Američki građanski rat bio je sukob između država Unije i Konfederacije. Trajao je četiri duge godine, od 12. aprila 1861. do 26. maja 1865. Iako je rat uzeo više od 600 hiljada života i uništio imovinu u vrednosti od 5 milijardi dolara, doneo je slobodu za oko 4 miliona crnih robova.
Pre skoro dve hiljade godina, na jednom brdu izvan jevrejske prestonice Jerusalim, izvojevana je još jedna pobeda. To je bila pobeda u kojoj je život jednog platio za slobodu miliona. Njegovo ime bilo je Isus i On je dao svoj život kako bi oslobodio robove od ropstva grehu.
Naš današnji tekst govori o toj stvarnosti: Isus je umro za tebe i mene. On je umro da bi nas oslobodio. Otvorite sa mnom danas Kološanima 1, 13-14. Pavle nastavlja da ohrabruje ove hrišćane da ne zaborave šta sve imaju i jesu u Isusu. Podseća ih na istinu koja se nalazi u Isusu, nasuprot jeresi koju uče lažni učitelji koji su se uvukli u crkvu. Pavle ističe četiri stvari koje je svaki vernik primio od Boga, kroz Isusa. Zapazite četiri stvari koje je Isus uradio za mene:
SADRŽAJ
On me je izbavio – spasenje od vlasti ili carstva tame
Reč „izbaviti“ ista je reč koju koristi naš Gospod u Mateju 6, 13, u Gospodnjoj molitvi, „no izbavi nas oda zla.“ 2. Petrova 2, 9 kaže: „Zna Gospod pobožne izbavljati od napasti.“
To znači spasiti. Grčka reč znači privući sebi, kao što bi spasilac privukao nekoga ko se davi, da bi ga spasio iz pobesnelih voda. Zlo, napast – To znači proizvoljna sila tiranije, neograničena, sila koja ne poštuje zakon i sprovodi je kapriciozni vladar. To se odnosi na sotoninu vladu tiranije, kao i vladu demona nad onima koji nisu spaseni. Pavle kaže crkvi u Efesu da su, pre nego što su bili spaseni, bili deca neposlušnosti koja su hodila u skladu sa knezom koji vlada u vetru, duhu koji deluje u sinovima neposlušnosti (Efescima 2, 2). Biblija nam kaže da je svako ko nema Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja rob grehu.
Priče 5, 22: „A bezbožni će se istrebiti sa zemlje, i bezakonici će se iščupati iz nje.“ U Jovanu 8, 34 Isus kaže: „Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.“
Mnogi ljudi su prevareni da misle kako su slobodni agenti; slobodni da rade šta god žele, ali Pismo kaže da su oni izvan Hrista robovi grehu. Egzistencijalizam, filozofski pravac koji se provlači kroz postmodernizam, naglašava položaj pojedinca kao agenta koji odlučuje sam za sebe, odgovoran je za svoje odluke bez ikakvog obzira na prošlost ili na sadašnjost.
Ali Biblija nas uči da samo u Hristu imamo slobodu da donosimo odluku da li ćemo grešiti ili ne. Pre nego što dođemo Hristu, mi smo robovi grehu, okovani smo, a najgore od svega je što to ne znamo.
Zamislite osobu koja je porobljena, služi okrutnog i nemilosrdnog gospodara, ali je prevarena da misli da služi samu sebe. Trudite se koliko god želite da ubedite tu osobu da je porobljena, ona će vam se zaklinjati da je slobodna, a sve to vreme ide putem ka propasti. Pavle ih dobro opisuje u 2. Timotiju 2 gde uči Timotija kako da postupa prema onima koji su slepi za istinu. On kaže: „I s krotošću poučavati one koji se protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, i da se iskopaju iz zamke đavola, koji ih je ulovio žive za svoju volju.“
Prema tome, vidimo da ljudi koji su izvan Hrista, koji ne poznaju Isusa, koliko god da se trude, ne mogu da pobegnu od ropstva grehu. Spasitelj Isus doneo je spasenje. Kada Mu se obratimo u veri, On slama lance greha i oslobađa nas. On nas privlači sebi, spasavajući nas od vlasti i sile tame. On nas je spasio od sotonine sile i greha. Zato kažemo, „Isus spasava,“ jer On to čini.
Ali On me nije samo izbavio iz ropstva grehu. On me je preneo na drugo mesto.
On me je utvrdio na novom mestu – preneo me je s jednog mesta i iz jedne situacije u drugu
Ovde se misli na fizičko premeštanje s jednog na drugo mesto. Bog me je presadio. On me je izvadio iz peska u kojem sam tonuo i stavio moja stopala na čvrsto tle. On me je uzeo ispod vlasti greha i stavio me je u svoje carstvo.
Ta reč „prenešen“ znači biti presađen, iskorenjen s jednog mesta i čvrsto posađen i utvrđen na drugom mestu. Isus me je spasio, On me je utvrdio na drugom mestu, uzimajući me iz carstva ili vladavine tame, premeštajući me u carstvo Sina ljubavi Njegove. On je promenio moju sudbinu i promenio moje državljanstvo. Isus me nije spasio da bi me ostavio; On me je spasio kako bi me stavio u svoje carstvo. Nije mi samo dao slobodu, već mi je dao i priliku da živim u toj slobodi. To je više od promene državljanstva; to je promena prilika i okolnosti. Hiljade ljudi svake godine imigriraju u Ameriku, tražeći bolji život. Oni ne žele samo da budu oslobođeni državljanstva svoje bivše zemlje, već žele priliku da žive i uživaju u životu u toj novoj zemlji. Kada vas je Isus izbavio, On vas je premestio, presadio, dajući vam državljanstvo u Njegovom carstvu gde On vlada.
Kako je to učinio?
On me je otkupio
Bog nas je stvorio i dao nam život, ali zbog Adamovog greha, svi se rađamo sa grešnom prirodom i ta grešna priroda nas izdaje. Obećavajući nam slobodu i radost, ona nas prodaje u ropstvo grehu. To je ropstvo iz kojeg ne možemo da se oslobodimo niti da kupimo našu slobodu.
Zato 1. Petrova 1, 18-19 kaže: „Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta.“ Svojom krvlju On nas je kupio iz ropstva u koje nas je naš greh prodao. To znači biti otkupljen. Ako se sećate, u drevnom svetu ropstvo je bilo svakodnevna stvarnost. Ustvari, neki hrišćani kojima su upućene ove poslanice verovatno su bili robovi. Oni su razumeli koncept biti prodat i kupljen. Zato je ova ideja o otkupljenju, ili vraćanju iz ropstva, bila veoma primenljiva na njihov život. Buker T. Vašington, čuveni crni vaspitač i osnivač Instituta Taskidži, napisao je čuvenu autobiografiju pod naslovom „Iz ropstva.“ On se priseća kako je došao do razumevanja slobode koju je dobio pod Proklamacijom o oslobođenju. On kaže:
„Rođen sam kao rob na jednoj plantaži u Virdžiniji. Nisam sasvim siguran gde sam se tačno rodio ili kada mi je tačno rođendan, ali pretpostavljam da sam morao da se rodim negde i u neko vreme. Tek nedavno sam uspeo da saznam da sam rođen u blizini pošte po imenu Hals Ford, kod raskrsnice, a godina je bila 1858. ili 1859. Ne znam
mesec ni datum. Moja najranija sećanja su o plantaži i smeštaju za robove koji su bili deo plantaže na kojoj su robovi imali svoje brvnare. Početak mog života dogodio se u sred najočajnijih, najbeznadnijih i najrazočaravajućih okolnosti“ (Washington, Booker T., A.L. Burt Company, New York, 1900, 1901, str. 1).
On dalje piše o trenutku kada je shvatio da je slobodan.
„Ono čega se najjasnije sada prisećam je da je neki čovek koji je delovao nepoznato (službenik Sjedinjenih Država, pretpostavljam), uputio kratak govor, a zatim pročitao prilično dugačak papir – Proklamaciju o oslobođenju, mislim. Posle čitanja rečeno nam je da smo slobodni i da možemo da odemo kada god i gde god želimo. Moja majka, koja je stajala pored mene, nagnula se i poljubila svoju decu, dok su joj suze radosti tekle niz lice. Objasnila nam je šta to sve znači, da je to dan za koji se toliko dugo molila, ali je strahovala da ga neće doživeti. Nekoliko trenutaka vladalo je veliko radovanje, zahvaljivanje i zapanjujući prizori ekstaze“ (Iz ropstva, str. 20-21).
Mislim da slobodno mogu da kažem da među nama nema nikoga ko fizički zna kako je to biti rob. Ali istina je da u nekom trenutku života svake osobe, svi smo robovi i treba da budemo oslobođeni od ropstva grehu. Treba da budemo otkupljeni. Abraham Linkoln, nakon što je video kako se robovi prodaju na tržnici robova u Nju Orleansu, rekao je: „U meni se pojačala mržnja prema ropstvu i zakleo sam se da ću jednoga dana, ako budem mogao nešto da učinim, učiniti sve što mogu.“ Isto tako je Bog mrzeo ropstvo u koje smo se prodali i bio je spreman da uradi sve što je potrebno da nas oslobodi, da nas otkupi. On je to učinio kada je poslao Isusa na krst.
On me je otkupio, to znači da me je kupio, ja sam Njegov, pripadam Njemu.
On mi je oprostio
Kada smo vi i ja stavili našu veru u Isusa, tražeći od Njega da nam oprosti grehe, evo šta je On učinio. On je primenio Isusovu krv na naše srce. Ti gresi koji su nas zaprljali i obeležili bili su obrisani. Oni nisu samo izbeljeni, već obrisani.
Psalam 103, 11-12 kaže: „Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost Njegova k onima koji Ga se boje. Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.“
On je to učinio tako što je platio cenu za moje grehe. On je preuzeo na sebe kaznu za moje grehe. Te grehe koji su pripisani meni, sud pod kojim sam se nalazio, On je uzeo, On je izbrisao sve optužbe protiv mene, On me je oslobodio.
Isaija 53, 4-6 kaže za Mesiju: „A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.“
Kako sve to utiče na naš život?
Primena:
1. Mogu da živim slobodan od sile greha.
2. Sada živim u Božjem carstvu, pod Njegovom vlašću.
3. Pošto me je On otkupio, ja sam Njegov, da činim ono što On želi.
4. Mogu da živim slobodan od kazne, krivice i sramote zbog greha.
Postoji mnogo hrišćana koji žive poraženim životom. Opterećeni krivicom i sramotom zbog odavno oproštenih greha, đavo ih je onesposobio, oni ne žive u radosti i slobodi koja im s pravom pripada zbog Golgote. Ne radi se o tome da oni nisu oslobođeni, već da nikada nisu razumeli šta je stvarno sloboda.
Istaknuti istoričar Šelbi Fut, u svom delu „Građanski rat,“ piše o slobodi koja je data robovima u Sjedinjenim Državama. On kaže: „Konačno, svi crni robovi su oslobođeni. Teoretski, to je postalo ozakonjeno prvog dana godine 1863, i postalo je poznato kao Proklamacija o oslobođenju.“
Prema rečima jednog istoričara: „Vest se širila od Kapitol Hila širom grada, u doline i polja Virdžinije i Karolina, sve do plantaža u Džordžiji, Misisipiju i Alabami. ‘Ropstvo ukinuto zakonom!’ glasili su naslovi u novinama i nešto zapanjujuće se dogodilo. Velika većina robova na Jugu nastavila je da živi kao da nisu oslobođeni. To se nastavilo i tokom Perioda rekonstrukcije.“
„Crnci su ostali zatvoreni u sistemu kasti ‘rasne etikete’, jednako snažnom kao bilo koje drugo formalno ropstvo, i svi su mogli da ponove isto što je jedan rob u Alabami promrmljao kada su ga upitali šta misli o Velikom osloboditelju čija je proklamacija stupila na snagu. ‘Ne znam ništa o Abrahamu Linkolnu, osim što kažu da nas je oslobodio. A ne znam ništa ni o tome.'“
Kako je to tragično. Vodio se rat. Potpisan je dokument. Robovi su zakonom oslobođeni. Ipak, mnogi su nastavili da žive godinama, pa čak i neka njihova deca posle njih, u strahu, govoreći: „Ne znam ništa o tome.“ U kontekstu slobode, rob je odlučio da ostane rob, iako je zakonski bio slobodan. Iako su bili slobodni, nastavili su da služe istom gospodaru do kraja svog života.
Pitam se danas da li živite u radosti, slobodi, sili i vlasti koja vam je na raspolaganju kao državljaninu Nebeskog carstva?
IZDVAJAMO:
Ja sam svetlost
Odgovaranje na Isusovu molitvu
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
