Da li vas ono što drugi ljudi govore ili rade nervira? Da li uhvatite sebe da se jedete zbog nečega što vam se dogodilo u prošlosti ili da brinete za svoju budućnost?
Ako je tako, možda bi trebalo da razmislite kako da prestanete da dozvoljavate malim stvarima da vam kvare raspoloženje. „Svaki put kada se iznervirate, nalazite se na putu koji se račva.“ „Svaki put kada se iznervirate, nalazite se na putu koji se račva“, kaže Ričard Karlson, autor knjige Ne brinite se zbog malih stvari, jer su sve stvari male.
„Možete odlučiti da kaznite samog sebe ukazujući na sve dokaze zašto ste u pravu kad se nervirate, ili možete izabrati drugi put i odlučiti da nije vredno razmišljati negativno. Svaki put uhvatite sebe na vreme kako ovo radite i odlučite da živite u trenutku.
Počećete da se osećate snažnije i manje uzrujano.“ Iskoristite sledeće strategije da „male stvari“ sagledavate u velikoj perspektivi:
- Ostavite se ideje da blagi, opušteni ljudi ne mogu da dostignu visoke ciljeve. Kada ste manje osetljivi, iz drugih ljudi i iz sebe izvlačite ono što je najbolje.
- Pomirite se sa nesavršenstvom – život nije savršen.
- Postanite svesni efekta grudve snega kada je u pitanju vaše razmišljanje – kada počnete da razmišljate o stvarima i o tome zašto bi trebalo da vas nerviraju, to je trenutak da zaustavite melodramu. Nemojte svu svoju energiju da usmerite na problem – umesto toga budite smireni i rešenje će se pojaviti.
- Smanjite svoju toleranciju na stres – što je suprotno od onoga što vam govore na časovima za savlađivanje stresa, to jest da povećate svoju toleranciju na stres. Vaš trenutni nivo stresa će biti potpuno jednak vašem nivou tolerancije. Primetite kada vaš um krene u pravcu zabrinutosti ili nerviranja i odreagujte pre nego što se problem uopšte stvori. (Uzrujan sam, zato ću malo prošetati)
- Razumite da je „ostavljanje po strani“ najbolja alatka koja radi za vas u životu – verujte joj. Kažite sebi: „Odgovor mi treba do petka. Do petka ću imati odgovor.“ Onda to ostavite po strani. Tako ćete se osloboditi stresa i nećete morati da morite svoj mozak. Jednostavno ćete čekati inspiraciju i ona će doći.
- Odlučite da budete ljubazni umesto da budete u pravu. Koliko puta u toku dana osećate potrebu da budete u pravu? Ipak, po koju cenu? To je pogubno i štetno. Umesto toga, dozvolite drugim ljudima da budu u pravu – cena je mala. Onda posmatrajte kako se dinamika vaših odnosa sa ljudima i kvalitet vašeg života poboljšavaju.
- Izbegavajte postavljanje uslova. Mi ovo često radimo i to sa ljudima koji su nam najbliži. Prepoznaćete ovo kod sebe ako se uhvatite kako govorite: „Kada bi samo on/ona to radili bolje, ja bih. “ Shvatite da ne možete da promenite drugu osobu, možete da promenite samo sebe.
- Budite zahvalni kada se osećate dobro, a puni obzira kada se osećate loše. Ne odgovarajte na telefonske pozive kada vam nije dobro i izbegavajte da razgovarate o nekim problemima ako znate da ćete zauzeti odbrambeni stav. („Mogu li da ti se javim kasnije u vezi s tim?“) Ako imate obzira prema sebi kada se osećate loše, odmah ćete osetiti olakšanje. Podsetite sebe da problem, ako ga imate, može da sačeka – biće tu i kasnije! Setite se, vi imate izbor, vi ste ti koji upravljate svojim životom.
- Samo zato što vam neko baca loptu, ne znači da morate da je uzmete. Mnoge stvari oko kojih se nerviramo dolaze od ljudi koji nam zapovedaju šta da radimo. Ipak, često ne vidimo sopstveno učešće u svojim problemima. Možda, na primer, uzmemo previše obaveza na sebe, a onda nas one nerviraju. Ali, setite se, vi imate izbor, vi ste ti koji upravljate svojim životom. („Stvarno bih voleo da ti pomognem, ali ne mogu ovog puta) Shvatite: ako se neko naljuti, to je njegov bes, ne vaš, stoga – njegov problem.
- Živite ovaj dan kao da je vaš poslednji na Zemlji; možda i jeste. Ovo će vam pomoći da stvari gledate iz drugačije perspektive. Kažite ljudima koje volite da ih volite. Zatim, prekinite da se nervirate oko stvari nad kojima nemate kontrolu. Nema svrhe žaliti se kako je saobraćaj gust, na primer, jer saobraćaj za to uopšte ne haje!
- Vežbajte se da ne želite da situacija bude drugačija. Posvetite se onome što radite ovog trenutka, bez obzira da li je u pitanju smeštanje dece u automobil ili rad na onom dugom projektu (a ne da priželjkujete da je sve već završeno ili da ste već stigli na svoje odredište). Što ste otvoreniji prema onome što se trenutno dešava, a ne prema onome što biste želeli da se dešava, bićete sposobniji da se nosite s problemima koji su na vratima i bićete pod manjim stresom.
- Ne gledajte na život kao na vanredno stanje. Posmatrajte ga kao avanturu. Na taj način ćete odbacivati ono što nije važno i biti u stanju da ne dopustite da vas male stvari obeshrabre i iznerviraju.
A zar to nije ključ za kvalitetniji život?
Autor: Šila O’Konor
