Istorijski razvoj mariologije i kratka biblijska evaluacija
Apostolsko doba (1. vek)
U Novom zavetu Marija zauzima važno, ali veoma jasno određeno mesto. Ona je Isusova majka, ponizna Božja službenica i verna učenica. Prisutna je prilikom Isusovog rođenja, na početku Njegove službe, pod krstom i među učenicima nakon vaskrsenja (Dela 1,14). Međutim, nigde se ne prikazuje kao predmet molitve, posrednik između Boga i ljudi ili nebeska kraljica.
Biblijska evaluacija
Ovo je jedini period koji u potpunosti možemo proveriti na osnovu Svetog pisma. U Novom zavetu ne postoji nijedna molitva Mariji, nijedan poziv da joj se vernici obraćaju, niti ijedan tekst koji joj daje posredničku ulogu. Naprotiv:
„Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.“ (1. Timotiju 2,5)
Samo je Bog predmet molitve i obožavanja
Bog jasno kaže:
„Gospodu Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedinom služi.“ (Matej 4,10)
U celoj Bibliji nema nijednog primera da se neko moli Mariji. Molitva je uvek upućena Bogu.
Marija je poštovana, ali nije obožavana.
Rani crkveni oci (2–3. vek)
Pisaci poput Justina Mučenika i Irineja Lionskog počinju da razvijaju ideju da je Marija „nova Eva“. Kao što je Eva učestvovala u padu čovečanstva neposlušnošću, tako je Marija učestvovala u Božjem planu poslušnošću.
Biblijska evaluacija
Ova paralela ima određeno teološko uporište jer Biblija zaista pravi poređenja između Adama i Hrista (Rimljanima 5), pa se može razumeti zašto su neki autori povukli sličnu analogiju između Eve i Marije. Međutim, Novi zavet nigde ne naziva Mariju „novom Evom“, niti iz toga izvodi bilo kakvu posebnu duhovnu vlast ili posredništvo. Dakle, ovo je teološka refleksija, a ne biblijska doktrina.
Sabor u Efesu (431)
Na saboru u Efesu Marija dobija titulu Theotokos („Bogorodica“ ili „Majka Božja“). Glavni cilj nije bio uzdizanje Marije, već odbrana istine da je Isus potpuno Bog i potpuno čovek.
Biblijska evaluacija
Biblija svakako uči da je Isus Bog (Jovan 1,1; Jovan 20,28) i da je Marija Njegova majka po telu. Međutim, izraz „Majka Božja“ ne pojavljuje se u Svetom pismu. Problem nastaje kada se iz te titule izvode zaključci koje Biblija ne podržava.
Kada su učenici tražili da ih nauči da se mole, Isus je rekao:
„Oče naš koji si na nebesima…“ (Matej 6,9)
Nije rekao: „Molite se mojoj majci.“
Marija je rodila Isusa u Njegovoj ljudskoj prirodi. Ona nije izvor Božanstva niti majka večnog Boga Oca. Biblija nikada ne razvija doktrinu na osnovu tog izraza.
Razvoj marijanskog kulta (5–8. vek)
Nakon Efesa raste broj praznika, crkava i molitava posvećenih Mariji. Vernici počinju da joj se obraćaju za pomoć i zaštitu.
Biblijska evaluacija
Ovde prvi put dolazimo do prakse za koju ne postoji nijedan biblijski primer.
U celoj Bibliji ne postoji slučaj da se vernik obraća umrloj osobi radi pomoći ili posredovanja. Molitve su uvek upućene Bogu.
Isus je rekao:
„Što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“ (Jovan 16,23)
Ne kaže: „Obratite se mojoj majci.“
Isus je umanjivao pokušaje uzdizanja Marije iznad drugih vernika
Kada je jedna žena povikala:
„Blago utrobi koja te je nosila i sisama koje si sisao!“
Isus odgovara:
„Još su blaženiji oni koji slušaju reč Božju i drže je.“ (Luka 11,27-28)
Fokus prebacuje sa svoje majke na poslušnost Bogu.
Srednji vek (9–15. vek)
Marija sve više dobija ulogu nebeske zastupnice. Razvijaju se krunica, hodočašća, relikvije i predstava Marije kao milostive posrednice kojoj se vernici obraćaju.
Biblijska evaluacija
Ovaj razvoj je još udaljeniji od novozavetnog modela.
Biblija ne poznaje:
krunicu,
molitve Mariji,
marijanska hodočašća,
posredovanje svetaca,
relikvije kao sredstvo duhovne milosti.
Nasuprot tome, Pismo naglašava:
„Pristupajmo dakle slobodno k prestolu blagodati.“ (Jevrejima 4,16)
Vernik ide direktno Hristu.
Isus je rekao: „Ko je moja majka?“
Kada su mu javili da ga traže majka i braća, Isus je rekao:
„Ko je moja majka, i ko su moja braća?… Jer ko izvršuje volju Oca mojega nebeskoga, onaj je brat moj i sestra i mati moja.“ (Matej 12,48-50)
Time pokazuje da telesno srodstvo ne daje poseban duhovni položaj.
Marija kao „Kraljica neba“
Tokom srednjeg veka i kasnije razvija se ideja da je Marija nebeska kraljica koja vlada uz Hrista.
Biblijska evaluacija
Isus se Mariji obraća sa „ženo“
Na svadbi u Kani rekao je:
„Šta je meni do tebe, ženo?“ (Jovan 2,4)
Na krstu takođe:
„Ženo, eto ti sina.“ (Jovan 19,26)
Ovo nije bio izraz nepoštovanja, ali pokazuje da Isus nije želeo da Marija bude postavljena u ulogu duhovnog autoriteta ili posrednika između Njega i ljudi.
Nijedan novozavetni tekst ne naziva Mariju „Kraljicom neba“.
Zanimljivo je da se izraz „carica nebeska“ u Bibliji pojavljuje samo u negativnom kontekstu, kao naziv paganskog božanstva koje je Izrailj obožavao:
„Kadimo carici nebeskoj.“ (Jeremija 7,18)
Naravno, katolici pod tim ne misle na isto pagansko božanstvo, ali ostaje činjenica da Novi zavet nigde ne daje Mariji ovu titulu.
Dogma o Bezgrešnom začeću (1854)
Papa Pije IX proglašava da je Marija od trenutka svog začeća bila sačuvana od istočnog greha.
Biblijska evaluacija
Ne postoji nijedan biblijski tekst koji to uči.
Naprotiv, Marija sama kaže:
„Obradova se duh moj Bogu Spasitelju mojemu.“ (Luka 1,47)
Ako joj je potreban Spasitelj, onda i ona pripada ljudskom rodu kojem je potrebno iskupljenje.
Pavle piše:
„Jer svi sagrešiše.“ (Rimljanima 3,23)
Biblija nigde ne pravi izuzetak za Mariju.
Dogma o Uznesenju Marije (1950)
Papa Pije XII proglašava da je Marija uznesena na nebo telom i dušom.
Biblijska evaluacija
Novi zavet ne govori ništa o Marijinoj smrti, grobu ili uznesenju.
Za Enoha i Iliju Biblija izričito navodi da su uzeti na nebo. Za Mariju ne postoji nijedan takav tekst.
Apostoli nikada nisu propovedali molitvu Mariji
U knjizi Dela apostolskih i poslanicama nalazimo hiljade stihova o Hristu, veri, molitvi i spasenju, ali nijednu zapovest da se vernici mole Mariji.
Dogma se zasniva na crkvenoj tradiciji, a ne na jasnom biblijskom svedočanstvu.
Zaključak
Kada posmatramo istorijski razvoj mariologije od 1. do 20. veka, vidimo postepeno širenje Marijine uloge:
od poštovane Isusove majke,
preko „nove Eve“,
do „Bogorodice“,
zatim nebeske zastupnice,
kraljice neba,
bezgrešno začete,
i konačno telesno uznesene na nebo.
Što se više udaljavamo od apostolskog doba, to manje nalazimo direktnu biblijsku podršku za nove tvrdnje. Novi zavet dosledno usmerava vernike na Hrista, a ne na Mariju:
„Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.“ (1. Timotiju 2,5)
Zbog toga su reformatori poput Martin Luter, Žan Kalvin i Ulrih Cvingli smatrali da se hrišćanska vera mora vraćati načelu Sola Scriptura — da se svaka doktrina proverava Svetim pismom, a ne kasnijom tradicijom. Marija je prema Bibliji blagoslovena među ženama, ali je Isus Hristos jedini Gospod, jedini Spasitelj i jedini Posrednik.
Izdvajamo:
Veštačka inteligencija i Biblija
