A. Pitam se šta Hristovo rođenje znači majci koja je izgubila muža i koja mora da se brine za troje ili četvoro dece, da radi svakog dana i da se nikada ne odmara, a ipak ne može da sastavi kraj s krajem? Šta njoj znači Hristovo rođenje?
Ilustracija: Pitam se šta Hristovo rođenje znači malom čoveku u Zimbabveu, koji ima 80 godina, živi u kolibi i ništa ne zna o trgovačkim centrima i novogodišnjim ukrasima? Šta njemu znači Hristovo rođenje?
Ilustracija: Pitam se šta ono znači malom korejskom detetu sa umrljanim obrazima i blistavim očima koje te posmatraju sa čuđenjem? Šta njemu znači Hristovo rođenje?
Ilustracija: Pitam se šta ono znači misionarima koji su daleko od svoje porodice i prijatelja, koji toliko mnogo žrtvuju da bi dragocenu poruku jevanđelja preneli onima koji nikada nisu čuli za nju? Šta njima znači Hristovo rođenje?
B. Siguran sam da Hristovo rođenje ima različito značenje za različite ljude.
Trgovcima je to najprometnije doba godine. Prodavnice su duže otvorene, zapošljavaju dodatne ljude kako bi poslužili sve kupce. To znači više zarade, dovoljno da ih izdržava tokom naredne godine.
Za neke zaposlene ljude doba kada se proslavlja Hristovo rođenje znači bonus, malo više novca u džepu, da urade ono što žele.
Za mnoge tinejdžere i mlade to je vreme zabave i proslava. Za decu to je vreme nestrpljenja, kada im se čini da vreme jako brzo prolazi, i ne mogu da dočekaju da otvore svoje poklone.
Ilustracija: Ali ponekada mi se čini da smo slični ljudima koji su pripremali počasnu proslavu za jednog veoma posebnog prijatelja. Poslali su pozivnice, ukrasili salu i pripremili hranu. Svi su ljudi došli u određeno vreme, ali na njihovo iznenađenje, počasni gost nije bio prisutan. Konačno su došli do sramotnog otkrića da niko nije ni pozvao počasnog gosta.
Primena: Pitam se da li se to isto događa u vreme kada se slavi Hristovo rođenje? Da li prolazimo kroz sve to ukrašavanje, kupovinu poklona i pripremanje prefinjenih jela, ali nekako zaboravljamo čiji to rođendan slavimo?
Ilustracija: Jedan prijatelj je pokušao da to savlada tako što su postavljali dodatno mesto za Isusa na svečanoj trpezi i tu proslavu nazivali „Njegovim rođendanom“. Kada su jednu od njegovih kćeri upitali da li je dobila sve što je želela, ona je odgovorila, „Nisam, ali to i nije moj rođendan.“
To nije naš rođendan, zar ne? To je Gospodnji rođendan i vreme kada se sećamo Njegovog rođenja i šta ono treba da nam znači.
Hajde da otvorimo Jevanđelje po Luci, 2,8-14. Slušajte dok čitam:
„I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog. I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama. I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“
Pastiri su živeli na drugom kraju društvene lestvice u odnosu na cara Iroda i sve uticajne ljude tog vremena. Oni su živeli u poljima sa svojim životinjama. Nisu bili poštovani.
Nisu imali nikakvu moć ili prestiž. Ipak, njima je došao Božji anđeo i rekao: „Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.“ Spasitelj se rodio pastirima.
U tom jednostavnom objavljivanju Bog je otkrio neke važne istine:
Bog te poznaje, i ti si Mu važan
Bez obzira koliko misliš da si beznačajan, Bog te poznaje i ti si Mu važan.
A. U čitavom Svetom Pismu vidimo da Bog proslavlja i koristi ljude i stvari koje svet često zanemaruje.
Apostol Pavle piše: „Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih; nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako; i što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste“ (1. Korinćanima 1,26-28).
Ilustracija: Jednog jevrejskog mladića su braća prodala kao roba u Egiptu. Ipak, kada je Bog želeo da faraonu otkrije posebnu poruku, iz tamnice je izveden rob Josif da je protumači. Bog koristi ponižene i prezrene da bi pokazao svoju silu.
Ilustracija: Pet hiljada ljudi, plus žene i deca, ostali su do kasno na jednom brežuljku jednog dana, slušajući Isusa. Nije bilo hrane i ljudi su bili gladni. Pa, to baš nije sasvim tačno. Bio je tu jedan mali dečak koji je imao dve ribe i pet malih hlebova. Ali to je bilo dovoljno, jer je Bog uzeo tu malu količinu i nahranio mnoštvo. On to uvek radi, zar ne?
B. Kada je Bog odlučio da izabere majku za svog Sina, prošao je pored modnih salona i salona za ulepšavanje. Prošao je pored krzna i dijamanata i zlata, i otišao u beznačajno selo po imenu Nazaret.
Pronašao je jednu seosku devojku. Ona se nije oblačila u garderobu poznatih modnih kreatora. Nije imala visoko obrazovanje. Ali bila je čista i Bog je nju izabrao da bude majka Njegovog jedinorodnog Sina.
Kada je došao Hristos, On se nije rodio u najpoznatijoj bolnici u Jerusalimu, okružen lekarima, medicinskim sestrama i asistentima. On je rođen u štali. Umotan je u povoje i stavljen u jasle. Svet posmatra sa visine i kaže, „To je ludost!“ Ali Pavle kaže, „Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi“ (1. Korinćanima 1,25).
C. Kada Bog objavljuje vest, poruka je upućena pastirima. To je kao kada Isus u propovedi na Gori govori, „Kada se Bog brine za vrapce i ljiljane, koliko li se tek brine za vas!“ Ako se Bog brine za pastire, On se brine i za tebe!
Potrebno je da to čujemo, zar ne?
Usirotištvoj deci od 12 i 13 godina potrebno da to čuju dok posmatraju kako se mlađa deca usvajaju i shvataju da oni verovatno nikada neće biti usvojeni. Majci sa decom i bez muža potrebno je da to čuje. Izgubljenim dušama koje pićem utapaju svoje strahove potrebno je to da čuju.
Usamljenim ljudima je potrebno da to čuju. Muževima čije su žene umrle potrebno je da to čuju. Ljudima u crkvi koji se osećaju beskorisno i prazno potrebno je da to čuju.
Svima nam je potrebno da to čujemo. Svako od nas doživeo je osećanje odbačenosti. Svako od nas doživeo je osećanje izostavljanja. Dolazi vreme kada se proslavlja Hristov rođendan.
Svetlost svetli i Bog kaže, „Ne! Niste u pravu. Ja sam poruku uputio pastirima, i upućujem je i vama. VAMA se rodio Spasitelj.“
II. Tvoj život je važan jer te Bog voli
Ovaj odlomak nas uči da je život važan. Bog smatra da je tvoj život važan.
A. Zamišljam kako ti pastiri mnogo puta sede oko logorske vatre i pitaju se da li je život stvarno vredan življenja. „Kakve veze ima da li pazimo na ovce ili ne?“
Možda se i mi to pitamo. „Kakve veze ima da li ustajem svakog jutra ili ne? Izgleda kao da je moj život beskrajan krug beznačajnih stvari. Pitam se da li je život vredan življenja?“
Kada Bog dolazi i upućuje vest pastirima, On kaže i: „Tvoj život je vredan. To je moj dar tebi. Prema tome, živi u svakom trenutku, jer mi je tvoj život važan.“
B. Svaki život je važan. Treba to da znamo. Nemoguće je da živimo na ovoj zemlji, makar i nekoliko trenutaka, a da ne izvršimo uticaj na nekoga na jedan ili drugi način. Mi uvek utičemo na nekoga, bilo da je to dobro ili zlo.
III. Tvoja vera je važna
A. Konačno, tvoja vera je važna. Pastiri su bili ljudi vere. Oni su verovatno imali više vere od nekih književnika i Fariseja koji su svakog dana išli u sinagogu.
Oni su verovali u Mesiju. Sav Božji izabrani narod verovao je u Mesiju. Kada su okolnosti bile posebno teške, za vreme siromaštva, ropstva i izgnanstva, oni su mislili na Mesiju i Božje obećanje da će Mesija jednog dana doći.
Stalno su se molili ispočetka, „Neka dođe Mesija. Neka dođe danas!“ Stotinama godina su izgovarali ovu molitvu i sigurno su se pitali, „Da li naša vera uopšte vredi? Da li Bog čuje naše molitve? Da li Bog ispunjava svoja obećanja? Da li će Mesija ikada doći?“
Mora da je bilo mnogo njih koji su prestali da se mole, koji su napustili svoju veru. Ali kada je poruka upućena pastirima, Bog je rekao, „Vaša vera je važna i nije uzaludna. Ja sam Bog koji čuje i koji ispunjava obećanja. Sada je došao Mesija i Ja sam ispunio obećanje.“
B. Šta je sa nama? Ponekada se umorimo. Ponekada se pitamo da li uopšte vredi što idemo u crkvu. Ponekada se pitamo da li vredi da se žrtvujemo za Boga.
Ponekada se pitam da li vredi da budem propovednik. Možda bi trebalo da budem nešto drugo. Zašto da se mučim sa svim tim odgovornostima? Ponekada kada sam umoran, molim se, „Gospode, zašto ne dođeš danas? Zašto ne dođeš i sve nas odvedeš kući, i izbaviš od nesreće, bola i teškoća?“
Ali jednog dana On će doći. On će doći po sve nas, pastire i careve, mudrace i seljake. On će doći po svoj narod. On će obrisati naše suze i uzeti naše boli. Neće više biti smrti i rastanka. Onda ćemo reći, „Bilo je vredno. Bilo je vredno!“
IZDVAJAMO:
Pitanja na početku Nove godine?
Biblija: Njeno poreklo i autoritet
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
