SADRŽAJ
Uvod: Sotona poražen, ali još vara
Na Golgoti, Hristos je izvojevao potpunu pobedu nad sotonom. Njegova krv prolivena na krstu osigurala je spasenje svima koji veruju. Apostol Jovan piše:
„I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom, i riječju svjedočanstva svojega, i ne mariše za život svoj do same smrti.“ (Otkrivenje 12,11)
Ipak, poraženi zmaj ne odustaje. Znajući da je izgubljen, usmerava svoj bes prema onima koji slede Hrista:
„I razgnjevi se zmaj na ženu, i otide da se pobije s ostalima od sjemena njezina, koji drže zapovijesti Božije i imaju svjedočanstvo Isusovo Hrista.“ (Otkrivenje 12,17)
Njegovo glavno oružje sada je prevara — i to ne prevara sveta, već prevara hrišćana.
Proročanstvo o promeni zakona
Prorok Danilo, pod nadahnućem Svetog Duha, upozorava:
„I pominjaće da promijeni vremena i zakone; i biće mu predana u ruku do vremena, i vremena, i po vremena.“ (Danilo 7,25)
Istorija potvrđuje da se ovo proročanstvo ispunilo kroz delovanje Rimske crkve, koja je:
Uklonila drugu zapovest (zabranu pravljenja i obožavanja kipova).
Desetu zapovest podelila na dve, da bi broj ostao deset.
Svetkovanje subote (sedmog dana) prenela na nedelju (prvi dan).
Katolička priznanja o promeni dana
Ovo nisu nagađanja — sami katolički izvori to otvoreno priznaju:
The Catholic Virginian, oktobar 1947:
„Nigde u Bibliji ne nalazimo da su Hristos ili apostoli naredili da se subota promeni sa subote na nedelju. (…) Danas većina hrišćana drži nedelju zato što nam je to otkrila [Rimsko-katolička] crkva izvan Biblije.“
Dr. John O’Brien, Faith of Millions:
„…nehrišćani-katolici koji tvrde da svoju veru uzimaju direktno iz Biblije… drže nedelju umesto subote… iako to počiva na autoritetu Katoličke crkve, a ne na izričitom tekstu iz Biblije.“
James Cardinal Gibbons, Faith of Our Fathers:
„Možete čitati Bibliju od Postanja do Otkrivenja, i nećete pronaći nijednu rečenicu koja ovlašćuje posvećenje nedelje. Sveto Pismo nalaže religiozno obdržavanje subote, dana koji mi nikada ne svetkujemo.“
Convert’s Catechism of Catholic Doctrine, Peter Geiermann:
„P: Koji je dan subota? O: Subota je sedmi dan. P: Zašto svetkujemo nedelju umesto subote? O: Svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolička crkva, na Saboru u Laodikeji, prenela svetost sa subote na nedelju.“
The Catholic Encyclopedia, tom IV:
„[Rimsko-katolička] crkva je promenila obdržavanje subote u nedelju po pravu božanskog, nepogrešivog autoriteta koji joj je dao njen osnivač, Isus Hristos.“
Catholic Record, 1923:
„Crkva je iznad Biblije, a ovo prenošenje obdržavanja subote na nedelju dokaz je te činjenice.“
Protestanti i priznanje autoriteta Rima
The Catholic Universe Bulletin, 1942:
„Svetkovanje nedelje od strane protestanata je počast koju oni odaju, uprkos sebi, autoritetu [Katoličke] crkve.“
Albert Smith, kancelar Arhiepiskopije Baltimore, 1920:
„Ako bi protestanti sledili Bibliju, obožavali bi Boga u subotu. Svetkujući nedelju, oni slede zakon Katoličke crkve.“
Ove izjave potvrđuju da svetkovanje nedelje, koja nije biblijski osvećena, predstavlja priznanje ljudskog, a ne Božjeg autoriteta.
Isus i zakon na krstu
Jedna od velikih prevara je tvrdnja da je Isus na krstu ukinuo moralni zakon (Deset zapovesti).
Isus sam kaže:
„Ne mislite da sam došao da ukinem zakon ili proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim.“ (Matej 5,17)
Na krstu je ukinut obredni i ceremonijalni zakon — sistem žrtava i praznika koji su upućivali na Njega, dok Deset zapovesti ostaju večni moralni standard:
„Tako dakle zakon sveti, i zapovijest sveta i pravedna i dobra.“ (Rimljanima 7,12)
Novi zavet – zakon u srcu
Prorok Jeremija:
„Evo idu dani, govori Gospod, kad ću načiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavjet… i metnuću svoj zakon u njih, i na srcu njihovu napisaću ga.“ (Jeremija 31,31.33)
Prorok Jezekilj:
„I daću vam novo srce, i nov duh metnuću u vas; i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce od mesa.“ (Jezekilj 36,26)
U Novom zavetu, zakon nije ukinut — on je ugrađen u srce vernika. Ljubav ispunjava zakon:
„Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle je ljubav izvršenje zakona.“ (Rimljanima 13,10)
Tumačenje Kološanima 2,16–17 – obredni zakon, ne moralni
„Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subote, što je sjen od onoga što će doći, a tijelo je Hristovo.“ (Kološanima 2,16–17)
Pavle ovde govori o obrednim zakonima koji su prestali važiti Hristovom smrću:
Praznici – godišnje svetkovine iz 3. Mojsijeve 23 (Pasha, Pedesetnica, Dan pomirenja itd.).
Mladine – mesečne svetkovine povezane sa lunarnim kalendarom.
Obredne „subote“ – sedam godišnjih dana odmora koji nisu vezani za sedmi dan sedmice, već za praznične cikluse.
Jela i pića – obredni obroci i pića u žrtvenim ceremonijama.
Sve ovo bilo je „senka“ koja je upućivala na Hrista. Kada je On došao i umro, senka je nestala jer je stigla stvarnost.
Ovo nije ukidanje sedmog dana – subote iz Deset zapovesti. Moralni zakon ostaje, dok su obredni propisi ukinuti.
Današnja opomena i implikacije
Ako prihvatimo da je zakon Božji promenjen, onda priznajemo ljudski autoritet iznad Božjeg.
Promena svetog dana i učenje da je zakon „ukinuti na krstu“ je prevara koja udaljava hrišćane od poslušnosti Bogu.
Isus nas poziva da budemo verni:
„Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu.“ (Otkrivenje 14,12)
Zaključak i poziv
Sotona je poražen, ali njegova strategija prevare i dalje vara milione.
Pravi Hristovi sledbenici neće iz ljubavi odbaciti zapovesti, nego će ih čuvati kao izraz vernosti Onome koji ih je spasao.
„Ako me ljubite, zapovijesti moje držite.“ (Jovan 14,15)
Izdvajamo:
Velike promene u hrišćansloj crkvi
Vatrene lopte: Upozorenje gradovima punim nemorala
