primena: Svima nam je teško da kažemo, „Odgovoran sam.“ Mi krivimo nasleđe, okolinu, okolnosti – sve osim nas samih.
Ipak, Gospod želi da prihvatimo odgovornost za naše ponašanje.
Rimljanima 14,12 kaže: „Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.“ Nasleđe i okolina imaju ulogu u uticaju na nas, ali mi možemo da se uzdignemo iznad toga. Neki od najboljih ljudi na svetu imali su strašnu prošlost.
Neki od najprivilegovanijih ljudi završili su kao najveći propaliteti.
Bob Rasel, propovednik jedne hrišćanske crkve u Americi, jednom je rekao, „Moj otac je bio sedamnaesto od osamnaestoro dece. Majka mu je umrla kada je imao 4 godine.
Otac je bio pijanica. Vodili su ga napred-nazad između domova njegovih sestara. Mogu da vidim neke ožiljke koje je takvo detinjstvo ostavilo. On nema dovoljno samopouzdanja.
Ali moj otac je jedan od najnežnijih, najvernijih, najvelikodušnijih i najsaosećajnijih ljudi koje poznajem. Nikada nisam čuo da krivi svoje roditelje ili da pokazuje i najmanju gorčinu zbog uslova u kojima je odrastao.
On je dokazao da možete da se uzdignete iznad svoje prošlosti.“
Možda je vreme da prestanemo da krivimo majku ili oca ili bivšeg bračnog druga ili rođaka koji nam je na neki način naneo nepravdu i da kažemo, „To sam ja Gospode. Stojim pred Tobom i potrebne su mi molitve.“
ON JE DAO VIŠE NEGO ŠTO JE MISLIO DA IMA
Isus je motivisao uzetog čoveka da pruži više nego što ima. Osmi i deveti stih kažu, „Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hođaše.“
Isus je često zahtevao posvećeni trud od strane osobe koja je tražila Ne uvek, ali često, On traži odgovor vere pre nego što izleči.
Kada je izlečio 10 gubavaca, rekao im je „Idite i pokažite se sveštenicima,“ i kada su otišli bili su isceljeni. Čoveku sa osušenom rukom je rekao,
„Pruži ruku.“ Kada se čovek potrudio, bio je izlečen. Isus je stavio blato na oči slepog čoveka i rekao mu, „Idi i umij se u banji Siloamskoj.“ Kada se umio, mogao je da vidi. Isus je ovom čoveku rekao, „Uzmi odar svoj i hodi.“
To nije bio ispit njegove vere u Isusa, jer uzeti čovek nije znao ko je Isus. To je bio ispit njegove odlučnosti i spremnosti da se potrudi da pomogne sebi.
Isus je od čoveka zatražio da pokuša da uradi nešto što nije uradio 38 godina. Kada se čovek potrudio, odmah je bio izlečen.
Zapazite četiri karakteristike o Hristovoj isceliteljskoj moć Ako biste danas sreli nekoga ko tvrdi da ima isceliteljsku moć kao Hristos, izmerite njegove tvrdnje uz pomoć ovih biblijskih istina.
Isusovo isceljenje bilo je Ono nikada nije bilo postepeno niti se događalo kasnije.
Ono je bilo potpuno. Očekivali biste da neko ko nije hodao 38 godina ima drhtave i nesigurne noge ili da bi ponovo morao da uči da hoda.
Ali ovaj čovek je uzeo svoj odar i hodao. Bilo je izlečen u potpunosti.
Isusova čuda su bila neporeciva. Skeptici nisu mogli da kažu, „Nije se dogodilo ništa č Sve je to psihosomatsko.“ Njegova isceljenja bila su uglavnom veoma vidljiva i neporeciva.
Bila su Isus nikada nije odbio da izleči nekoga ko je to tražio od Njega.
Ali zapažamo, da bi ovaj čovek bio isceljen, morao je da pruži više nego što je mislio da ima. Ako želimo da ozdravimo, najpre moramo da se lečimo.
Jedan čovek mi je ispričao o prijatelju koji se 15 godina nalazi u invalidskoj stolici. Ali njegovi lekari kažu da je danas mogao da hoda da se samo malo više potrudio u terapiji kada je bio mlađi. Očigledno, on nije baš mnogo želeo da hoda.
To je suprotno Toniju Melendezu, koji gitaru svira nožnim prstima! Rođen bez ruku, Toni svojim slušaocima govori šta Isus Hristos znači u njegovom životu a zatim vešto svira gitaru bosim stopalima.
Neverovatan je! Možete li da zamislite ogromnu količinu truda, očajanja i odlučnosti koja je bila potrebna da bi se razvila ta veština?
Da li želite da ozdravite? Koliko mnogo to želite? Da li to želite toliko intenzivno da ste spremni da radite dugo i podnosite bol? Možda to znači da ćete naporno vežbati i slediti neki disciplinovani pro- gram.
Možda znači da ćete morati da progutate vaš ponos. To može da znači da ćete ustati ranije da čitate Bibliju ili da ćete se odreći neke utakmice da biste došli na neki crkveni događaj.
To može da znači da ćete prestati da se valjate u samosažaljenju. To može da znači govorenje „Ne“ nekom zadovoljstvu ili prekidanje nekog odnosa koji vas dovodi u iskušenje.
Ako stvarno želimo da ozdravimo, moramo da se potrudimo. Priče 10,4 kažu: „Nemarna ruka osiromašava, a vredna ruka obogaćava.“
ON JE ZASLUGE PRIPISAO ISUSU
Kada je bio isceljen, čovek je bio motivisan da posvedoči da ga je Isus izlečio. Stihovi 9-13 kažu nam, „I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hođaše. A taj dan beše subota. Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.
A on im odgovori: Koji me isceli on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi. A oni ga zapitaše: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi. A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.“
Zapazite da kada je Isus lečio, On nije pravio veliku predstavu od toga. On nije postavljao bilborde da privuče pažnju na On bi rekao, „Nemoj nikome da govoriš za ovo,“ ili bi se tiho izgubio u masi.
Bogu nije potreban cirkus da bi lečio. Ako odluči da to učini, isceljenje se najčešće događa bez fanfara.
Ali Isus se kasnije vratio da se otkrije ovom čoveku. Želeo je da on dobije više od zdravog tela. Želeo je da bivši uzeti čovek bude i duhovno zdrav. Četrnaesti stih kaže: „A potom ga nađe Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.“
Pitam se da li je nekada u njegovim ranim godinama postojala neka neposlušnost koja je izazvala njegovu bolest? Koji god da je razlog, Isus ga je upozorio da postoji nešto gore od fizičke oduzetosti, a to je večnost koja se provodi bez Boga.
Petnaesti stih kaže: „A čovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.“ Ovo deluje kao pozitivno svedoč On proslavlja Isusa kao onoga koji je odgovoran za Njegovo isceljenje. Kada se neka vrsta isceljenja dogodi u našem životu, treba slavu da damo Bogu. Psalam 72,18 kaže,
„Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, koji jedan čini čudesa!“
Kada nam sve ide dobro u životu, skloni smo da zaboravimo Božje blagoslove i da sebi pripišemo zasluge za uspeh. Kažemo, „Vredno sam radio,“ „Dobro sam ulagao,“ „Staram se za svoje telo; zdravo se hranim i vežbam,“ i tako dalje…
Jedan detlić je kljucao na jednom visokom drvetu. Iznenada je jedna munja zaparala nebo i pogodila drvo i ono se raspuklo, od gore prema dole. Detlić je odleteo u deliću sekunde.
Nekoliko minuta kasnije vratio se sa još nekoliko detlića. Pokazujući drvo, ponosno je rekao, „Eto ga. Pogledajte šta sam uradio!“
Veoma smo brzi da sebi pripišemo zasluge za ono što Bog radi u našem životu. Ali ako se predamo Hristovom autoritetu i proslavimo Ga, On nam daje naročitu silu za život.
Vidite li koliko je Isus bio divan prema ovom čoveku? On je video celog čoveka, a ne samo neki njegov deo.
On je video njegove mogućnosti, a ne samo njegov hendikep. Brinuo se i za njegovu dušu, a ne samo za njegovo telo. Isus ga je u potpunosti izlečio.
Svi smo mi hendikepirani grehom. Ne možemo da izlečimo sami sebe. Svi lekovi ovog sveta su beskorisni.
Ali Isusove ruke umrljane krvlju posegnule su ka nama. „Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo“ (Isaija 53,5).
U Isusovom dodiru nalazi se sila isceljenja. On poseže ka vama. Želite li da ozdravite?
IZDVAJAMO:
Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
