30. Vaša vera – tajna pobede u Hristu

Vera, je dar koji Bog daje svakom čoveku

Vera, je dar koji Bog daje svakom čoveku bez obzira na poreklo, narodnost, rasu, boju kože, društveni položaj i obrazovanje. Apostol Pavle kaže da je Bog svakome „udelio meru vere”. (Rimljanima 12:3.) Iako u početku sićušna kao gorušičino zrno, ona može rasti, tako da je u stanju da uklanja mnoge prepreka i podiže hramove pravde.

Ipak, dobro je naglasiti da ovde nije reč samo o veri kao takvoj, već, najpre o predmetu vere. Vera u Boga, u Hrista, u obećanje Svetoga pisma, to je ono što nam je najpotrebnije.

 

I  PRAVA VERA I NJEN ZNAČAJ

 

  • „Vera je pak tvrdo uzdanje čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo.” (Jevrejima 11:)

Veri ne treba poistovećivati sa osećanjima. Vera znači pouzdanje u Boga i Njegova obećanja. Na osećanja ne treba da se oslanjamo. Osećanja su nepouzdana. Vera znači oslanjanje na Boga i na obećanje iz njegove Reči bez obzira na osećanja.

 

  1. Koliko je važna vera?
  • „A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji ga traže.” (Jevrejima 11:6.)

 

  1. U koga moramo verovati da bismo bili spaseni?
  • „Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3:16.)

 

  1. Šta nam donosi vera u Hrista?
  2. a) Opravdanje ili oproštenje prošlih greha.
  • „Opravdavši se dakle verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svoga Isusa Hrista.” (Rimljanima 5:1; Dela 13:38,39.)

Kad verom primimo Hrista za  svog ličnog Spasitelja, Otac nebeski prašta nam naše prošle grehe i daje nam mir. Hristos želi da sa svakoga čoveka skine grehom ukaljane haljine i obuče ga u belo odelo pravde. Oproštenje primamo na osnovu priznanja svojih grehova i vere u Hristovu krv prolivenu za nas (Rimljanima 3:24,25; 1.Jovanova 1:9.)

  1. b) Vera u Hrista donosi nam pobedu nad grehom i iskuše

Isus je došao na ovaj svet da oslobodi „svoj narod od greha”. (Matej 1:21.) „Hristos menja srce. On u našem srcu prebiva verom Mi verom i neprekidnim pokoravanjem svoje volje Njemu treba da održavamo ovu vezu sa Hristom, i sve dok ovako činimo, On će delovati u nama da hoćemo i činimo ono što je Njemu ugodno.” (Put Hristu, str. 49, izdanje 2008) Mi ćemo živeti u skladu sa Božjim zapovestima.

Pobedonosan život počinje verom u Hrista, nastavlja se i završava tom verom. Hristos treba da nam je Prvi, Poslednji i Najdraži u svemu. On je jedini Spasitelj, a vera u Njega je karika koja nas spaja sa Njim. (Jevrejima 12:1,2.)

 

II   PRAVA VERA I NJENI RODOVI

 

  1. Čime dokazujemo da ljubimo Boga i imamo Isusovu veru?
  • „Jer je ovo ljubav Božja da zapovesti njegove držimo; i zapovesti njegove nisu teške.” (1.Jovanova 5:3; Otkrivenje 14:12.)

 

  1. Kakvim će životom živeti onaj koji verom održava živu vezu sa Hristom?
  • „A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjega, kome omiljeh, i predade sebe za mene.” (Galatima 2:20.)

Nije dovoljno da samo verujemo u Hristovu smrt i da se predamo Hristu. Mi moramo verovati da je Hristos vaskrsnuo, da je on živi Spasitelj, koji može da nam silom Svetoga Duha podari pobedu nad svakim grehom (Jevrejima 7:25; 13:20,21; Filibljanima 1:6.)

 

  1. Kojim praktičnim primerom apostol pokazao razliku između prave, žive vere i nedelotvorne vere?
  • „Ako, na priliku, brat ili sestra goli budu, ili nemaju šta da jedu, i reče im koji od vas: idite s mirom, grejte se, i nasitite se, a ne da im potrebe telesne, šta pomaže? Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni, da je vera bez dela mrtva? Jer kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva.” (Jakov 2:15,16, 20,26.)

„Postoje dve zablude kojih Božja deca treba naročito da se čuvaju – naročito ona koja su upravo počela da se uzdaju u Njegovu blagodat. Prvo, o čemu smo već govorili, jeste gledanje na lična dela i uzdanje u sve što ona mogu da doprinesu da bismo se uskladili sa Bogom. Onaj koji pokušava da postane svet sopstvenim delima držanja Zakona, pokušava nemoguće. Sve što čovek može da učini bez Hrista, umrljano je sebičnošću i grehom. Jedino Hristova blagodat, putem vere, može nas načiniti svetima. Suprotna, ali ne manja opasna zabluda jeste da verovanje u Hrista oslobađa ljude držanja Božjeg zakona, i pošto samo verom postajemo sudeonici u Hristovoj blagodati, naša dela nemaju nikakve veze sa našim spasenjem… Umesto da čoveka oslobodi poslušnosti, vera je ta, i samo vera, koja nas čini sudeonicima u Hristovoj blagodati, koja nas osposobljava za život u poslušnosti. (1.Jovanova 2:4.) Svojom poslušnošću stičemo spasenje, jer je spasenje besplatan Božji dar koji možemo dobiti verom.  Ipak, poslušnost je rod vere… Ta nazovi vera u Hrista koja tvrdi da oslobađa ljude obaveze poslušnosti prema Bogu, nije vera već drskost..” (Put Hristu, str. 47.48; izdanje 2008)

Hristos nam prašta grehe i daje silu da činimo dobra dela i držimo Božje zapovesti. Dobra dela su plod vere, to jest prave veze sa Hristom.

  1. Na šta Isus poziva one koji veruju u Njega i koji su Mu se predali?
  • „I reče im: hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim. A oni taj čas ostaviše mreže i za njim otidoše.” (Matej 4:19,20.)
  • „Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.” (Luka 14:33.)

Isus je ostavio Nebo, došao na planetu Zemlju i dao svoj život da bismo mi ljudi mogli dobiti spasenje – večni život. Onaj koji dragovoljno i iskreno prima ovu Žrtvu odreći će se ovog sveta i njegovih privlačnosti da bi sledio Spasitelja. (1.Jovanova 2:15–17.) To znači prihvatiti ovu Žrtvu. Ali mislite na obećanje: „I svaki, koji ostavi kuće, ili braću,…. imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni; (Matej 19:29.)

 

III  KAKO MOŽEMO RAZVIJATI   I  JAČATI   SVOJU VERU?

 

  1. Šta jača veru?
  • „Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božjom.” (Rimljanima 10:17.)
  • „A on odgovori i reče: pisano je: ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.” (Matej 4:4.)

Da bi naša vera bila jaka, moramo je hraniti. Božja reč je hrana za veru. Biblija je nebeska ostava, na čijim je policama nagomilana neizmerna količina različite hrane koja može da ojača našu veru i naše duhovno iskustvo (Jeremija 15:16).

Izlažemo se velikoj opasnosti ako zanemarujemo da se hranimo ovom duhovnom hranom. Brige, uživanja ovog sveta pa i sam posao često mogu da nam oduzmu vreme koje bi trebalo da posvetimo proučavanju Božje reči. Zato treba da budemo budni i pažljivo stražimo nad svojim spasenjem.

 

  1. Šta je Božja reč za hrišćanina?
  • „Reč je tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.” (Psalam 119:105; Efescima 6:17.)

Božja reč je „duhovni mač” kojim je Isus pobedio sotonu u pustinji (Matej 4:4,7,10,11). Naoružani ovim mačem, i mi možemo biti pobednici. Upotrebimo ga kad smo suočeni sa iskušenjima; kad nas obuzimaju brige, strah i žalost; kad na nas navaljuju sumnja i neverstvo.

 

  1. Važnost molitve u pobedonosnom životu?
  • „Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.” (Matej 7:7,8.)

Molitvom uspostavljamo vezu sa Bogom, Izvorom sile. Ona je sredstvo kojima možemo primiti duhovni blagoslov, koji na drugi način ne možemo primiti. Molite se ujutru, u podne i uveče, kao što su to činili David, Danilo i drugi ljudi vere (Danilo 6:10).

 

  1. Čime još možemo ojačati svoje duhovno iskustvo?
  • „Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene.” (Matej 11:29. prvi deo)

Verom primamo oproštenje i snagu. Božjom rečju se hranimo. U molitvi tražimo ono što nam je potrebno. Bog očekuje da Mu se predamo i da činimo ne samo ono što je Božja volja u našem odnosu prema Njemu, već i ono što je Njegova volja za naše bližnje. Njegova je volja da i drugima objavimo Radosnu vest spasenja (Matej 28:19; Dela 1:8.), i posvetimo naročitu brigu udovicama, siročadi i siromašnima (Jakov 1:27; Matej 25:34–40).

  1. Šta ne smemo da zanemarujemo ako želimo da rastemo u veri i očuvamo duhovne darove koje smo primili?
  • „Ne ostavljajući skupštine svoje, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugoga svetujući, i toliko većma koliko vidite da se približava dan sudni.” (Jevrejima 10:25.)

Kao što ugljen izvađen iz razgorele peći brzo gubi svoju toplotnu i žar, tako hrišćanin koji zanemaruje bogosluženja u Božjem domu postepeno gubi revnost i postaje mlak. Zato je dobro uvek imati na umu savet apostola Pavla: „Ne ostavljajte skupštine svoje.”