SADRŽAJ
U jednoj nacionalnoj anketi sprovedenoj nad 180,000 američkih radnika, 80 posto je navelo da ne vole svoj posao. To je žalostan komentar, naročito zato što ljudi koji ne vole svoj posao retko doživljavaju uspeh u njemu. To je situacija u kojoj svi gube.
Da bismo u poslu uložili uzbuđenje i uživanje, najpre moramo da budemo spremni da radimo. Zadovoljstvo, zabava i ispunjenost koju doživljavamo na poslu najbolje su nagrade koje možemo sebi da damo.
I. Biblijski pregled
Rad nije nešto što Boga ne zanima. On je tako važan deo ljudskog života da ga Bog shvata veoma ozbiljno. Rad ima suštinsku vrednost – on je definitivno vredan truda. Zašto? Postoje dva razloga:
A. Bog je Radnik
Bog u Pismu sebe najpre otkriva kao radnika. „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (1. Mojsijeva 1,1). Bog je ovu aktivnost nazvao radom. „I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini“ (1. Mojsijeva 2,2). Bog nije prestao da radi nakon Stvaranja. On nastavlja da radi, uzdižući stvaranje, ispunjavajući mnoge potrebe svojih stvorenih bića i izvršavajući svoje namere. Naravno, On je ostvario veliko delo pomirenja na krstu.
Bog je radnik. Činjenica da Bog ono što čini naziva radom i naziva to dobrim znači da rad mora da bude značajan, da mora da ima suštinsku vrednost.
B. Bog je stvorio ljude da Mu budu saradnici
Čovek je stvoren prema Božjem liku, a pošto je Bog radnik, čovek – stvoren prema Božjem liku, takođe mora da bude radnik. „I uzevši Gospod Bog čoveka, namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva“ (1. Mojsijeva 2,15). Čovek je stvoren da radi ne sam za sebe, već kao Božji saradnik. Počevši od Edemskog vrta, mi smo partneri s Bogom. Propovednik u Knjizi Propovednikovoj rad naziva „darom Božjim“ (Propovednik 3,13). David opisuje ovaj partnerski odnos, dajući dostojanstvo i vrednost čoveku kao Božjem saradniku: „Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove“ (Psalam 8,5-6).
Ovi i drugi odlomci u Bibliji daju dostojanstvo našem radu. Stvoreni prema Božjem liku, mi činimo nešto što je slično Bogu kada radimo. Nije samo Božji rad značajan, već je značajan i čovečiji. Bog rukovodi radom. Sav legitimni rad je produžetak Božjeg rada. Legitimni rad je posao koji na neki način doprinosi onome što Bog želi da se učini na zemlji.
C. Biblija ne pravi razliku između svetovnog i svetog posla
Moramo da odbacimo ideju da se rad deli na dve kategorije: svetovan i sveti. Prodavanje stoke ili trgovina nekretninama nije nešto što ne zanima Boga. Kada je Pavle rekao da radimo sve što možemo, on nije pravio razliku. Nema razlike između svetovnog i svetog. Moramo da odbacimo ideju da je svetovno zanimanje manje vredno od svetog poziva. Moramo da očistimo naš um od pojmova kao što je „hrišćanska služba sa punim radnim vremenom“ i „svetski posao.“
Vilijem Tindejl, spaljen na pijacu zato što je štampao primerke Biblije na engleskom, rekao je, „Nema boljeg rada od onoga koji je ugodan Bogu; sipati vodu, prati posuđe, biti prodavac ili apostol, sve je isto.“ Martin Luter, reformator, rekao je: „Domaći poslovi ne deluju kao da imaju bilo šta sveto u njima; ipak, sami ti poslovi povezani sa domaćinstvom su mnogo poželjniji od poslova kaluđera i kaluđerica.“
II. Značaj rada
Ali ponekada nismo sigurni da je naš posao, bez obzira na to koliko je legitiman ili duhovan, važan. Dovodimo u pitanje vrednost našeg rada, značaj našeg posla. Mnogi od nas ne koriste pauzu dovoljno dugo da razmisle o nekim pitanjima o vrednosti našeg posla.
Sledećih nekoliko minuta želim da vas ohrabrim da razmišljate o tome ko ste i šta treba da radite sa ostatkom svog života. Kada je za nečiji posao potrebno 60-80 sati sedmično, bilo bi bolje da sebi postavimo neka ozbiljna pitanja.
A. Zašto radim?
Neki ljudi rade za novac. Oni žele da poseduju stvari. Posao nam je potreban zato što nam je potreban novac. Želimo da naš život bude udobniji, da naša porodica živi udobnije. Želimo da obezbedimo životne neophodnosti. To je validan razlog.
Drugi rade zbog prilike. Pokreću ih napredovanje i ambicija. Neko mi je jednom rekao, „Nagrada za posao koji je dobro obavljen je bolji posao.“ Bilo da to znači prelazak na drugi posao ili unapređenje unutar sadašnje kompanije, mnogi teže ka boljim mogućnostima.
Poštovanje je još jedan razlog zašto ljudi rade. Mnogi žele divljenje koje posao donosi. Sticanje moći i autoriteta na poslu i pažnju prijatelja i poznanika kod kuće.
Ali šta se događa kada novac presuši? Šta se događa kada mogućnosti nestanu? Šta ako vas ljudi ne vole? Šta ako nastane smanjenje radne snage i otpuštanje? Šta onda?
Artur Miler piše o Viliju Lomanu u svom delu Smrt trgovca. Vili je putujući trgovac čiji je životni cilj da doživi veliki uspeh, da ga svi vole, da vidi kako njegovi sinovi idu njegovim stopama. Ali jedan po jedan, svi njegovi snovi se uništavaju. Najpre gubi svoj posao. Zatim, na svoj užas, zapaža da njegovi sinovi odražavaju sve njegove nesigurnosti.
Konačno, u očajanju, Vili vrši samoubistvo. Priča se završava pored njegovog groba, sa otkrivenjem njegovog sina, „Imao je pogrešne snove… Nikada nije znao ko je.“
Možda Vili nikada nije zastao da postavi pitanje zašto radi? Kako možemo da izbegnemo ovakvu vrstu očajanja? Postavljanjem jednostavnog pitanja: Zašto radim? Za šta stvarno živim? Šta je moj cilj? Apostol Pavle je pisao, „I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne kao ljudima“ (Kološanima 3,23). Zapazite, Pavle kaže „Šta god činite“. Pavle ne kaže, duhovni posao koji činite, ni crkveni posao koji činite, ni verski posao koji činite. Već, šta god činite.
Ključ za pronalaženje svrhe i značenja u vašem poslu je povezivanje onoga što radite čitavog dana s onim što mislite da Bog želi da radite. Ustvari, nikada nećete pronaći krajnje značenje u vašem poslu – ili u vašoj zajednici sa Bogom dok to ne učinite. Da li je vaš posao Božja volja za vaš život? Da li se nalazite na mestu na kojem Bog želi da se nalazite?
B. Za koga radim?
Da li radite za vašeg šefa, vašeg bračnog druga, vašu porodicu ili za sebe? Ili radite za Boga? Ako je Bog radnik i poziva nas da budemo Njegovi saradnici, onda naš posao mora da se obavlja za Njega. Apostol Pavle se slaže: „I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne kao ljudima“ (Kološanima 3,23). Sav naš posao treba da se radi za Boga. Ako ne, onda uzaludno trošimo naš život. Kada znamo da radimo za Boga, da je naš trud ugodan Bogu i da Ga proslavlja, onda izvršavamo Božju volju, obavljajući pravi posao.
Za koga treba da radimo? Postoji samo jedan tačan odgovor na to pitanje.
Samo posao – bilo da ste stolar ili računovođa, menadžer ili trgovac – za Boga je večan. To znači da je popravljanje automobila ili održavanje biblijskog časa jednako značajno ako se obavlja u Hristovo ime. Ako je to istina, onda je istina i suprotno. Ono što se ne radi za Hrista definitivno je uzaludno.
„I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne kao ljudima“ (Kološanima 3,23). Naš poslodavac je Isus Hristos. Njemu treba da ugodimo. Naš posao treba da bude Njemu na slavu. A kada radimo Njemu na slavu, želimo da damo sve od sebe na poslu.
C. Možete li celo svoje srce da posvetite svom poslu?
Kolin Pauel, bivši američki državni sekretar, naučio je važnu pouku o radu rano u svom životu. Dok je radio na isporuci gaziranih pića, Pauel je prihvatio posao portira u fabrici Pepsija, ne znajući šta portir ustvari radi. Prvog dana na novom poslu, budućem državnom sekretaru dali su krpu za brisanje poda. Odlučio je da bude najbolji mogući čistač. Na kraju leta, šef koji je posmatrao Pauela kako radi tokom leta, pohvalio ga je zbog vrednog rada. Šef mu je sledećeg leta ponudio bolji posao. Pauel je mogao da ima drugačiji stav prema svom poniznom poslu čistača, ali bio je odlučan da da sve od sebe, iako to nije bio najbolji posao. Naučio je sledeću pouku: „Svaki rad je častan. Uvek pružaj sve od sebe jer neko posmatra.“
Možda nemate najglamurozniji ili najviše plaćen posao na svetu, ali ipak na tom poslu možemo da damo sve od sebe. Ako smo Božji saradnici, a Bog daje svoje najbolje, onda i mi moramo da budemo najbolji. Pavle nas podseća: „I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne kao ljudima. Znajući da ćete od Gospoda primiti platu nasledstva; jer Gospodu Hristu služite“ (Kološanima 3,23-24). Kada dobro služimo našem poslodavcu, mi dobro služimo i Gospodu. On može da nas upotrebi na našem položaju baš kao što je upotrebio Josifa kao Petefrijevog nadglednika i Faraonovog premijera; Danila kao carevog savetnika i Nemiju kao carevog peharnika. Raditi svim svojim srcem znači biti takav radnik koji zna kako to izgleda raditi za Cara.
Kao što je Martin Luter King Junior rekao, „Ako ste pozvani da budete čistač ulice, čistite ulice kao što je Mikelanđelo slikao, ili kao što je Betoven komponovao, ili kao što je Šekspir pisao poeziju. Čistite ulice tako dobro da će sva vojska nebeska i zemaljska zastati i reći, ‘Ovde je živeo veliki čistač ulica koji je odlično obavljao svoj posao.'“
Zašto radimo svim svojim srcem, dajući sve od sebe? Zato što, kao što je Kolin Pauel naučio, neko uvek gleda. A taj neko je Bog, koji će nagraditi naš trud.
D. Da li je vredno truda?
Pavle nam kaže da će oni koji verno rade svoj posao, prepoznajući da ustvari služimo Gospodu, „primiti platu nasledstva; jer Gospodu Hristu služite“ (Kološanima 3,24). Koliko se Boga tiče, ropski posao u žitnim poljima, kada se obavlja verno, i pokornosti Bogu, vredan je krune koliko i Pavlovo propovedanje u Rimu. To je nešto za šta će i on primiti nagradu. Ova misao mi predstavlja izazov i istovremeno me teši. Kao hrišćanin, ja ne primam samo finansijsku platu, već i obećanje o nebeskoj nagradi koja je veća od bilo koje plate.
Često slušam kako se ljudi žale na svoje male plate i radne prednosti. Oni često traže drugi posao. Često me pogađa kada razgovaram sa takvim ljudima, da bez obzira koliko malo ili mnogo zarađujemo danas, to nije ništa u poređenju sa nagradom koja dolazi od Boga.
Kada radimo samo za sebe a ne za druge, nemamo ništa pored plate i materijalnih stvari koje ona može da kupi. Sve to ne može da nas zadovolji. Ali za vernike, misao da će jednog dana stajati pred Isusom i da će im On reći, „Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog“ (Matej 25,23), pravi je pokretač. To će biti bolje od bilo kakve nagrade koju svet može da nam pruži.
Izdvajamo:
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
