KADA SE ZEMLJA ZATRESE | Biblija uči blog

SADRŽAJ

KADA SE ZEMLJA ZATRESE – DA LI NAM BIBLIJA GOVORI ŠTA DOLAZI?

Nekoliko sekundi koje sruše osećaj sigurnosti

Postoje događaji koje čovek može posmatrati hladno, kao statistiku, broj ili još jednu vest koja će za nekoliko sati nestati s naslovnih strana. Postoje i pojave koje nas primoravaju da zastanemo i zapitamo se koliko je zaista stabilan svet u kome živimo. Zemljotresi pripadaju ovoj drugoj grupi. U nekoliko sekundi ono što smo smatrali najčvršćim, zemlja pod našim nogama, počne da se pomera: zgrade se ljuljaju, putevi pucaju, a čitavi gradovi shvate koliko je čovek, uprkos svojoj tehnologiji, još uvek nemoćan pred silama prirode.

Važna ograda: zemljotres nije najveći znak

Ipak, pre nego što bilo koji savremeni zemljotres povežemo s biblijskim proročanstvima, potrebno je napraviti veoma važnu ogradu. Zemljotresi nisu jedini, niti najveći znak Hristovog drugog dolaska, i Biblija nam ne daje pravo da na osnovu pojedinačnih katastrofa određujemo datum kraja sveta. Isus je govorio o ratovima, nemirima, gladi, progonstvu, duhovnim prevarama i lažnim hristosima, ali je naglasio nešto mnogo važnije od svake prirodne katastrofe: „I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak“ (Matej 24,14). Centralni znak završetka nije katastrofa nego globalno svedočanstvo Jevanđelja; nije zemlja koja se trese nego Hristos koji se objavljuje narodima; nije strah koji osvaja svet nego poslednji veliki poziv čoveku da primi spasenje koje mu Bog nudi.

Zašto se ovim pitanjem ipak vredi baviti

Pa ipak, među znacima koje je Isus izričito naveo nalaze se i zemljotresi. Zato se ovim pitanjem vredi ozbiljno baviti, bez senzacionalizma, ali i bez ravnodušnosti.

Zemljotresi 2026. godine: podaci koji privlače pažnju

Prema aktuelnom USGS katalogu za 2026. godinu, do sada je registrovano devet zemljotresa magnitude 7,0 ili više:

1. februar, Malezija, M7,1
1. mart, Tonga, M7,5
1. mart, Vanuatu, M7,3
1. april, Indonezija, M7,4
1. april, Japan, M7,4
1. jun, Filipini, M7,8
1. jun, Venecuela, M7,2
1. jun, Venecuela, M7,5
1. jul, kod obale Meksika, M7,3

Šta se u ovom nizu posebno izdvaja

Posebno privlači pažnju podatak da je na Filipinima registrovan zemljotres magnitude 7,8, dok su u Venecueli 24. juna zabeležena dva događaja, magnitude 7,2 i 7,5, u razmaku manjem od jednog minuta. USGS navodi i snažne događaje kod Japana, Indonezije, Vanuatua, Tonge, Malezije i Meksika.

Zabrinutost je razumljiva, zaključak bez pokrića nije

Ovakav niz snažnih zemljotresa razumljivo zabrinjava ljude i to je razlog nastanka ovog članka, ali zabrinutost ne sme biti pretvorena u tvrdnju koju podaci ne dokazuju. Sama činjenica da je tokom jedne godine zabeležen veći broj snažnih zemljotresa nije naučni dokaz da je počelo neposredno geološko uništenje planete, niti je dovoljno uporediti nekoliko godina i zaključiti da se Hristov dolazak može vremenski izračunati. Ono što možemo reći jeste da živimo na geološki aktivnoj planeti i da je zanimljivo koliko se biblijska eshatologija služi upravo slikom potresanja zemlje kada opisuje velike događaje povezane sa završetkom istorije.

Zemlja koja se menjala

Biblijska istorija sveta ne predstavlja Zemlju kao prostor koji nikada nije doživeo velike promene. Već izveštaj o Potopu koristi dramatičan jezik: „Taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana, i otvoriše se ustave nebeske“ (1. Mojsijeva 7,11). Bez pokušaja da drevni biblijski tekst pretvaramo u savremeni udžbenik geologije, očigledno je da pisac opisuje katastrofu ogromnih razmera koja je zahvatila tadašnji svet.

Falek i zemlja koja se razdelila

Posebno je zanimljiv tekst koji se pojavljuje nekoliko poglavlja kasnije: „A Everu se rodiše dva sina: jednome beše ime Falek, jer se u njegovo vreme razdeli zemlja“ (1. Mojsijeva 10,25). Bilo bi previše kategorično tvrditi da ovaj stih predstavlja direktan opis razdvajanja kontinenata, jer se može odnositi i na podelu ljudi i teritorija, ali je činjenica da geologija danas nedvosmisleno potvrđuje da kontinenti nisu nepomični i da se Zemljina litosfera sastoji od tektonskih ploča koje se neprestano kreću.

Kontinenti nikada nisu mirovali

Kontinenti koje danas vidimo nisu zauvek bili u današnjem položaju. Tektonske ploče se pomeraju, sudaraju, razdvajaju i podvlače jedna pod drugu, a upravo na njihovim granicama nastaje veliki deo snažnih zemljotresa.

Zašto nam tlo izgleda nepomično

Drugim rečima, tlo pod našim nogama izgleda nepokretno samo zato što je ljudski život veoma kratak u odnosu na geološke procese. A Biblija koristi upravo sliku zemlje koja više neće izgledati stabilno kada govori o završnim događajima.

„Zemlja će se ljuljati kao pijan čovek“

Jedan od najsnažnijih eshatoloških tekstova Starog zaveta nalazi se u 24. poglavlju Isaije:

„Sva će se zemlja razbiti, sva će se zemlja raspasti, sva će se zemlja uskolebati. Sva će se zemlja ljuljati kao pijan čovek, i premestiće se kao koliba.“ (Isaija 24,19-20)

Šta prorok zaista poručuje

Teško je pročitati ove reči a ne primetiti njihovu dramatičnost. Zemlja se razbija, koleba i ljulja, dok prorok opisuje Božju konačnu intervenciju u istoriji grešnog sveta. Ne treba od Isaijinog poetsko-proročkog jezika praviti seizmološki izveštaj niti pokušavati da iz njega izračunamo buduću magnitudu zemljotresa, ali isto tako ne treba ublažavati ono što tekst govori: svet kakav poznajemo nije večan.

Isti jezik kod Jeremije, Nauma i Miheja

Jeremija vidi sličnu sliku: „Pogledah na gore, a gle, tresu se, i svi humovi drmaju se“ (Jeremija 4,24), dok Naum govori: „Gore se tresu od njega, i humovi se rastapaju“ (Naum 1,5). Mihej takođe opisuje Gospodnji dolazak rečima da će se „gore rastopiti pred njim, i doline će se rasesti“ (Mihej 1,3-4).

Svrha ovih tekstova nije geologija

Ovi tekstovi nisu napisani da bi zadovoljili ljudsku radoznalost o geologiji poslednjih dana. Njihova svrha je mnogo dublja: kada Tvorac konačno interveniše, ništa stvoreno ne može stajati pred Njim kao nešto nezavisno, večno i nepokolebljivo.

„Potrešću nebo i zemlju“

Prorok Agej donosi još direktniju izjavu: „Još jednom, domalo, i ja ću potresti nebesa i zemlju i more i suhu zemlju“ (Agej 2,6).

Jevrejima daju eshatološko tumačenje

Stotinama godina kasnije Poslanica Jevrejima preuzima upravo ovaj tekst i daje mu izrazito eshatološku dimenziju: „Još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo“, nakon čega pisac objašnjava da potresanje označava uklanjanje onoga što je prolazno „da ostane ono što se ne potresa“ (Jevrejima 12,26-27).

Zašto Bog dopušta da vidimo nestabilnost

Tu dolazimo do jedne od najvećih teoloških poruka biblijskih tekstova o potresanju zemlje. Bog dopušta da čovek vidi nestabilnost onoga što je stvoreno kako bi svoju sigurnost pronašao u Onome koji je večan.

Šta sve može da se potrese

Može se potresti zemlja. Može se potresti ekonomija. Može se potresti država. Može se potresti ljudska civilizacija. Može se potresti sve ono u šta smo ulagali svoju sigurnost.

Ali Poslanica Jevrejima govori o „carstvu koje se ne može potresti“ (Jevrejima 12,28). To je Božje carstvo.

Isus je unapred govorio o zemljotresima

Kada su učenici pitali Isusa: „Kakav je znak tvojega dolaska i posletka veka?“ (Matej 24,3), Hristos je među događajima koji će karakterisati istoriju sveta naveo i zemljotrese:

„Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.“ (Matej 24,7)

Luka prenosi istu sliku

„I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.“ (Luka 21,11)

„Ali sve je to početak stradanja“

Upravo ovde moramo ostati verni celom Hristovom govoru, jer Isus kaže: „Ali sve je to početak stradanja“ (Matej 24,8). Zato nijedan zemljotres, pa čak ni niz veoma snažnih zemljotresa, ne daje hrišćaninu dozvolu da određuje godinu, mesec ili dan Hristovog povratka. Znakovi su poziv na budnost, a ne na pravljenje kalendara Drugog dolaska.

„Nebesa će s hukom proći“

Apostol Petar ide još dalje i govori o samom Danu Gospodnjem:

„Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti, a zemlja i dela što su na njoj izgoreće.“ (2. Petrova 3,10)

Petar odmah kaže i zašto

„Kad će se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom življenju i pobožnosti.“ (2. Petrova 3,11)

Senzacionalizam pita jedno, Biblija drugo

To je ogromna razlika između senzacionalizma i biblijske eshatologije.

Senzacionalizam pita: Kada će udariti sledeći veliki zemljotres? Biblija pita: Kakav ćeš ti čovek biti kada Hristos dođe?

Senzacionalizam pita: Kolika će biti magnituda? Petar pita: Da li živiš svetim i pobožnim životom?

Jer nije najvažnije da čovek zna šta će se dogoditi sa zemljom, nego da zna gde stoji pred Bogom.

Zemljotres „kakav nikad ne bi“

A onda dolazimo do možda najdramatičnijeg teksta od svih. U završnim događajima Otkrivenja Jovan vidi:

„I bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.“ (Otkrivenje 16,18)

Ako želimo da govorimo o onome što bismo današnjim jezikom mogli nazvati mega-zemljotresom, ovo je mnogo ozbiljniji biblijski osnov od pokušaja da svaki današnji potres proglasimo neposrednim ispunjenjem proročanstva.

Ostrva i gore kojih više nema na svom mestu

Jovan zatim dodaje:

„I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nađoše.“ (Otkrivenje 16,20)

Ponovo, apokaliptički tekst ne treba pretvarati u kartu pomeranja kontinenata i ostrva. Međutim, njegova poruka je ogromna: poslednja Božja intervencija toliko je sveobuhvatna da se svet kakav čovek poznaje nalazi pred svojim Tvorcem, a čak ni planine i ostrva, simboli stabilnosti i trajnosti, više nisu predstavljeni kao nepomični.

Pet svedoka iste slike

Isaija govori da se zemlja ljulja kao pijan čovek. Agej govori da Bog potresa zemlju i nebo. Isus govori da će biti zemljotresa po svetu. Petar govori da će nebesa s hukom proći i da će se stihije raspasti. Jovan vidi zemljotres kakvog nikada ranije nije bilo i govori o ostrvima i gorama koje više nisu na svojim mestima.

To je izuzetno snažna biblijska slika. Ali još snažnije od nje jeste ono što Isus kaže svom narodu.

PODIGNITE GLAVE

Kada čovek čita o katastrofama, ratovima, strahu naroda i potresima prirode, očekivao bi da Hristos kaže: „Kada ovo vidite, uplašite se.“ Ali On govori upravo suprotno:

„A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.“ (Luka 21,28)

To potpuno menja perspektivu hrišćanske eshatologije.

Hrišćanin se ne raduje tuđoj nesreći

Hrišćanin se ne raduje zemljotresu. Ne raduje se rušenju gradova. Ne raduje se ljudskoj smrti. Ne raduje se tuđoj tragediji.

Kada ljudi stradaju, Hristov sledbenik treba da bude među prvima koji će pomoći, utešiti, nahraniti, lečiti, moliti se i pokazati ljubav. Ali istovremeno hrišćanin zna nešto što svet ne zna: istorija nije izmakla Bogu iz ruku. Bog je unapred rekao da ovaj svet neće trajati zauvek.

Kada se sve zaljulja, podignite glave

Zato Hristos kaže: Podignite glave.

Kada se ono što ste smatrali sigurnim počne ljuljati, podignite glave. Kada ljudi budu govorili da svet nema budućnost, podignite glave. Kada strah postane jezik čitavih naroda, podignite glave. Kada priroda pokaže koliko je čovek mali, podignite glave.

Ne zato što dolazi propast Božjeg naroda, nego zato što se „približuje izbavljenje vaše“.

Poslednja vest Biblije nije zemljotres

Možda je upravo ovde najvažnija poruka ovog članka.

Biblija ne završava zemljotresom. Ne završava vatrom. Ne završava katastrofom. Ne završava smrću.

Novo nebo i nova zemlja

Posle svih dramatičnih događaja Jovan kaže:

„I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše.“ (Otkrivenje 21,1)

A zatim dolaze jedne od najlepših reči celog Svetog pisma:

„I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.“ (Otkrivenje 21,4)

Cilj nije uništenje, nego obnova

To je konačni cilj biblijske istorije.

Ne uništenje radi uništenja, nego obnova. Ne večni strah, nego večna sigurnost. Ne grob, nego vaskrsenje. Ne svet koji se beskonačno trese, nego nova zemlja. Ne odsustvo Boga, nego Bog koji ponovo prebiva sa svojim narodom.

Kako onda gledati na 2026. godinu

Zato, kada posmatramo snažne zemljotrese zabeležene tokom 2026. godine, oni mogu da nas zabrinu i podsete koliko je planeta na kojoj živimo dinamična i koliko je ljudska sigurnost relativna, ali ne treba da nas navedu na panično određivanje datuma Hristovog dolaska. USGS podaci govore nam šta se događa u Zemljinoj kori; Sveto pismo odgovara na mnogo dublje pitanje: kuda ide ljudska istorija i gde čovek može pronaći konačnu sigurnost.

A odgovor Biblije jeste Hristos.

Misija Crkve poslednjeg vremena

Zato najveći znak nije zemljotres. Najveći zadatak nije da brojimo potrese.

„I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.“

To je misija Crkve poslednjeg vremena.

Dok se svet trese, propovedajmo Jevanđelje. Dok se ljudi plaše, govorimo o nadi. Dok svet pita šta dolazi, govorimo o Onome koji dolazi. Dok se zemaljska carstva pokazuju prolaznim, pozivajmo ljude u Carstvo koje se ne može potresti.

„Podignite glave, Car dolazi!“

Jer Isus nije rekao da spustimo glave kada vidimo znake. Rekao je:

„PODIGNITE GLAVE SVOJE; JER SE PRIBLIŽUJE IZBAVLJENJE VAŠE.“

I možda je upravo to poruka koju treba da čujemo dok posmatramo zemlju koja se povremeno trese: ne živimo u svetu koji ide prema besmislu, nego u istoriji koja ide prema susretu sa svojim Tvorcem.

Zemlja se može zatresti. Planine se mogu pokrenuti. Ostrva mogu pobeći. Nebesa mogu s hukom proći. Ali Božje obećanje neće se zatresti. Hristos dolazi. Izbavljenje se približava.

I zato poslednja vest ovog članka nije: „Zemlja se trese.“

Poslednja vest je: „PODIGNITE GLAVE – CAR DOLAZI!“