O drugom Hristovom dolasku možemo govoriti samo zahvaljujući tome što je pre dve hiljade godina došao i živeo na ovom svetu. Hristov prvi dolazak temelj je naše nade. To je garancija i za njegov drugi dolazak.
- Sigurnost drugog Hristovog dolaska – Jovan 14, 1-3; Titu 2, 11-13
- Kako će Hristos doći – Matej 24, 27; Otkrivenje 1, 7; Matej 25, 31; Dela 1, 9-11; 1 Solunjanima 4, 15-18
- Zašto će Hristos doći – Matej 16, 27; 1 Korinćanima 15, 51-53; Jevrejima 9, 28
- Kada će Hristos doći – Otkrivenje 22, 12; Matej 24, 36; 2 Petrova 3, 9; Jakov 5,8
- Priprema za drugi dolazak – Matej 25, 31-46
U prethodnoj lekciji o Danilu 2, pokazali smo da vrhunski događaj istorije sveta predstavlja drugi Hristov dolazak. Sada ćemo svoju pažnju fokusirati na ovaj ključni događaj.
Naša planeta zemlja savija se od grčeva i bolesti. Naučnici, političari, lekari, filozofi i teolozi govore o hroničnim problemima čovečanstva koji se svakodnevno pogoršavaju. Tzv. Rimski klub već je u sedamdesetim godinama dvadesetog veka upozoravao, da će čovečanstvo zadestiti veliki ekološki problemi i krize u različitim sferama života.
Dokazivao je da će mnogi resursi biti potrošeni već početkom narednog veka, čovečanstvo će jedva preživeti 2010. godinu. Iako su prirodni uslovi katastrofalni, najveće opustošenje već se dogodilo čovečanstvu. Njegove moralne moći su potisnute, a etičke vrednosti umanjene.
Međuljudski odnosi su poremećeni. Neki ozbiljni problemi mogu se ublažiti ili otkloniti odgovarajućim naporima, čovek nije sposoban da reši suštinu zla i greha čiji su prateći znaci kriminal, zagađivanje sredine, iskorišćavanje, nasilje, bolesti i smrt. I dalje su bauk za čovečanstvo.
U ovoj beznadežnoj situaciji snagu daje nada kojom nam sam Bog otvara nove vidike. Vest o drugom Hristovom dolasku prvenstveno je vest o nadi.
O drugom Hristovom dolasku možemo govoriti samo zahvaljujući tome što je pre dve hiljade godina došao i živeo na ovom svetu. Hristov prvi dolazak temelj je naše nade. To je garancija i za njegov drugi dolazak.
Prilikom drugog dolaska neće doći kao dete i neće se roditi u nekom beznačajnom selu. Neće doći ovamo da bi živeo i na neće umreti nasilnom smrću.
Ovaj put doći će kao Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima, kao sudija koji će intervenisati u istoriji čovečanstva kako bi rešio njegove hronične probleme. Isus živi (verujemo u živog Isusa Hrista a ne u mrtvog Budu ili Muhameda) i doći će drugi put.
SADRŽAJ
Sigurnost drugog Hristovog dolaska – Jovan 14, 1-3; Titu 2, 11-13
Sam Hristos je obećao da će sigurno opet doći. Jasno je to rekao svojim učenicima (Jovan 14, 1-3.18; Otkrivenje 22, 12.20). Kada neko nekome nešto obeća, to je za njega određena obaveza. Hrist je rekao da će doći. To je naša sigurnost. Bog ispunjava svoja obećanja.
Apostoli su takođe govorili o Isusovom drugom dolasku. Živeli su u toj nadi (1 Solunjanima 4, 14-18; Titu 2, 11-13; Filibljanima 3, 20-21; 2 Petrova 3, 2-13).
Nada u drugi Hristov dolazak davala im je snagu da podnesu sve prekore, teškoće i progonstva. Stoga su sa svom predanšću i istrajnošću propovedali radosnu vest o Hristu.
Kada se Isus vazneo na nebo i anđeli su uveravali učenike, da će ovaj Isus koji je otišao, opet da se vrati (Dela 1, 9-11).
Kako će Hristos doći?
– Matej 24, 27; Otkrivenje 1, 7; Matej 25, 31; Dela 1, 9-11; 1 Solunjanima 4, 15-18
a) Lično
Hristos je rekao da će doći lično, da neće poslati zastupnika. On će lično biti na čelu nebeske povorke. Isus Hrist koji je pre 2000 godine iz ljubavi prema ljudima umro za nas na krstu Golgote, ponovo će se vratiti kao moćan vladar.
b) Vidljivo
Hristos neće doći na određeno mesto, neće doći potajno i neće se pojaviti samo određenoj grupi ljudi. Isusov drugi dolazak biće događaj širom sveta. Videće ga svi stanovnici zemlje (Matej 24, 23-27; Otkrivenje 1, 7).
Biće to kosmički događaj, prava invazija iz svemira. Neće doleteti nikakav NLO, neće nas posetiti Marsovci, doći će Isus Hristos.
c) U slavi
Isusov dolazak biće najslavniji događaj. Doći će u slavi svojoj i slavi svoga Oca (Matej 25, 31; Luka 9, 26; Matej 24, 30). Najlepša i najpoznatija kraljevska slavlja ili trijumfalni ulasci, parade i pratnje careva ili predsednika samo su nejasan odraz slave Isusovog dolaska.
d) Sa anđelima
Hristos neće doći sam, biće u pratnji velikog broja anđela (Matej 25, 31). Anđeli pomažu ljudima na putu spasenja (Jevrejima 1, 14).
Takođe, dolaze zajedno sa Hristom kako bi bili svedoci završnog dela otkupljenja. Ceo univerzum posmatraće veličanstveni povratak Isusa Hrista na zemlju.
e) Čujno
Hristov drugi dolazak neće biti tih i nenametljiv događaj, već trijumfalni povratak uz zvuke najlepših fanfara (1 Solunjanima 4, 15.16).
f) Neće hodati po zemlji
Isus će doći na oblaku (1 Solunjanima 4, 17). Neće kročiti na zemlju, neće hodati zemljom i neće nigde prebivati. Neće sazivati nikakve sabore i neće držati govore.
Tada još neće uspostaviti svoje carstvo na ovoj zemlji. Ono će nastati nakon hiljadu godina (vidi Otkrivenje 20 – kasnije ćemo o tome govoriti). Doći će, da sa sobom na nebo povede svoju vernu decu.
Zašto će Hristos doći?
– Matej 16, 27; 1 Korinćanima 15, 51-53; Jevrejima 9, 28
Isus će doći da reši nerešive probleme čovečanstva – greh, zlo i njihove posledice.
Doći će da vaskrsne sve koji su mu zaista verovali, voleli ga nesebično i časno ga slušali. Toga dana biće pokidani okovi smrti. Oni koji su polagali nadu u Boga, biće probuđeni u život. Biće stvorena jedna velika porodica vernika svih generacija.
Prilikom drugog dolaska vernici dobijaju pravi život koji se neće završiti smrću. Međutim, to se ne događa odmah nakon smrti, već nakon Hristovom slavnom dolasku.
Svi koji su bili proti Boga i potpunog života, umreće.
Biblija jasno kaže, da će prilikom drugog Hristovog dolaska umreti svi grešnici (2 Solunjanima 1, 6-10; 2 Solunjanima 2, 3.8; Otkrivenje 19, 19-21).
Tako će Hristos doći da svakome da platu u skladu sa odlukom o životnoj orijentaciji i stavu, što se naravno odražava i u njegovim delima (Matej 16, 27; 25, 31.32).
Kada će Hristos doći?
– Otkrivenje 22, 12; Matej 24, 36; 2 Petrova 3, 9; Jakov 5,8
Nije naše, da znamo vreme Isusovog drugog dolaska. Biblija nas upozorava da ne računamo tačan datum ovog događaja.
Drugi Hristov dolazak će se dogoditi. Sam događaj nije uslovljen. Uslovljeno je samo njegovo vreme.
Pri tom, određenu ulogu ima stav ljudi. Bog želi da spasi svakog pojedinca. Ne želi da neko umre. Stoga on čeka i strpljivo nas poziva na pokajanje (2 Petrova 3,9).
Nije važno da znamo kada će Hristos doći, bitno je da smo sigurni da će doći i da budemo spremni za njegov dolazak.
Hristos će doći uskoro (Otkrivenje 22, 12.20).
Ovo je hitan izazov za budnost svake generacije (Jakov 5, 8). Bog želi da budemo spremni za njegov dolazak, da nas ne prevari kao lupež što dolazi noću (2 Petrova 3, 10).
Priprema za drugi dolazak
– Matej 25, 31-46
Zbog izvesnosti da će Hristos skoro doći i nade da ćemo se sresti licem k licu proističu određene implikacije. To nas obavezuje da služimo drugima.
To nije „obavezujuća“ služba, to je služba ljubavi. Želimo da podelimo sa drugima svoja iskustva. Svojim životom i rečima želimo da svedočimo drugima o tome kakav je Bog, šta je učinio za nas i šta namerava da uradi sa našom zemljom.
Isusov dolazak ne isčekujemo pasivno, nego aktivno. Hrišćanin je osoba dela. Angažuje se za dobrobit društva u kome živi. Osvaja Hristov stil života, interesuje se za druge i pomaže ljudima u nevolji (Marko 10, 45).
Isus nas je tome učio u paraboli o poslednjem sudu koju je ispričao na kraju svog govora o kraju sveta (Matej 25, 31-46). Obratimo pažnju, da oni koji su u ovoj paraboli pomagali drugima, pomagali su nesebično, iz čistih motiva.
Bio je to jednostavan stil njihovog života. Ovakvo isčekivanje Isusovog drugog dolaska nema ništa zajedničko sa neaktivnošću i strahom, već sa radosnim poverenjem (1 Jovanova 2, 28; 4, 17).
Sa kojim osećanjima nekog ili nešto isčekujemo zavisi od vrste događaja, ili onoga koga čekamo. Drugačije čekamo lekara, drugačije dragu posetu, drugačije revizora, a drugačije nevestu.
Na osnovu toga kakav stav su ljudi zauzeli prema Bogu i njegovim rečima, prilikom Isusovog dolaska postojaće dve grupe. Jedna grupa će dozivati u očaju i strahu gori i kamenju: „padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga što sjedi na prijestolu, i od gnjeva jagnjetova“(Otkrivenje 6, 16.17).
Druga će radosno dočekati svoga Gospoda i Spasitelja: „gle, ovo je Bog naš, njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje njegovo“ (Isaija 25, 9).
Od tvoje odluke i tvoje životne orijentacije i tvog odnosa sa Bogom, prema sebi i bližnjima zavisi kojoj grupi ćeš pripadati.
Objašnjenje tumačenja
Pošto je tema drugog Hristovog dolaska veoma opsežna i zbog rasprostranjenih ekstremnih pogleda veoma je bitno da se dobro razume. U ovoj lekciji nećemo govoriti o znacima drugog Hristovog dolaska. O tome ćemo govoriti u narednoj lekciji.
Vezu između prvog i drugog Hristovog dolaska najbolje ćemo shvatiti na primeru rata. Kada je bila odlučujuća bitka (dan R), pobeda se nalazi u određenom stadijumu rata, rat još traje do dana pobede (dan V). Dan R predstavlja odlučujuću borbu u kojoj je učestvovao sotona, neprijatelj našeg spasenja doživeo je poraz.
To se desilo prilikom prvog dolaska Isusa Hrista kada je umro na golgotskom krstu. Dan V predstavlja Hristovu pobedu prilikom njegovog drugog dolaska. Neprijatelj će se predati, a mi ćemo slaviti pobedu. Hrišćanska nada za konačnu pobedu prilikom drugog Hristovog dolaska zasniva se na sigurnoj pobedi koju je izvojevao Isus na krstu (Kološanima 2, 15).
U Starom zavetu slika prvog dolaska Isusa Hrista spaja se sa njegovim drugim dolaskom. Ova dva događaja nisu jasno odvojena. Stari zavet očekuje dolazak Mesije, a s njim zajedno i Božije carstvo.
Ovaj događaj proroci su nagoveštavali pomoću raznih izraza (na primer „carstvo koje se dovijeka neće rasuti“ Danilo 2, 44; „dan Gospodnji“ (Malahija 3, 19-24; Joilo 4, 14; Malahija 4, 1-6; Joilo 3, 14.
Bog dolazi kao sudija i neće ćutati (Psalam 50, 3.6. Juda potvrđuje da je Enoh upozoravao svoje savremenike, da će Gospod doći kao sudija (Juda 14, 15). Novi zavet na osnovu tipološke strukture (pretpostavka – tip, ispunjenje – antitip) primenjuje ove slike na drugi Hristov dolazak.
Kada je došao Mesija, objašnjavao je da između carstva milosti (uređenom prilikom Hristovog prvog dolaska) i carstvom slave (koje će biti uređeno prilikom njegovog drugog dolaska) postoji određena razlika.
Slično je tome, kada noću posmatramo nebo. Čini se, da zvezde nekog sazvežđa sijaju na jednoj ravni, i da su isto udaljene od nas. Kada se fokusiramo i posmatramo preko teleskopa iznenadićemo se da je udaljenost pojedinih zvezda u sazvežđu nekoliko hiljada svetlosnih godina.
To što se ljudskom oku čini da se nalazi u jednoj ravni, a zapravo su prilično daleko.
Za one koje ne veruju u Hrista i imaju otpor prema Bogu, drugi Isusov dolazak znači katastrofalni događaj. Uprkos tome vest o njemu je poruka nade.
Potrebno je stati na kraj svemu što se protivi ljubavi, istini, pravednosti i slobodi i svemu što remeti ove osnovne životne vrednosti. Isusov drugi dolazak je odgovor na hronične bolesti čovečanstva i naše civilizacije. Zlo se toliko proširilo da mi nismo sposobni da ga rešimo bez Božije intervencije spolja.
Samo on može zauvek da ukloni zatvore, bolnice i groblja. Tako je postignuto otkupljenjem koje je Hristos izvojevao na krstu Golgote.
Prilikom drugom dolaska umreće svi koji su bili protiv Boga. To je značajna činjenica. Završava se život ljudi na ovoj grešnoj planeti. Bezbožnici su umrli, a pravednici su uzeti na nebo. To je veoma bitan znak razlike istinitosti drugog Isusovog dolaska.
Mnogi će se predstavljati da su Hrist. Činiće čuda. Možda će tu i tamo uspeti da imitiraju, da su nekoga vaskrsli. To neće biti globalni svetski događaj kada će biti vaskrsnuta sva verna Božija deca i kada će se desiti totalna smrt bezbožnika.
I sotona, neprijatelj našeg spasenja želeće da imitira drugi dolazak našeg Gospoda Isusa. Zato je veoma bitno da znamo kako će Isus doći.
Kada je Isus govorio o svom drugom dolasku, upozorio je i na iskušenja koja će nastati. Zato moramo da odbacimo bilo kakav tajni ili duhovni dolazak.
Neophodno je upozoravati da se na bilo kakav način određuje datum drugog Isusovog dolaska.
Svi takvi napori neminovno vode do razočaranja i slabljenja poverenja u Hristov povratak.
Isusove reči da ne znamo dan, ni čas njegovog dolaska ne znače da smemo da odredimo godinu ali dan i čas ne.
To je idiomatski izraz koji upozorava na svaki pokušaj računanja tačnog datuma. Uprkos tome, vernici treba žive u svesti drugog dolaska i da ostanu budni.
Slično kao i apostol Pavle i mi moramo da odbijemo krajnosti u očekivanju i određivanju tačnog datuma Isusovog dolaska (2 Solunjanima 2, 3.4).7.
Tzv. učenje o tajnom uznesenju crkve u nebo sedam godina pre slavnog dolaska Isusa Hrista, nakon čega će se pokazati antihrist i počeće proganjanje vernika, takođe je netačno. Biblija je jednoznačno protiv.
Navešćemo nekoliko razloga:
a) Nigde u Pismu ne spominju se dve faze drugog Hristovog dolaska koje deli sedam godina. Vaznesenje spojeno je sa slavnim i vidljivim drugim dolaskom. Sa ovim jedinim i jedinstvenim događajem Hristos će dati platu svakome – pravedniku i bezbožniku (Jovan 5, 28.29).
Sva tri izraza koja se u Novom zavetu koriste za Hristov dolazak (parousia, apokalipsis i epifaneia) jasno govore o jednom, a ne o dva dolaska.
b) Hristov dolazak značiće smrt za sve bezbožnike. Oni neće moći da podnesu svetost njegovog prisustva (2 Solunjanima 1, 8-10; 2, 8;Otkrivenje 19, 21).
c) Vreme nevolja nije u Pismu ograničeno razdobljem nakon tajnog vaznesenja crkve na nebo. Ni antihristovo delovanje neće se odigrati tek nakon odlaska vernika sa zemlje (Dela 14, 22; Rimljanima 5, 3; Jevrejima 3, 13; Otkrivenje 12, 13-17, Danilo 7, 21. 25).
d) Nakon drugog dolaska pagani i Jevreji nemaju mogućnost da dobiju spasenje. Zato dar spasenja treba da primimo odmah kada nam se obraća Duh Sveti (Jevrejima 3, 7.8.13.14; uporedi sa Jevrejima 9, 26-28; Matej 24, 13).
e) 70 sedmica iz proročanstva Danilo 9, 24-27 ne možemo podeliti na 69 sedmica i jednu sedmicu. Po nekim tumačima Biblije ova jedna sedmica ima mesto na kraju istorije ovoga sveta, a između toga i prethodnih 69 sedmica, umetnut je vremesnki razmak – period hrišćanske crkve.
Nije moguće ubaciti još jedan period u vremenski ograničeno proročanstvo, jer bi to proročanstvo izgubilo na značenju. Tačna interpretacija ovog proročanstva smatra da je 70 sedmica celina.
To je nerazdvojni period, koji počinje godine 457. pre Hrista, a završava se 34. godine posle Hrista.
Praktične implikacije
Usred beznađa, nesigurnosti, nevolja i problema Bog nam nudi fantastičnu perspektivu, daje nam nadu i smisao života. Vredi boriti se sa životnim problemima.
Daje nam sigurnost u ovom nesigurnom svetu (Jovan 16, 33). Nismo ovde prepušteni sami sebi. Sa Isusom ćemo živeti celu večnost. Vidno će se ispuniti ono, u šta smo verovali.
Sigurnost, koja proističe iz Isusovih reči o njegovom skorom dolasku, pomažemo da gradimo sa njime bliski odnos i da u aktivnom radu strpljivo čekamo njegov povratak.
Vest o drugom Isusovom dolasku je radosno jevanđelje. Suočeni sa smrću imamo nadu u vaskrsenje i susret sa onima koje nam je smrt oduzela. Poruka o drugom dolasku donosi radost.
Izdvajamo:
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
