Kako da pokažemo ljubav i poštovanje prema drugima?
Biblija nas uči da volimo jedni druge. Zvuči lepo, ali da li je to stvarno moguće? Neko je jednom rekao: „Volim čovečanstvo, ali ne podnosim ljude,“ i bio je potpuno u pravu. Ljudi nas često nerviraju. Slažem se sa onim ko je rekao: „Bilo bi divno živeti iznad onih koje volim.“ Međutim, živeti sa onima koje volimo, to je već druga priča. Čak i ljudi u crkvi mogu biti teški. Ponekad pevamo: „Srećni smo što smo deo Božje porodice,“ a kada pogledamo osobu pored sebe, pomislimo: „Kako si ti deo Božje porodice?“ Ponekad je dovoljno teško voleti čak i sopstvenu porodicu. Jedan čovek je rekao svojoj ženi da bi, da ga je zaista volela, trebalo da se uda za nekog drugog. Kako možemo učiniti da ljubav postane dominantna karakteristika u našem životu?
I. Postavljanje ljubavi kao prioriteta
Zaista je teško voleti ljude. Ali Biblija to zapoveda: „Jer je ovo zapovest koju čuste ispočetka, da ljubimo jedan drugog“ (1. Jovanova 3,11). Provodimo vreme na onome što smatramo važnim. Za mnoge od nas te odluke su validne: vreme sa porodicom i prijateljima, rad, molitva, služenje siromašnima, borba za prava, protest protiv zla. Ali Pismo nas podseća: „I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže“ (1. Korinćanima 13,3).
Iako imamo slobodu da postavljamo sopstvene prioritete, Isus je definisao neke umesto nas: „Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ (Matej 22,37-39). Prema tome, ljubav nije nejasan pojam u Pismu. Isus je ljubavi dao prioritet iznad svih drugih hrišćanskih vrlina. Svaka misao, reakcija i delo dobre volje moraju najpre proći kroz filter ljubavi, inače ništa neće značiti.
U knjizi „Snaga da volimo,“ Martin Luter King Džunior nas ohrabruje da shvatimo da je „naša hrišćanska odgovornost da otkrijemo značenje ove zapovesti i strastveno težimo da je svakog dana sprovodimo u život.“ Ali zašto ljubav? Zašto je ona tako važna?
II. Razumevanje važnosti ljubavi
Kada je Isus govorio učenicima o prvoj i drugoj najvećoj zapovesti, On je objasnio: „O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci“ (Matej 22,40). Izraelskom narodu, kao i mnogim vernicima danas, izgledalo bi mnogo logičnije da poslušnost bude ono o čemu visi Zakon, pošto je poenta pisanja zakona poslušnost njemu. Takođe je zapisano: „Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite“ (Jovan 14,15). Ipak, Isus je takođe rekao: „Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom“ (Jovan 13,34). Apostol Pavle nam kaže: „Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona“ (Rimljanima 13,10).
Našoj generaciji, koja zavisi od policije, oružja i sile da bi se održao red, ovo može izgledati nevažno. Ipak, Isusova jednostavna zapovest traži veću snagu nego što bilo ko od nas prirodno poseduje – to je veća sila od bilo kog oružja koje je čovek napravio.
Logika Pavlovog tumačenja Isusove zapovesti da ljubav ispunjava zakon je jednostavna. Ako neko voli svog suseda, neće počiniti preljubu sa susedovom ženom. Ako voli svog saradnika, neće mu lagati. Ako voli svog neprijatelja, neće ga klevetati. Ljubav ispunjava zakon jer ako istinski volimo svaku osobu, nećemo želeti da je povredimo, što znači da nikada nećemo prekršiti zakon. Bog je uspostavio ljubav kao motivaciju za poslušnost.
III. Prikazivanje prepoznatljive prirode ljubavi
Kada pokazujemo hrišćansku ljubav, ona odvaja vernike od ostatka sveta. Isus dalje kaže: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom“ (Jovan 13,35). Zapazite da Isus nije rekao da će ljudi znati da smo Njegovi učenici ako guramo Njegovu agendu ili nosimo majice na kojima piše: „Šta bi Isus uradio?“ ili imamo nalepnicu ribe na automobilu; već ako volimo jedni druge. Svet će prepoznati našu veru ne po tome što zagovaramo naše vrednosti, već kada su one prikazane u životu, kada postanemo oni koji pokazuju ljubav. To je kao da je Isus dao čitavom svetu pravo da proceni da li je neko Njegov sledbenik na osnovu njegove ljubavi prema drugim ljudima. Vrlina ljubavi odvaja hrišćanina.
Od samog početka, Božji plan je bio da načini narod koji odražava Njegov karakter. A šta je Njegov karakter? Ljubav. „Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji. Tim se ljubav u nama savršuje da imamo slobodu na dan sudni; jer kao što je On i mi smo na svetu ovom“ (1. Jovanova 4,16-17). Vernici su Božja reklama društvu koje gleda o tome kako pojedinci mogu najbolje živeti u tom društvu. Ustvari, hrišćanska ljubav će uvek biti najbolja apologetika koju crkva ima.
Kada se Ajra Džilet, misionar u Istočnoj Africi, vratio kući da podnese izveštaj o svojim aktivnostima, izneo je interesantan fenomen. Stalno je primećivao kako bi grupe Afrikanaca prolazile pored vladinih bolnica i putovale mnogo dodatnih kilometara da bi se lečile na misionarskom kampusu. Konačno je pitao određenu grupu zašto prelaze tu dodatnu razdaljinu kada bi im isto lečenje bilo dostupno u državnim klinikama. Odgovorili su: „Medicina je možda ista, ali ruke su drugačije.“
To je utelovljena vrlina ljubavi. Takva ljubav čini razliku. Hristos nema drugih ruku osim naših; nema drugih nogu osim naših. Mi smo Njegovi predstavnici u ovom svetu. Kada volimo kao što je On voleo nas, činimo razliku. Ljudi će primetiti. Hrišćanska ljubav je nezamenjiva.
IV. Prikazivanje vrline ljubavi
Kako da pokažemo razliku hrišćanske ljubavi? Pošto je vrlina moralna akcija koju praktikujemo, kako možemo da praktikujemo slavnu vrlinu ljubavi?
A. Ljubav ceni drugu osobu
Ne treba brkati hrišćansku ljubav sa njenim savremenim falsifikatima – požuda, sentimentalnost i zadovoljstvo. Iako je ljubav divno toplo osećanje, ona nije samo osećanje. Prema Bibliji, ljubav je u osnovi aktivno interesovanje za blagostanje druge osobe. Ljubav postupa za dobro drugih. Prema Vilijemu Barkliju, ljubav je „duh u srcu koji nikada neće tražiti ništa drugo osim najvišeg dobra za svoje bližnje.“ Bog nas nije voleo zato što smo imali nešto da Mu ponudimo, već zato što je On imao nešto da ponudi nama. „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni“ (Jovan 3,16). Bog nas je voleo kako bi mogao da nam pokaže milost u ličnosti Njegovog Sina.
Dr. V.A. Krisvel, penzionisani pastor, imao je mnogo venčanja. Nervozni mladoženja bi uvek pitao: „Doktore Krisvel, koliko vam dugujem za ovo?“ On bi se uvek nasmešio i rekao: „Plati mi onoliko koliko je ona vredna.“ Dr. Krisvel je mnogo zaradio od venčanja jer je svakom mladoženji njegova nevesta imala ekstravagantnu vrednost.
Slično tome, svako oko nas ima neverovatnu vrednost za Boga kao potencijalni predmet Njegove milosti. Njegov jedini Sin je umro umesto njih. Pošto su Mu ljudi toliko važni, oni treba da budu važni i nama. Treba da ih volimo kao što On voli nas.
B. Ljubav je ranjiva prema drugima
Ljubav otvara svoj život drugim ljudima. Ona prevazilazi sentimentalna osećanja. Ona ruši barijere. Ona otkriva srce.
Razmislite o Isusu. On je napustio slavu neba da dođe na zemlju. Sakrio je svoje božanstvo i preuzeo ljudskost. A šta Mu je to donelo? „K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše“ (Jovan 1,11). Možete li da zamislite da ste nedelju dana bili odsutni na poslovnom putovanju i kada se vratite, vaša porodica vas ne prepozna? To je slično onome što je Isus doživeo kada je došao na zemlju. To je sigurno bolelo. Zatim, dok je Isus visio na krstu i umirao za te ljude koje je voleo, oni su uzvikivali uvrede i ismejavali Ga. Srce Mu je bilo slomljeno, ali On im je ipak oprostio.
Hrišćanska ljubav je najskuplja investicija koju ćete ikada načiniti. K.S. Luis, u knjizi „Četiri ljubavi,“ opisuje ranjivu prirodu ljubavi: „Voleti znači biti ranjiv. Volite bilo šta i vaše srce će sigurno biti povređeno, a verovatno i slomljeno. Ako želite da ga sačuvate nedirnutim, ne smete da date vaše srce bilo kome, čak ni životinji. Pažljivo ga umotajte u hobije i male luksuze. Izbegavajte svako uključivanje. Zaključajte ga na bezbedno u kovčeg vaše sebičnosti. Ali u tom kovčegu – bezbedno, u mraku, bez kretanja i vazduha – ono će se promeniti. Ono neće biti slomljeno. Umesto toga, ono će postati nesalomivo, neprobojno i neotkupljivo.“
C. Ljubav podrazumeva cenu
Ona prlja svoje ruke. Ona rizikuje. Ljubav daje izjavu i ostavlja zaveštanje. Ona čini neočekivano, iznenađujuće i dirljivo. Čini dela koja kradu srce i ostavljaju otisak na duši. Često se ta dela nikada ne zaborave.
Nedavno sam pročitao dirljivu priču o osnivaču Svetske vizije, međunarodne hrišćanske dobrotvorne organizacije. Bob Pirs je imao uznapredovalu leukemiju, ali je odlučio da poseti svog kolegu u Indoneziji pre nego što umre. Dok su hodali kroz jedno malo selo, zapazili su mladu devojčicu koja je ležala na prostirci od bambusa pored reke. Umirala je od raka i preostalo joj je vrlo malo vremena.
Bob se naljutio. Zahtevao je da zna zašto ona nije u nekoj klinici. Ali prijatelj mu je objasnio da je ona iz džungle i da je želela da svoje poslednje dane provede pored reke, gde je bilo sveže i poznato. Dok ju je posmatrao, Bob je osetio takvo saosećanje da je kleknuo u blato, uzeo njenu ruku i počeo da je miluje. Iako ga nije razumela, molio se za nju. Posle je pogledala i rekla nešto. „Šta je rekla?“ pitao je Bob svog prijatelja. Odgovorio je: „Rekla je, ‘Kada bih opet mogla da spavam, kada bih opet mogla da spavam.’ Činilo se da je njen bol preveliki da bi joj dozvolio i trenutak odmora.“ Bob je zaplakao. Zatim je stavio ruku u džep i izvadio sopstvene lekove za spavanje, one koje mu je lekar prepisao jer je bol zbog leukemije bio preveliki da bi noću spavao. Dao je bočicu svom prijatelju. „Postaraj se da se ova mlada dama dobro naspava,“ rekao je, „sve dok ove pilule traju.“ Bob je bio deset dana daleko od mesta na kojem je mogao da dobije novu bočicu lekova. To je značilo deset bolnih i neprospavanih noći. Tog dana ljubav ga je skupo koštala. Ali čak i usred svoje patnje, Bog mu je dao natprirodni osećaj zadovoljstva što je učinio pravu stvar. Ne kažem da treba stalno da zlostavljamo sebe ili da budemo pasivni otirači. Ali hrišćanska ljubav neizbežno ima cenu. Čak i kada je cena visoka, uvek možemo da računamo na Boga da svojim sledbenicima donese ispunjenje. Prava ljubav uvek košta. Ako nema cene, nema ni ljubavi.
Zaključak
Na kraju, cilj hrišćanskog života je ljubav. Mera naše zrelosti je naša ljubav prema Bogu i prema drugima. Ako doživimo neuspeh u našoj ljubavi, nismo shvatili šta znači biti hrišćanin. Ali postoji nada za one koji su doživeli neuspeh u hrišćanskoj ljubavi. Na početku sam pitao: „Možemo li mi to?“ Možemo li voleti druge na ovaj način? Plašim se da je odgovor: „Ne.“ Ne možemo voleti druge kao Hristos – bez Hrista. Gospod, koji je oprostio onima koji su Ga razapeli, spreman je da nam oprosti naš nedostatak ljubavi. On želi da pokaže milost prema vama danas, da očisti vaše srce i ispuni ga svojim Svetim Duhom ljubavi. Primite Njegovu milost. Stavite vaše poverenje u Hrista i neka vas On nauči kako da volite onako kako je On voleo vas.
IZDVAJAMO:
Smrt: Da li je to kraj?
Subota – radosna vest o stvaranju i otkupljenju
Pravi svedok: sila i istrajnost
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
