Svrši se

Bio je Božić 1968. godine.

Kao godina, 1968. je bila izuzetno teška za čitav svet. Atmosfera nesigurnosti osećala se na svakom koraku. Bila je to godina nalik na gorku pilulu, koju je trebalo progutati.

Vijetnamski rat bio je u punom jeku. Kao što je poznato, taj rat je odneo puno ljudskih žrtava: negde oko 5-6 miliona života. U januaru 1968. Severna Koreja zarobila je čuveni američki ratni brod Pueblo—bio je to događaj koji se smatra jednim od najvećih incidenata u tom ratu.

Nezadovoljstvo američkog naroda i čitavog sveta zbog tog dugog sukoba na Istoku dostigao je 1968. godine svoj vrhunac.

Protesti protiv rata postajali su sve češći.

Iste godine ubijen je i Martin Luter King, kao i američki predsednik Robert Kenedi. Kakve li crne godine!

Međutim, iste godine dogodila se i jedna značajna, pozitivna stvar. Badnje večeri 1968. godine, prvi put u istoriji ljudskog roda, čovek je svemirskim brodom posetio planetu Mesec. Astronauti Frenk Borman, Džejms Lavel i Vilijam Anders poslali su čitavom svetu svoj božićni pozdrav. Pročitali su čitavom svetu prve tekstove Biblije, stare knjige koja nije izgubila svoj značaj ni nakon više milenijuma svog postojanja.

1Mojs 1:1 “U početku stvori Bog nebo i zemlju.”

Leteći oko Meseca, gledajući planetu Zemlju sa distance, iz udaljenosti od 400.000km, astronauti su nas podsetili da nastanak život nije rezultat neke slučajnosti u svemiru.

“U početku stvori Bog nebo i zemlju.”

Ove reči sadrže duboko značenje, koje je od praktičnog značaja za čovečanstvo, budući da je reč o izjavi koja odiše večnom istinom. Sagledajmo malo dublje, ove večeri, biblijsko učenje o stvaranju.

Kada je Bog završio sedmicu stvaranja,
Kada je Bog završio stvaranje Sunca, Meseca, zvezda…
narcisa, margareta, ljiljana,
breskvi, krušaka i šljiva,
papagaja, pauna i pelikana,
lavova, jagnjadi i lama,

 

Svoje stvaralačko delo na kraju krunisao je stvaranjem Adama i Eve. Kada je Bog završio svoje stvaralačko delo, s radošću je uskliknuo čitavom svemiru—”SVRŠI SE.”

U Bibliji se izraz “Svrši se” pojavljuje četiri puta.

Ovaj izraz definiše naše poreklo, našu svrhu i našu sudbinu.

 

U izveštaju o stvaranju, Biblija nam kaže: “Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova” (1Mojs 2:1).

 

Izraz “Svrši se” (ili “dovrši se”) prvi put je u Bibliji upotrebljen u vezi Božjeg stvaranja sveta.

 

Drugi put je deo Isusove izjave na krstu: “Svrši se.”
Takođe se pojavljuje na kraju sedam zala u Otkrivenju.

Konačno, susrećemo ga u kontekstu novog stvaranja, kada Bog izrazom “svrši se” objavljuje dovršenje stvaranja Nove Zemlje.

 

Izraz “SVRŠI SE”, kad je reč o stvaranju, govori o nečemu što je Bog učinio.

 

Stvaranje je Božje delo. Mi nismo evoluirali. Niti smo stvorili sebe. Reči “svrši se” govore o tome da smo nastali kao rezultat stvaranja Tvorca, koji je završio posao stvaranja i brine se za sve što je nastalo njegovim delovanjem. Nikada više ne treba da pomislite da ste beznačajni, da ste ljudi bez naročite vrednosti.

 

To je tačno. Niko ne želi da bude ništavan.
Niko ne želi da bude kosmičko siroče.
Niko ne želi da bude jedno veliko ništa.

 

Izrazom “SVRŠI SE” Bog nam kaže: “Završio sam kompleksan dizajn tvog tela. Osmislio sam kompleksnost kucanja srca, rada ćelija, električno-hemijske aspekte mozga i komplikovanu strukturu tvoje ličnosti. Stvorio sam te.”
Potceniti sebe isto je što i vredjanje Boga.
Potceniti sebe znači vređati Onoga koji te je stvorio.

 

Znajući da je Bog naš Stvoritelj, nikada više ne treba da se osećamo usamljenim,

nepoželjnim,

zanemarenim,

bezvrednim,

nevoljenim.

Da li se neko oseća usamljenim? Kada Bog izjavi “SVRŠI SE”, sa takvim osećanjima treba raskrstiti.

“SVRŠI SE” znači da je udaljenosti od Boga došao kraj.

Otuđenje,

napuštenost,

usamljenost,

nizak stepen samopoštovanja,

nedostatak osećanja pripadnosti

i dezorijentacija u pogledu identiteta—sve je to “završeno”. Jer Bog kaže: “Svrši se”.

 

Rasel Bejker, novinar koji očigledno nije imao svest o Stvoritelju punom ljubavi, zapisao je sledeće reči kao naslov svog članka: “Niko ne zna Kuda.”

“Sedim udaljen 150 miliona kilometara od Sunca na okrugloj steni, koja se vrti brzinom od 1500km na čas, koja juri kroz svemir u svima nepoznatom pravcu , ide u susret nepoznatom i niko ne zna iz kog razloga.”

 

“I sve oko mene, čitavi kontinenti, besciljno plutaju na planeti. Sedim ovde na ovoj steni koja se vrti, okružen milijardama ljudi, sa osam planeta, ogromnim brojem galaksija, nuklearnom bombom, koja je u stanju da me ubije 30 puta, i čitavim brdima naoružanja i smrznute hrane.

 

Izgubljen sam u ludoj jurnjavi čitave galaksije, koja vodi ka nekoj udaljenoj tački svemira. I sedeći ovde, udaljen 150 miliona kilometra od Sunca (usamljeno), osećam se sasvim bedno.”

 

Uporedite ovu sumornu izjavu Rasela Bejkera sa moćnom tvrdnjom apostola Pavla u Efescima 2:19.

 

“Stoga, dakle, više niste stranci i došljaci, nego sugrađani svetih, i ukućani Božji.”
“SVRŠI SE.” Bog nas je stvorio. Nismo kosmička siročad.

 

Rumunija ima ozbiljan problem sa siročićima. Zbog teških ekonomskih okolnosti, prosečna plata u Rumuniji na vrlo je niskom nivou. Često porodice ne mogu finansijski da dozvole sebi da imaju decu. Lokalne vlasti često pronalaze napuštene bebe, ostavljene pod mostovima, u hodnicima zgrada ili na ulazu bolnica.

 

Veliki problem je u tome što…
mnoga od ove dece nemaju nikakav trag o svom poreklu. Vlasti nemaju pojma o tome ko su. Ta deca nemaju ime, ni izvod iz matične knjige rođenih, ni ličnu kartu. Usvajanje je skupo i problematično u birokratskom društvu.

 

Kada je Bog pirlikom stvaranja kazao “SVRŠI SE”, rešio je problem jednom zauvek.
Ti nisi kosmičko siroče.
Ti nisi napušteno dete.
Ti nisi neželjena beba.
Bog te je stvorio. On te je oblikovao. On te je osmislio. Štaviše, On te je spasao!

 

Isaija 43:1 kaže: “Ali sad ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju.”
Bog te je stvorio. On te je načinio i ti si Njegov!

 

“Svrši se” — na krstu.

 

“Svrši se” na krstu dokazuje da je Nekome stalo do tebe — Neko te voli — i Neko je platio beskonačnu cenu za tebe.

 

Jedne hladne božićne večeri 1952, kada je Koreja bila usred građanskog rata, jedna mlada Koreanka sama se mučila na ulici svog sela tražeći pomoć, jer je došlo vreme da se porodi. Molila je prolaznike: “Pomozite mi! Molim vas, moja beba!” Ali niko nije obraćao pažnju na nju.

 

Jedan bračni par srednjih godina prolazio je tuda. Žena je odgurnula mladu majku i, podrugljivo se osmehujući, kazala: “Gde je otac? Gde je sada tvoj ljubavnik?” Pošto ju je ismejao, bračni par je nastavio svojim putem. Dok ih je devojka gledala, bolovi su postajali sve jači. Čula je za jednog misionara u susednom selu, koji bi joj mogao pomoći.

 

Devojka je krenula. Nije imala gde da se porodi, a znala je da ne može stići na vreme do misionarevog doma. Stoga se uputila u pravcu reke, i ispod mosta rodila predivnu bebu, dečaka. Sneg je padao i bilo je veoma hladno, zato je devojka skinula svoj džemper i umotala bebu u njega. Beba je još uvek drhtala od hladnoće, stoga je njena majka nastavila da svlači odeću sa sebe, ne bi li ugrejala bebu, dok sama nije ostala gola.
Sledećeg jutra misionar je prešao preko mosta, sa darovima koji su bili namenjeni meštanima sela. Začuo je plač bebe. Sišao je niz snežnu obalu i ugledao zamotanu bebu pored njene smrznute majke. Misionar je toliko bio dirnut ovim prizorom božićnjeg jutra 1952. da je usvojio bebu.
Majka je sebe žrtvovala da bi njena beba živela.

 

Isus je došao na ovaj hladan, mračan svet da se poistoveti sa našim potrebama i da nam kroz svoju krv pruži identitet.
On je naš život spasao svojim.

 

Tvoj pasoš ispisan je krvlju.
Tvoja lična karta nosi na sebi znake pečata krsta sa Golgote.
Tvoju krštenicu potpisao je tvoj Stvoritelj, a početno slovo ispisao je razapeti Hristos crvenim mastilom.

 

Isus, razapet između dva kriminalca, uzviknuo je: “Žedan sam.” Krst na brdu Golgote govori o žeđi, koja se neće ugasiti sve dok On ne ispije u potpunosti čašu Božjeg suda nad grehom.
Isusova fizička žeđ je simbol Njegove neutoljive čežnje da spase tebe i mene.
“Žedan sam” govori o Božjoj žudnji da nas spase.

 

Kada je Isus bio na krstu, iskusio je bolnu agoniju odvojenosti od Oca.
U svom sopstvenom telu,
U tkivu Svog bića,
U dubini Svoje ličnosti,
Osetio je muku i bol dubine greha.
Tada je uzviknuo: “SVRŠI SE”.
Krivici je došao kraj. Nema više osude.

 

Na krstu, Isus je slomio okove Sotoninih iskušenja. Isus je bio poslušan do svoje smrti.
Slomljena je i sila Sotoninih iskušenja usmerena protiv nas.
Okovima je došao kraj. Krst nam nudi slobodu.

 

Nikada više ne treba da se plašimo smrti. Plata za greh je isplaćena. Došao je kraj strahu. Gledajući smrt u oči, krst nam nudi nadu. Gotovo je i sa smrću. On je umro da bismo mi živeli!

 

Postoji jedna divna rumunska legenda, koju svako rumunsko dete nauči i koja na čudesan način otkriva značenje krsta. Nekada davno, bio je jedan čovek plemićkog porekla. Živeo je u palati na svom imanju. Posedovao je puno zemlje, puno krava, konja, ovaca, koza i imao je mnogo slugu.

 

Njegov prvi komšija bio je jedan seljak, koji je posedovao samo malu kućicu sa nekoliko ovaca i koza. Bogataš je potplatio grupu meštana da noću poteraju životinje siromaha na njegovu zemlju. Nakon toga tvrdio je da je siromah neodgovoran i da zato treba da mu se oduzme sva imovina. Sudski proces vodio se na gradskom trgu. Optužbe su iznete na račun siromašnog seljaka. Seljak je izgubio sve što je imao. Ceo grad ga je ismejavao. Plemić ga je pljunuo. Siromašni seljak lutao je kroz zemlju kao prosjak bez ijednog dinara.
Jednog dana taj siromašni seljak sreo je kralja, koji je posećivao gradove u svom carstvu. Seljak je objasnio caru svoju situaciju. Car ga je ljubazno saslušao i milostivo mu dao dve velike torbe zlata — mnogo više nego što je izgubio.

 

Car se poklonio pred celim gradom seljaku i poljubio ga.
“Kaži svakome da te je car poljubio tamo gde te je zao čovek pljunuo. Upravo sam poljupcem uklonio znake tvoje sramote.”

 

Hristos, car svemira, dao nam je na krstu mnogo više nego što smo ikada izgubili. Na krstu, stavio je blago svoje ljubavi u naše ruke. Na krstu nas je poljubio u lice.

 

Kada je Isus uzviknuo “SVRŠI SE” … Poljupcem je uklonio našu sramotu. Mi smo deca carstva, prihvaćena u Hristu; ljudi koje je poljubio car svemira.

 

Treće “SVRŠI SE”. Jednog dana doći će momenat kada ćemo Ga gledati licem k licu i bićemo zauvek bezbedni u Njegovom naručju. U Otkrivenju, poslednjoj knjizi Biblije, Bog izjavljuje na kraju ljudske istorije: “SVRŠI SE”.

 

Otkrivenje 16:17 kaže: “Sedmi anđeo izli svoju činiju na vazduh, a iz Hrama, sa prestola, dođe snažan glas koji reče: ‘Svrši se!'”

 

SVRŠI SE ponovo će se oglasiti nakon sedam poslednjih zala… zemljotresa, vatre, gladi, potopa…

 

Fizičke rane će mučiti tela zlih.
Reke i vode će se pretvoriti u krv.

Biće tornada i prirodnih katastrofa.

Katastrofe će slediti jedna za drugom.

Nakon završetka sedam poslednjih zala, jedan snažan glas će uzviknuti: “Svrši se!”

Doći će kraj gladi i srčanih udara

Doći će kraj bolesti i smrti

Doći će kraj siromaštvu i mukama

Doći će kraj bolesti, žalosti i patnji

Doći će kraj suzama i uznemirenosti

Doći će kraj ratu, premoru i brizi
Jednoga dana, Nebo će svečano objaviti kraj pred čitavim svemirom, koji će sve to posmatrati. Bog će lično reći: “SVRŠI SE!”