Autor: mr Zoran Marcikić
Ako pažljivo posmatramo tekst Novog zaveta, istorijski kontekst Pashe i grčke izraze koje koriste evanđelisti i apostol Pavle, dolazimo do veoma snažnog argumenta da je Isus na Poslednjoj večeri koristio beskvasni hleb. Ovaj zaključak ne počiva na jednom usamljenom stihu, nego na nekoliko nezavisnih linija dokaza koje vode u istom pravcu.
Pasha i kuća bez kvasca
Sva tri sinoptička evanđelja smeštaju ustanovljenje Večere Gospodnje u vreme Pashe. Matej beleži: „A u prvi dan beskvasnih hlebova…“ (Matej 26:17), Marko piše: „I u prvi dan beskvasnih hlebova…“ (Marko 14:12), a Luka kaže: „A dođe dan beskvasnih hlebova…“ (Luka 22:7). Trostruko svedočanstvo ne ostavlja sumnju o vremenskom okviru događaja.
Taj vremenski okvir nosi sa sobom jasnu posledicu. Prema 2. Mojsijevoj 12, tokom Pashe u jevrejskim domovima nije smeo da postoji nikakav kvasac; on je morao biti uklonjen iz kuće pre praznika. Ako je Poslednja večera zaista bila pashalna večera, na stolu se prirodno nalazio beskvasni hleb, jer drugog hleba te noći nije ni smelo biti.
Šta zapravo znači reč artos?
Kada opisuju hleb koji je Isus uzeo, evanđelisti koriste grčku reč ἄρτος (artos), koja znači jednostavno „hleb“. Protivnici beskvasnog hleba na tome često grade argument: pošto piše artos, kažu, reč je o običnom kvasnom hlebu. Taj zaključak, međutim, ne stoji.
Artos je opšti naziv za hleb, bez obzira na to da li je sa kvascem ili bez njega. To najbolje pokazuje Septuaginta, grčki prevod Starog zaveta, koja istu reč artos koristi i za beskvasne hlebove. Tako, na primer, 2. Mojsijeva 29:2 i 3. Mojsijeva 8:2 govore o beskvasnim hlebovima, a Septuaginta ih ipak naziva artos. Drugim rečima, artos ne dokazuje prisustvo kvasca; on jednostavno znači „hleb“.
Grčki jezik jeste imao i posebnu reč za beskvasno: ἄζυμος (azymos), sastavljenu od a (bez) i zyme (kvasac), odakle dolazi izraz τὰ ἄζυμα (ta azyma), „beskvasni hlebovi“. Ali kada se govorilo o konkretnom komadu hleba na stolu, i Jevreji i Grci su često posezali za opštom rečju artos, čak i kada je taj hleb bio beskvasan. Zato odsustvo reči azymos u izveštajima o Poslednjoj večeri ne znači da je hleb bio kvasan.
Pavlova simbolika: kvasac kao greh
Najjači teološki argument nalazimo kod apostola Pavla. U 1. Korinćanima 5:7-8 on piše: „Očistite stari kvasac da budete novo testo, kao što ste beskvasni; jer i Pasha naša zakla se za nas, Hristos. Zato da praznujemo ne sa starim kvascem, ni s kvascem pakosti i zloće, nego s beskvasnim hlebovima čistote i istine.“
Pavle ovde gradi celovitu sliku: Hristos je pashalno jagnje, kvasac predstavlja greh, a beskvasni hleb čistotu i istinu. Takva upotreba nije slučajna. Kvasac u Bibliji veoma često simbolizuje kvarenje, greh ili lažnu nauku, kao u Mateju 16:6, Marku 8:15 i Luki 12:1. Postoje, doduše, i izuzeci, poput priče o kvascu u Mateju 13:33, ali dominantna simbolika kvasca ostaje negativna.
Simbol bezgrešnog tela
Večera Gospodnja počiva na dvostrukoj simbolici: hleb predstavlja Hristovo telo, a vino Njegovu krv. A Hristovo telo bilo je potpuno bez greha, kako svedoče 1. Petrova 2:22 i Jevrejima 4:15.
Upravo zato su mnogi protestantski teolozi smatrali da je beskvasni hleb prikladniji simbol. Ako kvasac kroz celo Pismo simbolizuje kvarenje i greh, a Hristos je bez greha, logično je da simbol Njegovog tela bude hleb bez kvasca.
Šta kaže istorija crkve?
Najstariji hrišćani nisu ostavili detaljan opis vrste hleba koju su koristili nakon apostolskog perioda. Vremenom su se razvile različite prakse: istočne crkve uglavnom koriste kvasni hleb, Rimokatolička crkva beskvasnu hostiju, a mnoge protestantske crkve beskvasni hleb.
Ipak, pitanje nije šta je uvedeno vekovima kasnije, već šta je Isus koristio te večeri. A tu se svi tragovi slažu: večera je bila pashalna, u kući nije smeo biti kvasac, reč artos ne znači nužno kvasni hleb, a Pavle izričito povezuje Hrista sa beskvasnošću.
Zaključak
Kada se sve ove linije dokaza saberu, zaključak je veoma snažan: Isus je na Poslednjoj večeri najverovatnije koristio beskvasni hleb, odnosno pashalni hleb bez kvasca. Zato mnogi protestantski i adventistički teolozi smatraju da beskvasni hleb nije samo istorijski verovatniji, nego i teološki najdosledniji simbol bezgrešnog tela Hristovog.
Izdvajamo:
Veštačka inteligencija i Biblija
