Komentar treće Jovanove poslanice 

UVOD U POSLANICU 

 

Pisac ove poslanice je apostol Jovan. Postoji velika sličnost između 2. Jovanove poslanice i ove. Otuda izlazi da je Jovan pisac i ove poslanice. Naslov grčkog rukopisa ove poslanice je „Joanu C“ (Jovanu III). 

Ova poslanica je lično pismo napisano nekom Gaju, dobrom hrišćaninu koga apostol hvali zbog gostoprimstva prema Božjim slugama. U ovoj poslanici navodi Jovan još dve ličnosti: Diotrefa, nekog vođu koji je samovoljan i prepire se, i Dimitrija, svakako jednog od Božjih slugu koji ih je posećivao. Iz onoga što je apostol pisao o ovoj trojici jasno se vidi razvoj crkve u ovo vreme u Maloj Aziji. Sve ovo potvrđuje da je ova poslanica pisana posle 2.Jovanove poslanice i to već pri kraju apostolovog života. 

Ova poslanica potvrđuje mišljenje da su se u ovo vreme već pojavili učitelji koji su putovali i poučavali crkve (vidi: stihovi 5-8). Diotref uzima sebi pravo da istera iz crkve ili da isključi neke za koje on misli da nisu dostojni. On čak ne prima ni apostola Jovana. 

Ovu poslanicu je apostol napisao da bi sprečio otpadnički pokušaj Diotrefa. Izgleda da je Diotref bio starešina crkve. On je prihvatio lažno učenje gnostika. Kad je apostol pisao crkvi i ustao protiv lažnog učenja, Diotref je odbijao da se pročita poslanica vernicima. On je uskratio i Božjim slugama, koje je Jovan poslao, da govore crkvi, a onima od vernika koji su ih slušali, pripretio je isključenjem. 

Ovom poslanicom apostol je hteo da, preko Gaja, ohrabri dobre vernike. Možda je hteo da ih pripremi na promenu starešine crkve kad dođe. 

U ovoj poslanici provejavaju onaj isti duh i ljubav koji se osećaju i u drugim Jovanovim spisima, gde se primećuje lepota Jovanovog karaktera. 

  

I  UVOD 

(3. Jovanova 1.stih) 

 

„1. Od starešine Gaju ljubaznome1, kojega ja ljubim va istinu.“ 

(stih 1) 

Izraz „ljubazni“ je izraz koji se često upotrebljava u Novom zavetu kao pozdrav, a izražava lično osećanje ljubavi prema onome koga pisac lično poznaje.

Ime Gaj (lat. Gaius) je bilo obično ime u Rimskoj imperiji i tri puta se spominje u Novom zavetu. Ovog vernika ne treba izjednačavati ni sa jednim spomenutim u drugim spisima Novog zaveta (Dela 19,29; 20,4; Rimljanima 16,23; 1.Korinćanima 1,14). O Gaju iz ove poslanice nije ništa poznato. 

  

II  JOVANOVA VEST 

(3.Jovanova 2-12.) 

 

Božja želja i posvećenje  (2-4.) 

 

„2. Ljubazni!2 molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.“ 

Obradovah se vrlo kad dođoše braća i3 posvedočiše tvoju istinu, kako ti u istini živiš4.

Nemam veće radosti od ove da5 čujem moja deca u istini da hode.6

(stihovi 2-4) 

Apostol želi i moli se Bogu da Gaj u svemu napreduje. Jovan nije tako zabrinut za Gajevo zdravlje, nego uopšte misli na njegov fizički i duhovni napredak u životu. Apostolova molitva je dobar primer za hrišćane. Mi na ovaj način treba da se sećamo naših prijatelja.

Bog se interesuje za naše fizičko zdravlje jer od njega zavisi u mnogome i duhovno stanje. Telo i duh su u uskoj vezi. Kada duša napreduje i telo je u boljem zdravstvenom stanju i obratno. 

Kao što je tvojoj duši dobro“. Apostol sada govori o Gajevom dobrom duhovnom životu. Možda njegovo zdravlje nije bilo tako dobro. Neprijatelj duša zna uticaj fizičkog na duhovni život; zato on pokušava da poremeti i nagovori ih da idu u krajnost. Skladnost u zdravstvenom i duhovnom životu pomoći će nam da pobedimo kušanja u životu i postignemo viši stepen duhovnog života koji nam je potreban za ulazak u nebo. 

Mnoga braća koja su dolazila u ovu crkvu pričala su Jovanu o Gajevom životu i ponašanju. Gaj nije samo poznavao istinu, nego je i živeo po njoj.

Za Božjeg slugu najveća je radost kad čuje da vernici njegovih crkava su hrabri i čvrsti u istini. Reči „moja deca“ pomažu da verujemo da je Gaja obratio sam apostol Jovan. „U istini da hode“ znači da je njihov život u skladu sa otkrivenim istinama.

 

Pohvala gostoljubivosti  (5-8.) 

 

„5. Ljubazni! verno radiš7 što činiš braći i gostima8, 

Koji posvedočiše tvoju ljubav pred crkvom; i dobro ćeš učiniti ako ih spremiš9 kao što treba pred Bogom.

Jer imena njegova radi iziđoše10 ne primivši ništa od neznabožaca.

Mi smo dakle dužni primati takove11, da budemo pomagači istini.“

(stihovi 5-8) 

Gajevo postupanje su dela vere. On je bio gostoljubiv prema vernicima svoje crkve i vernicima koje on nije poznavao, a koji su poslovno posećivali crkvu.

Apostol pohvaljuje Gaja što lepo prima braću. On je video u svakom vernom Božjem sluzi Božjeg izabranika koji zaslužuje poštovanje zbog posla koji on obavlja. Gaj dobro čini što pomaže Božje radnike koji unapređuju propovedanje evanđelja i jedinstvo vernika.

Ove Božje sluge su napustili svoje domove i došli u Efes zbog Hrista i u ime Njegovo. U ovo vreme je bio razvijen duh širenja evanđelja iz mesta u mesto.

Ove Božje sluge nisu tražile od mnogobožaca, kojima su propovedali, da ih izdržavaju. Ali, oni su bili zahvalni braći hrišćanima na ponuđenom gostoprimstvu. Ovakvo podupiranje i pomaganje nije bilo protivno načelima Svetog pisma.  

Pošto ovi misionari nisu ništa primali od mnogobožaca, a nisu ni dobijali neku platu ili redovnu pomoć od crkve, bilo je potrebno da hrišćani pomognu ovim radnicima da bi se održali. To je radio Gaj. Apostol Jovan odobrava ovo time što tvrdi da i on sam gaji ovu vrstu gostoprimstva. Oni koji primaju ovakve saradnici su sa istinom.

 

Jovan izobličuje neprijatelje  (9.10.) 

 

„9. Ja pisah crkvi;12 ali Diotref, koji želi13 da bude najstariji među njima, ne prima nas. 

Zato, ako dođem, spomenuću njegova dela koja tvori ružeći nas zlim rečima; i nije mu to dosta, nego sam braće ne prima, i zabranjuje onima koji bi hteli da ih primaju, i izgoni ih iz crkve.14

(stihovi 9 i 10) 

Možda je apostol Jovan ovde mislio na svoju drugu poslanicu ili neku poslanicu koja je izgubljena. Diotref je odbio da javno pročita ovu poslanicu zato što je prihvatio gnostičko učenje i nije hteo da odbije gostoprimstvo lažnim učiteljima, što se zahtevalo u Drugoj Jovanovoj poslanici, a sa čijim učenjem se on složio.

Tvrđenje da je to bila Druga Jovanova poslanica samo je pretpostavka. Verovatno je da je to bila neka poslanica koja nije ušla u kanon Novog zaveta. Ovo bi mogao da bude i dokaz da nisu sve poslanice apostola ušle u kanon. 

Diotref (grč. Diotrefes = dios /Zevs/ + trefo /hrani/; dakle: Zevs hrani) je zadržao svoje mnogobožačko ime. On je izgleda zadržao principe mnogobožačke filozofije i zato bio naklonjen gnostičkom učenju. 

Diotref je bio ambiciozan u pogledu svog prestiža i vlasti u crkvi. On je želeo da bude prvi po položaju, a ne po dobrim delima. Kakav je položaj zauzimao u crkvi ne zna se. 

Ne prima nas(grč. epidekomai = primiti, priznati nečiju vlast). Ovaj se izraz spominje samo ovde (stihovi 9 i 10) u Novom zavetu. Ovde je reč o priznavanju vlasti neke osobe. Izgleda da je Diotref odbio da pročita Jovanovu poslanicu u crkvi i time odbacio autoritet apostola i njegovih pomagača. 

Apostol nagoveštava da će po svoj prilici uskoro doći k njima, što potvrđuje 14. stih. Jovan podseća na svoj položaj i dužnost koja mu je poverena i ne da se zaplašiti od nasilnika i njegovih nerazumnih i zlonamernih reči.

Diotref se nije zadovoljio samo vređanjem i napadanjem na apostola u nameri da potkopa apostolov ugled, nego je nastavio svoju opoziciju neprijateljskim postupcima. Odbacujući da ponudi gostoprimstvo evanđeoskim radnicima koji su putovali, Diotref odbija i Jovanov autoritet, jer odbacuje apostolovu preporuku da se prime ove Božje sluge. 

Još i dalje, on preduzima korake da spreči druge da ne bi bili gostoljubivi. Iz ovog izlazi da je Diotref imao vlast u ovoj crkvi kao i da mnogi nisu bili zadovoljni sa njima, jer su voleli apostola i želeli da prime misionare. 

Te ih izopćuje iz crkve“. Stanje je bilo ozbiljno. Ovo je bio sukob između apostola i pristalica lažnih učitelja. U nekim crkvama grupe pristalica lažnh nauka počele su da se povećavaju neko vreme. Oni su mogli da nametnu svoju volju celoj crkvi. 

 

Pouke i preporuke apostola  (11.12.) 

 

„11. Ljubazni! ne ugledaj se na zlo, nego na dobro: koji dobro čini od Boga je, a koji zlo čini ne vide Boga. 

Dimitriju svedočiše svi15, i sama istina; a i mi svedočimo; i znate da je svedočanstvo naše istinito.“

(stihovi 11 i 12) 

Apostol Jovan preporučuje i hrabri Gaja da zauzme pravi stav u ovom sukobu u crkvi. On treba da se ugleda na ono što je dobro. Diotrefov stav ne treba da sledi jer nije dobar.

Ne znamo ništa o ovom Dimitriju spomenutom u poslanici. Neki misle da je to onaj Dimitrije zlatar iz Dela 19,24 i da ga je obratio apostol Jovan u Efesu. Drugi tvrde da je to Dimas. Ali, nijedno od ovih mišljenja ne može da se dokaže pomoću Svetog pisma.

Pošto apostol preporučuje ovog Dimitrija Gaju može biti da je on doneo ovu poslanicu. Sigurno je samo to da je ovaj čovek bio dobar hrišćanin i veran apostolu. Njegovo ponašanje nije bilo sumnjivo u crkvi u kojoj je Gaj bio vernik. 

I sama istina“. Dimitrije je živeo hrišćanskim životom. Jovan ovde personifikuje istinu i poziva je kao svedoka za dobar karakter ovog vernika. Ne samo on – apostol, nego i njegovi saradnici svedoče dobro za Dimitrija. 

 

 

III  ZAVRŠETAK POSLANICE 

(3.Jovanova 13-15.) 

 

„13. Mnogo imadoh da pišem; ali neću mastilom i perom da ti pišem; 

Nego se nadam da ću te skoro videti; i iz usta govoriti16.

Mir ti! pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje po imenu17. Amin.“

(stihovi 13-15) 

Jovan je nameravao da piše Gaju o mnogim stvarima, ali kad je pomislio na teško stanje zbog Diotrefovog postupanja on je doneo odluku da lično poseti ovu crkvu u kojoj je bilo nemira.

Ako je Treća Jovanova poslanica upućena istoj crkvi kojoj je upućena i njegova Druga poslanica, onda izraz „skoro“ otkriva hronološki red ovih poslanica. U ovom slučaju ova, Treća poslanica, napisana je pred sam dolazak apostola u ovu crkvu.

Ovi „prijatelji“ su bili bez sumnje jednomišljenici sa apostolom i Gajem. Ovo znači da je između apostolskog kruga i ispravnih vernika u crkvi postojalo srdačno jedinstvo. Teškoće u crkvi koje je stvarao Diotref pomogle su da se ojačaju prijateljske veze među vernim vernicima, među koje spada i Gaj.

Pošto nijedno ime nije spomenuto u ovoj poslanici, veruje se da je apostol lično poznavao Gajeve prijatelje, koje on treba naposle da pozdravi. 

Mada je Diotref poremetio mir u crkvi, apostol nije dopustio da dođe do rascepa crkve koja ga je sjedinjavala sa duhovnim vernicima.