Kada su ga zamolili da kaže šta misli o sili molitve, misionar u penziji prisetio se događaja koji se desio nekoliko godina ranije kada je pilotirao malim Piper Cub avionom. Nakon višečasovnog letenja vedrim, plavim nebom prema svom odredištu, ugledao je prizor koji ga je ispunio užasom. „Tačno ispred mene bio je crni, besni vrtlog letnje oluje. Dole su bile planine. Sletanje je bilo neizvodljivo. Došao sam do tačke odakle nema povratka, jer nisam imao dovoljno goriva da se vratim nazad“, priseća se on.
Njegov avion nije bio opremljen da leti kroz oluju. Ne znajući šta da radi, počeo je da leti u krug, pokušavajući da odluči kojim putem da krene. Lampica za gorivo se palila i on je shvatio da mora da pokuša da sleti na obližnji aerodrom, ali to je značilo letenje kroz oluju. Kada je uleteo među oblake, kiša je počela da lije kao iz kabla. Samo nekoliko sekundi nakon ulaska u oluju, mali avion bio je bacan tamo-amo poput čamca na uskovitlanom moru. Kazaljke na kontrolnoj tabli aviona vrtele su se ogromnom brzinom. Pilot nije imao pojma da li leti naopačke ili bočno!
Nije mogao da vidi ni zemlju ni nebo, samo crnilo užasnog vrtloga. „Bio sam potpuno bespomoćan da učinim bilo šta, osim da se molim Bogu da mi pomogne“, kazao je. Istog trenutka, nakon što je izgovorio svoju molitvu, pojavio se mali otvor u oblacima tačno ispred njega. Istog trenutka, nakon što je izgovorio svoju molitvu, pojavio se mali otvor u oblacima tačno ispred njega. Mogao je da vidi zemlju.
Kliknuvši od radosti, usmerio je svoj mali Piper Cub prema rupi u oblaku. Odmah ispod nalazio se aerodrom. Očajnički je vodio svoj avion prema pisti. Iako je pristupio iz pogrešnog pravca i promašio pistu, bezbedno je sleteo. Kada je odvezao avion u hangar, mala rupa u oblacima ponovo se zatvorila u potpuno crnilo. Kasnije je saznao da je mali otvor u oblacima trajao samo nekoliko trenutaka i da je to bio jedini put u toku čitavog poslepodneva. Pilot je u zaključku svog mišljenja o molitvi rekao: „Stići do mesta odakle nema povratka zastrašujuće je iskustvo, ali saznanje da naš Bog može da odgovori na molitve pruža nam utehu, hrabrost i radost.“
Dramatično iskustvo ovog pilota je primer najčešće vrste molitve, a to je molitva za pomoć. Iako je takva molitva veoma važna, postoji još šest drugih vrsta molitve. Uravnotežena duhovnost znači upražnjavanje svih sedam tipova molitve. Sedam tipova molitve
SADRŽAJ
Iskanje
Ovo je osnovni nivo molitve – traženje. Molitve iskanja su verovatno najčešći oblici molitve. Takva je bila molitva pilota. To je molitva studenta koji traži pomoć za školu, molitva oca za svoje dete, molitva žene koja je zabrinuta za svoj brak. Mi se molimo Bogu jer imamo neku potrebu ili nam je prijatelj u nevolji. Krize mogu biti manje ili veće, ali mi pristupamo Bogu tražeći pomoć. Isus je u Bibliji naglasio koliko je važno reći Bogu šta nam je potrebno. „Ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena“ (Jovan 16,24). Jedan od Njegovih sledbenika rekao je svojim prijateljima hrišćanima: „Nemate, jer ne ištete“ (Jakov 4,2). 2.
Priznavanje
Dok je molitva iskanja najčešća i najpopularnija, molitva priznavanja je verovatno najteža za većinu ljudi. Nikada nije lako priznati i navesti svoje propuste i greške, a onda zatražiti oproštaj. Ipak, priznanje je staza koja vodi emocionalnom i duhovnom očišćenju. Ako vam je teško da se molite molitvom priznanja, razmislite o ovoj izjavi pisca Luisa Kasela: „Priznavanjem… mi otvaramo svoj život isceljenju, pomirenju, obnovljenju, blagodati koja nas uzdiže, a koju dobijamo od Onoga koji nas voli uprkos onome što smo.“
Obožavanje
Ovom molitvom se molite kada jednostavno želite da zahvalite Bogu. Molitva obožavanja i hvale treba da teče prirodno, iz srca potpuno svesnog mnogobrojnih blagoslova koje prima. „U srcu koje voli Boga uvek je proleće“, primetio je još u XIX veku francuski pastor Žan Batist Mari Viani. Takve molitve obožavanja i proslavljanja najčešće se mogu naći u Psalmima: „Tebi ću pevati, jer si ti Bog čuvar moj, Bog koji me svagda miluje“ (Psalam 59,17). Oni koji neguju duboku duhovnost mogu da se mole molitvom hvale i obožavanja čak i u najtežim situacijama.
„U srcu koje voli Boga uvek je proleće.“ Jedan sjajan primer za to je Eti Hilsum, mlada Jevrejka koju su nacisti bacili u logor. Ali, i iz svog sumornog koncentracionog logora, ona je mogla da izusti molitvu obožavanja i hvale: „Ovde je strašna muka i nevolja, a ja ipak često skakućem… Iznova i iznova, u mom srcu se rađa ovo osećanje da je život prekrasan i veličanstven… učinio si me tako bogatom, o Bože; molim te, pomozi mi da raširenih ruku svedočim o tvojoj lepoti.“
Posredovanje
Ove molitve su radi drugih, naročito onih koji su povređeni i koji pate usled životnih udaraca. Biblijski primer posredničke molitve je Mojsijeva molitva za njegovu sestru Mariju koja je bila obolela od gube. „I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože, molim ti se, isceli je“ (4. Mojsijeva 12,13). Marija je sedam dana kasnije bila potpuno isceljena. Noviji primer nam dolazi od Sendi, 35-ogodišnje majke dvoje dece.
Nažalost, njen suprug i ona su odlučili da se razvedu. Ta odluka je imala direktan negativan uticaj na njihove dečake, stare 8 godina i 3 godine, izazivajući kod njih loš san. Duboko potresena razvodom i nemirom koji je to unelo među njene sinove, Sendi je svoje bračne probleme poverila komšinici koju je poznavala veoma malo.
Žena ju je slušala saosećajući s njom, ponudila joj svoju pomoć u čemu god bi to bilo potrebno i kazala da će se moliti za Sendi, njenog muža i dečake. „Ljubaznost moje komšinice i njena dobra volja da se moli za nas uneli su nadu u moj život. Ubrzo nakon našeg razgovora, bila sam zapanjena kada me je moj muž pozvao predlažući da idemo na savetovanje kako bismo videli da li bi se naš brak mogao spasti“, priseća se Sendi.
„Oboje smo bili u strahu šta će događati tokom savetovanja, ali smo ipak otišli. Ponekad su naše rasprave bile bolne, ali smo na kraju odlučili da šest meseci ponovo pokušamo zajedno. Danas, posle više od godinu dana, imamo mir i radost u svom braku, sa svojom decom. Pošto sam to poverila svojoj komšinici, ona je mesecima nastavila da se moli za nas. Uvek ću duboko ceniti i biti zahvalna za njene molitve.“
Meditacija
„Kada bih ja bio lekar i kada bi mi bilo dozvoljeno da prepišem jedan lek za sve bolesti ovog sveta, prepisao bih tišinu. Jer, čak i kada bi reč Božja bila objavljena u modernom svetu, kako bi je čovek čuo od tolike buke? Stoga, stvorite tišinu!“ Takav je zaključak jednog danskog hrišćanina iz XIX 18 veka, Sorena Kjerkegora.
Meditacija je važna duhovna disciplina. U tim tihim trenucima, mi otvaramo svoju dušu Božjoj ljubavi, uputstvima i savetu. Biti tih u Božjoj prisutnosti uspešan je način ponovnog uspostavljanja kontakta sa večnošću. Tiha meditacija je takođe idealna kada osećamo unutrašnji nemir, jer tišina ispunjena molitvom umiruje nespokoj duše, pomaže nam da jasnije razmišljamo i da se mudrije molimo.
Zahvalnost
Ako verujemo da nas je Bog obilato blagoslovio, molitve zahvalnosti bi trebalo da iz naših srca i sa naših usana teku prirodno, uobičajeno i često. Američki pesnik i esejista, Ralf Valdo Emerson, često se molio ovom molitvom zahvalnosti: „Za svako novo jutro i svetlost dana, Oče, zahvaljujemo Tebi, Za odmor i utočište noći, Oče, zahvaljujemo Tebi, Za zdravlje i hranu, Za ljubav i prijatelje, Za sve što nam dobrota šalje, Oče na nebu, zahvaljujemo Tebi.“
Posvećenje
Ova molitva uključuje potpuno predanje Božjoj volji i službi. Njom se mole osećajni hrišćani, puni razumevanja. Kada vide potrebu, oni žele da je ispune, kada vide bol, oni nešto čine da ga ublaže. Istorija je puna običnih ljudi i žena koji su učinili neverovatne stvari jer su svoje živote posvetili Bogu.
Takvi posvećeni pojedinci su majka Tereza koja je radila sa siromašnima u Kalkuti u Indiji; ser Vilfred Grenfel, britanski lekar koji je radio među Eskimima, Indijancima i belcima u Labradoru u Kanadi; general Vilijam But, osnivač Vojske spasa, koji je radio po sirotinjskim zabitima Londona; Vinsent De Pol koji je pomagao siromasima u Francuskoj i otkupljivao robove iz Severne Afrike; Doroti Dej, sa svojim dubokim osećajem za pravdu, što ju je podstaklo da otvori desetine utočišta koja su pružala hranu, smeštaj i odeću siromašnim američkim građanima.
Naravno, na posvećeni život se takođe može naići među onima koje su istorijski zapisi prevideli: suprug koji ostaje veran i predano služi svoju na smrt bolesnu ženu; majka koja se iskreno i usrdno moli za svoje neposlušno dete; mlada osoba koja neprestano odoleva pritisku društva da mu se pridruži u lošim aktivnostima; direktor koji primenjuje najviše etičke standarde na svom poslu.
Upražnjavanje svih ovih sedam tipova molitve imaće kao rezultat celovitiji, zadovoljavajući duhovni život, jer je molitva način edukovanja duše. Ruski romanopisac, Fjodor Dostojevski, primetio je: „Svaki put kada se molite, ako je vaša molitva iskrena, u njoj će biti novo osećanje i novo značenje koje će vam dati novu hrabrost, i razumećete da je molitva vaspitanje.“
Autor: Viktor Parahin
