Značenje krsta

Sahrana Leonida Brežnjeva

Sahrana Leonida Brežnjeva, predsednika Sovjetskog Saveza, bila je jedna od najimpresivnijih ceremonija u istoriji ove države. Svi najviši zvaničnici države okupili su se na Crvenom Trgu. Prisustvovali su i predsednici mnogih zemalja. Došli su da odaju poslednju počast Leonidu Brežnjevu. Sahrana je bila osmišljena do najsitnijih detalja i trebalo je da ostavi utisak slave i sjaja komunističkog imperatora.

Crvena armija je marširala. Pratila ju je parada tenkova i artiljerije. Visoki zvaničnici posmatrali su sa strahopoštovanjem. Vojni orkestar je svirao. Sve je isplanirano na taj način da se, posredstvom kamera sovjetske televizije, čitavom svetu pokaže njihova vojna moć i naoružanje. Svaki momenat bio je u skladu sa scenarijom isplaniranim do najsitnijih detalja, osim jedne stvari.

Kamera je zumirala jednu ženu, udovicu Leonida Brežnjeva. Sa suzama u očima, pokušavala je da se probije do kovčega svog supruga. Kada se približila kovčegu, učinila je nešto što je šokiralo čitavu javnost. Prekrstila se na sahrani svog supruga, prvog čoveka komunističke Rusije.

Da, prekrstila se pred TV kamerama, usred komunističke Rusije. Čitav svet bio je zapanjen ovim činom. Američki predsednik Džordž Buš, koji je prisustvovao sahrani, kasnije je izjavio da je za njega ovaj momenat bio jedno od najvećih iznenađenja u toku njegovog predsedničkog mandata. Da li možete da zamislite težinu ovog čina: udovica ateističkog komunističkog lidera, koji je bio poznat po svom sekularizmu i odbacivanju Boga, u momentu svoje najdublje potrebe, u vreme kada je njeno srce bilo slomljeno, osetila je da komunizam ne može da joj pruži nadu i utehu. Prekrstila se, jer je u trenucima potrebe, u trenucima najdublje ožalošćenosti, čoveku potreban krst.

Kakvo je značenje krsta za nas danas? Šta krst vama i meni večeras ovde govori? Šta krst kaže svim onim ljudima koji prolaze kroz traume, bilo da je reč o bolesti, o razvodu ili o finansijskom izazovu? Šta krst kaže mladima koji osećaju da je njihov život u ruševinama i tragaju za smislom? Da li je krst samo jedan teološki simbol, nešto što je vezano za jedan događaj od pre 2000 godina? Ili krst dodiruje naš život silom koja je sposobna da nas promeni iz temelja?

Tri aspekta krsta

Razmotriti ćemo tri aspekta krsta. Spomenućemo tri stvari koje krst govori tebi i meni.

Prvo, krst nam govori o porazu. Kada razmišljam o krstu, kada vidim klinove koji su probili Isusove ruke, kada posmatram krv koja teče niz Njegovo telo, kada vidim trnovu krunu stavljenu na Njegovu glavu i ranu od koplja na Njegovom telu, pomišljam da bismo vi i ja, da smo bili tamo tog dana, gledajući iz ljudske perspektive i ne znajući budućnost, možda rekli: „Isus je doživeo poraz.“ Šta mislite, šta je kazao Kajafa? Da li mislite da je Kajafa, prvosveštenik koji je predao Isusa Rimljanima, pomislio da je krst uspeh? Uopšte ne. Smatrao je da je Isus religiozni prevarant koji je doživeo neuspeh. Da li je Pilat video uspeh u krstu? Ne. Krst je i za njega bio simbol neuspeha. Šta je sa Irodom? I on je u Isusu video gubitnika. Ako je ranije i video nešto mudrosti u Njemu, krst je i za njega bio znak konačnog kraja. Šta je sa Isusovim najbližim prijateljima? Ostavili su Ga jer je i za njih krst bio znak neuspeha. Svi koji su tog petka gledali Isusa na krstu, doživljavali su Njegovu smrt kao neuspeh.

Ali,iz Božje perspektive, Isus je predat za SVE ljude. Nešto mnogo veće od onoga što se ljudskim očima moglo videti, događalo se na krstu. U Rimljanima 8:32, Biblija kaže: „Koji dakle svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje?“ Iz Božje perspektive, Isusova žrtva imala je svoj smisao. Nešto mnogo veće od razapinjanja jednog običnog čoveka, dogodilo se tog petka popodne, nešto mnogo veće od onoga što ljudsko srce može da razume, ljudska mudrost da shvati.

Pođite u mislima sa mnom do krsta. Bio je petak—crni petak. Isusove ruke su probili klinovima. Na Njegovu glavu stavili su trnovu krunu. Kopljem su Mu ranili telo. Taj petak bio je u pravom smislu crni petak. Mnoštvo je vikalo oko krsta, munje su sevale, a zemlja je počela da se trese. Mrak se spustio tog crnog petka.

Juda Ga je izdao, a Petar Ga se odrekao. Jevreji su ga prezreli, Rimljani razapeli, a učenici su pobegli. Svuda mrak – pravi crni petak. Cveće je uvenulo tog petka. Anđeli su plakali, celo nebo je bilo obavijeno tugom, a Otac je okrenuo svoje lice da ne gleda agoniju na krstu. Bio je mrak—crni petak! Ljudi su razapeli Božjeg Sina! Ali ono što ljudska bića nisu bila u stanju da shvate, jasno je rečeno u Poslanici Rimljanima: Hristos je sebe dobrovoljno predao za sve nas!

Taj petak nije bio ogroman poraz, već slavna pobeda! Isus je prolio krv da bi nas oslobodio od svih naših poraza—krv je prolivena za oproštenje naših greha. Poštovani posetioci, prijatelji moji! Dobro me slušajte večeras! Isus Hristos je pretvorio prividan poraz u pobedu. Simboli poraza— klinovi, krst, trnov venac i koplje— postali su u stvari simboli pobede. Prema tome, krst nije mesto poraza, već put do spasenja čovečanstva.

Ako je Isus bio u stanju da prihvati najmračniju stvar kojom je sotona mogao da Ga napadne—smrt—i ako je bio u stanju da prividan poraz pretvori u pobedu, to znači da svaki poraz u tvom životu može da se preobrazi u pobedu. Isus je u stanju da tvoj život uzme u svoje ruke čak i ako si prošao kroz bolan raspad braka. Isus može tvoje teško iskustvo da pretvori u pobedu. Isus je sposoban da izleči emocionalne rane tvog detinjstva i isceli tvoje srce, darujući ti pobedu. Krst je izvor isceljenja. Isus želi da nas isceli od naših grešaka. Želi da nas isceli od naših padova. Želi da nas isceli od svih rana koje su nam drugi naneli. U Isusu, mogućnost isceljenja stoji nam na raspolaganju.
Isus je sposoban da uzme u svoje ruke nečiji upropašćen život koji je u haosu, i da pretvori tugu u radost, poraze u pobedu. Ako osećaš da je tvoj život sličan razbijenoj flaši, koju je neko uzeo u ruke i razbio o betonski zid, Isus je tu da te isceli.

Ono što ljudska bića nisu sposobna da učine, Isus može. Na krstu je pokazao koliko te ljubi. Zbog tebe je dozvolio da Mu klinovima probiju ruke, da Mu stave trnovu krunu na glavu, da Ga razapnu i da Ga rane kopljem. Isus Hristos je na krstu poneo kompletan teret koji je sotona mogao da baci na Njega. Učenici nisu razumeli šta se događa. U strahu su se zaključali u gornjoj sobi. Ali dok su se oni uplašeno skrivali, Isus je pobeđivao na krstu. U buri života, kada nas sustigne razočarenje, kada bolest muči naše telo, kada se naša porodica raspada, kada uviđamo da je naš život pun emocionalnih rana, kada nam je samopouzdanje uzdrmano, kada nas muči griža savesti, možemo da kažemo, zajedno sa Isusom koji visi na krstu: „Oče, stavljam svoj život u Tvoje ruke. Gospode, dajem ti sebe, jer znam da si na krstu otkrio svoju ljubav prema meni, i znam da me dovoljno ljubiš, jer si umro za mene.“ Nedavno sam čitao jednu priču o aukciji održanoj u paklu. Reč je, naravno, o izmišljenoj priči koju ne treba razumeti doslovno. Ova priča izmišljena je isključivo zato da ilustruje jednu važnu pouku. Po ovoj priči, sotona je odlučio da se penzioniše. Odlučio je da na aukciji proda sve svoje oružje demonima, kako bi obezbedio jednu lepu sumu novca za svoje dane u mirovini. Demoni su se okupili, aukcija je počela. Sotona je kazao: „Evo prvog oružja: kako razljutiti ljude.“ Demoni su nudili razne sume novca za ovo oružje. Na kraju je gnev prodat za 100.000€. Sledeće oružje, laž, prodato je za 300.000€ itd. Tako je tokom aukcije, koja je trajala čitavog dana, prodato sve oružje, uključujući i pohlepu, nemoral i prevaru. Sotona je bio zadovoljan uspešnom aukcijom: rasprodao je sve, osim sadržaja jedne manje kese. Bio je spreman da još iste večeri pođe u penziju. Međutim, demoni su sa velikim interesovanjem gledali u jedino preostalo oružje sa željom da ga kupe. Ipak, sotona je odbio da ga proda. Kazao je da će mu, ako jednog dana ipak odluči da se vrati, trebati početni kapital. Ni pritisak demona, a ni najbolja ponuda nije mogla da navede sotonu da proda svoje poslednje oružje. Demoni su ga zamolili da im makar otkrije šta se nalazi u kesi. Sotona se na kraju složio, rekavši: „Nema problema, kazaću vam. Vi kušate ljude da greše, a kada neko zgreši, ja ću mu prići i pokušaću da ga obeshrabrim sugerišući mu da veruje da mu se ne može oprostiti i da je njegov pad suviše veliki da bi se mogao vratiti Bogu. Moje oružje je obeshrabrenje, i ako uspem njime da savladam hrišćane, lako ću ih navesti da rade šta god ja želim.“ Priča je izmišljena, ali pouka je stvarna. Bilo kakve greške da smo pravili u svom životu, Isus želi da nam pruži šansu za novi početak. Sa krsta teku ljubav i isceljenje.

Iskustvo iz života Abrahama Linkolna ilustruje kako jedna jedina rečenica može biti moćnija od komplikovanih argumenata koji se izlažu satima.

U 1850-im godinama, Linkoln je bio državni pravobranilac. Jednom prilikom, učestvovao je u velikoj debati održanoj u Filadelfiji. Pitanje je bilo izgradnja mosta preko reke u blizini Filadelfije. Problem je bio u tome što je reka povezivala sever i jug pa su rečni prevoznici transportom zarađivali ogroman novac, a most koji je trebalo da se sagradi povezao bi istok i zapad, te bi se na taj način otvorio novi trgovinski put, što bi ugrozilo zaradu rečnih prevoznika. Stoga su vlasnici brodova žestoko branili svoj argument koji je glasio: „Most neće biti bezbedan, a ako se sruši, blokiraće rečni prevoz. Suviše je visok stepen rizika i zato ne treba graditi most.“

Vlasnici brodova su, pre donošenja odluke, dva sata dokazivali svoj stav. Tada je ustao državni pravobranilac po imenu Abraham Linkoln, pogledao je porotu u oči i kazao: „Imam samo jedno pitanje.“

„Da li ljudi u Americi imaju više prava da putuju na sever i jug (pravac u kome je tekla reka), nego da putuju na istok i zapad (pravac u kome bi se pružao most)? Razmislite o tome.“ I seo je. Sud je, u roku od pet minuta, doneo odluku koja je glasila: „Izgradite most. U Americi ljudi imaju isto toliko prava da putuju sa istoka na zapad i sa zapada na istok, kao što imaju pravo da putuju sa severa na jug i sa juga na sever.“

I na krstu je jedna rečenica rešila stvari. Kada je Isus umirao na krstu, kazao je: „Svrši se.“ Kraj tvojoj krivici. Kraj tvojoj tuzi. Ne treba da se mučiš sa grehom i krivicom, jer im je došao kraj. Jedna rečenica sa krsta i živi Hristos će i u tvom životu dovršiti svoje delo. Čitali smo u Poslanici Rimljanima da nam Isus besplatno daje neke stvari: besplatno nam daje mir, radost, svrhu, novi smisao našeg života. Ako je sotona svim silama napao Isusa, a On je iz te bitke izašao kao pobednik, to znači da uz pomoć Njegove sile i mi možemo postati pobednici.

Ne treba da budemo robovi svojih greha i svoje prošlosti, jer je Isus došao da nas spase i da nam pruži šansu za novi početak. Zato, na drugom mestu, posmatrajući krst otkrivamo nešto i o oproštenju.

Zapazimo tekst u Rimljanima 8:33: „Ko će optužiti izabrane Božje? Bog je taj koji opravdava.“ Šta znači reč „opravdati“? To znači da će Bog gledati na mene kao na pravednika, tj. kao na osobu koja nikada nije sagrešila. Isus je visio na krstu kao pravedan, a ja sam nepravedan. On je savršen, a ja sam nesavršen. On je svet, a ja nisam svet. On je pravednik, a ja sam grešnik. Isus je na krstu umro smrću kojom je trebalo ja da umrem, da bih ja mogao da živim životom kojim je On trebalo da živi. On je uzeo trnovu krunu da bih ja jednog dana mogao da dobijem krunu slave. Njegove ruke bile su prikovane na krst da bih ja mogao da držim skiptar u svojim rukama. On je visio na krstu da bih jednog dana ja mogao da sedim na prestolu i da obožavam Njega.

Rimljanima 8:34 kaže: „Ko će osuditi? Hristos Isus, koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli se za nas?“ Zapazite prvo pitanje – ko će osuditi, tj. ko ima pravo da osudi? Odgovor na to pitanje je – niko. Razmislimo – da li je osećaj krivice dobar ili loš? Da li je elektrišna struja dobra ili loša? Struja je neutralna. Ako ne znam šta radim, struja od 220 volti može da me ubije dok stojim na merdevinama. Ali, ako uđem u svoju kuću i pritisnem prekidač, struja može da bude dobra jer mi daje svetlo, zar ne? Krivica nije sama po sebi dobra ili loša. Ako činim nešto što je suprotno Božjoj volji i namerno grešim, osećaj krivice mi ukazuje na moju grešku i upućuje me na Isusa. Dakle, ako ne osećaš krivicu kad uđeš u prodavnicu i ukradeš nešto, ili ako stupiš u vezu sa drugom ženom ili drugim muškarcem osim svog bračnog druga, a ne osećaš krivicu, nešto nije u redu. Isus je kazao da će nam poslati Svetog Duha da nas ubedi da grešimo i da nas odvede Isusu. Ali kad jednom dođem Isusu, kad kleknem pred Njim i kažem: „Zaslužio sam da umrem. Ja sam zaslužio da budem na krstu, a ne ti.“ Tada on kaže: „Sine moj, kćeri moja, tebe radi nosio sam trnov venac i krst, tebe radi bio sam ranjen. Sve se to dogodilo da bi ti bio slobodan.“ Ako osećaš krivicu nakon ispovesti Bogu, onda je reč o psihološkoj krivici kojom đavo želi da te uništi, da ne bi uživao u miru koji Bog želi da ti podari.

Postoje dve vrste krivice: moralna krivica i psihološka krivica. Moralna krivica se pojavljuje onda kad prekršimo Božji zakon. Moralnu krivicu rešavamo na taj način što kleknemo i tražimo oproštaj od Boga. Bog nam oprašta i uzima od nas moralnu krivicu. Može se dogoditi da se i nakon toga osećamo krivima, ali u stvarnosti, mi više nismo krivi. Jednom kada smo došli Bogu i priznali Mu svoje grehe, On nas više ne osuđuje. Naša preosetljiva savest optužuje nas za ono što smo učinili, ali pred Isusom smo čisti. Isus nam je oprostio i opravdani smo, stoga pred Božjim prestolom stojimo kao da nikada nismo sagrešili. Sotona može da pokuša da nas obeshrabri psihološkom krivicom, ali mi treba da se suprotstavimo ovakvim lažnim glasovima.

U Isusu sva krivica nestaje jer u Isusu nema osude. Budući da nam je Bog oprostio, možemo da živimo čiste savesti. Biblija kaže u 2. Korinćanima 5:21: „Jer onoga koji ne znadijaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u njemu.“ Da li je Isus ikada pogrešio? Nije. Isus nikada nije pogrešio, ali učinjen je grehom. Kada je Isus visio na krstu, preuzeo je na sebe krivicu, tj. sve grehe čovečanstva.

Isus je na krstu iskusio kolektivnu krivicu, jer je na Njega bačen svaki greh koji je ikada učinjen. Isus je na taj način iskusio sav teret greha.

Isus je poneo na krst naše prokletstvo. Sada možemo da primimo oproštenje dok pristupamo Isusu i molimo Ga za oproštaj.

Zapazimo poruku u Galatima 3:13: „Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva, jer je pisano: proklet svaki koji visi na drvetu.“ Isus je postao prokletstvo—pred celim svemirom—NAS radi, da bismo mi mogli da dobijemo oproštenje.

Mi možemo da oprostimo samo jedni drugima, ali bićemo u stanju da to učinimo u potpunosti tek nakon što iskusimo šta znači to da je Bog nama oprostio.

Možemo da pokažemo milost prema drugima, jer je On pokazao milost prema nama…

“A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.“ (Efescima 4:32).

Oproštenje je oslobađanje drugog čoveka od naše osude, jer je Hristos nas oslobodio svoje osude.

Bolje je oprostiti i zaboraviti nego zapamtiti i osvetiti se. Zlopamćenje uništava, ali ljubav i opraštanje ruše barijere.

Treće: Krst nam govori nešto o prijateljstvu.

Krst tvrdi da, kakvo god da je iskustvo kroz koje prolaziš u svom životu, ništa ne može da te odvoji od ljubavi Hristove.

“Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće..

…ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.“ (Rimljanima 8:39)

Da nije bilo Isusovog krsta, niko od nas ne bi mogao da bude na ovom mestu večeras, niti da razmišlja o Njemu. Svi smo mi živi zahvaljujući tome što je Isus umro onog strašnog petka, pre skoro dve hiljade godina. Svi mi koji smo ovde, živimo zahvaljujući Njegovoj smrti. Ali i ostali ljudi su takođe živi zahvaljujući Njemu—i oni koji nikada nisu čuli za Njegovo ime. Čak i oni koji ne veruju u Njegovo postojanje. Čak i oni koji Ga preziru, hule na Njega ili su ravnodušni prema Njemu.

Život i sve dobre stvari koje on donosi, dolaze sa krsta. Sunce, koje daje toplotu zemlji, kiša koja pada na zemlju kao osveženje, cveće koje svojom lepotom krasi zemlju, sve su to Božji darovi koji su omogućeni zahvaljujući krstu.

 

Fantastičan dar hrane koju jedemo, takođe je dar božanske blagodati

Osmeh deteta, zagrljaj osobe koja nas voli, ohrabrenje prijatelja—sve su to darovi blagodati. Bez krsta ne bi bilo života. Plata za greh je smrt. Krst donosi život, radost i sreću čitavom svemiru.

Kod krsta susrećemo život i smrt. Krst nam otkriva Božji karakter. Sve što je dobro u ovom životu, pa i sam život, dolazi sa krsta.

Ali, krst nam takođe govori nešto i o smrti. Šta je ubilo Isusa na krstu?

Bog nije ubio Isusa. Ni Rimljani nisu ubili Isusa. Ni Jevreji nisu ubili Isusa. Ni sam krst nije ubio Isusa. Greh je razlog Njegove smrti. Tvoj greh. Moj greh. Naš greh.

 

Greh Ga je ubio

Krst popunjava detalje koji nedostaju na slici za koju sotona ne želi da znamo. Ona pokazuje da nam za svaki dinar uživanja greh vraća bol u vrednosti od 100 dinara. Kada vidimo šta je greh učinio Isusu, gubimo apetit za njim. U svetlosti krsta konačno možemo da sagledamo greh u pravom svetlu sa svim njegovim posledicama.

Biblija kaže u Zahariji 12:10: „Izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kojega probodoše …

… i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“ Isus kaže da je najbolji lek – doći krstu, pogledati u Isusa i videti bol koji su naši gresi naneli Njemu.

Kada vidimo kako bezgrešni Isus, prikovan na krstu, strada u agoniji zbog naših greha, to nas pokreće na žaljenje, na duboko pokajanje zbog greha koji su nas odveli na stranputicu.

Razmišljanje o krstu menja naš život

U vijetnamskom ratu, grad Sajgon bio je evakuisan. Jedno sirotište bilo je direktno pogođeno i počelo je da gori. Neko od osoblja sirotišta uspeo je da preko radija uspostavi kontakt sa doktorom američke vojske i preneo mu je poruku da jedna mala devojčica umire zbog gubitka krvi.

Doktor je znao da će, u roku od nekoliko sati, maloj devojčici biti potrebna transfuzija krvi, stoga je našao jednog dečka i upitao ga da li bi bio voljan da da svoju krv da bi spasao život devojčici. Dečko se složio. Dok su mu uzimali krv, počeo je da plače. Upitali su ga zašto plače, a on je odgovorio: „Kad budem dao krv, ona će živeti, a ja ću umreti.“ Dečko je pomislio da će umreti u slučaju da da krv. Upitali su ga: „Zašto si onda ipak odlučio da pomogneš?“ Odgovorio je: „Ona je moja drugarica.“

Krst je nešto što treba da proslavimo—naši padovi su nam oprošteni. Božja sila je u stanju da promeni naš život i da preokrene naše poraze u pobede.

Ovo je pravi razlog za slavlje—iskusiti oproštenje. Ljubav Božja može te očistiti od krivice.

Ovo je pravi razlog za slavlje – večno prijateljstvo, otkriti razmere Njegove dobrote.