31. Hrišćanski obredi

 Hrišćanski obredi – Krštenje, Gospodnja večera i obred pranja nogu

Isus je svojoj Crkvi ostavio tri sveta obreda ili tri uredbe koje nas podsećaju na Njega, na Njegov život i na pojedina razdoblja Njegovog dela spasenja. Ta tri obreda su krštenje, Gospodnja večera i obred pranja nogu kao deo pripreme za Gospodnju večeru.

 

I  KRŠTENJE

 

Hristos je učinio krštenje znakom ulaska u Božje duhovno carstvo. Ono je uslov koji moramo ispuniti ako želimo da postanemo Božja deca i članovi nebeske porodice.

 

  1. Kakav je primer Isus ostavio svojim sledbenicima na reci Jordanu?
  • „Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.” (Matej 3:13.)

Isusa je krstio Jovan Krstitelj, ne zato što bi Mu bilo potrebno pokajanje, već zato da bi nama ostavio primer i „ispunio svaku pravdu”. (Matej 3:15.)

 

  1. Koji je nalog Isus dao svojim učenicima?
  • „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” (Matej 28:19.)

Krštenje treba obavaiti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Onaj koji se krštava na taj način priznaje vlast Svetog Trojstva i postaje član Božje porodice. Apostoli su ispunjavali ovaj Isusov nalog, i tako su osnivane prve hrišćanske crkve (Dela 2:38,39,41; 22:16).

 

  1. Koje uslove treba da ispuni onaj koji želi da bude kršten?
  2. a) Kandidat za krštenje treba da bude temeljito poučen i obraćen, to jest treba da živi u skladu sa naukom Svetog pisma. „Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” (Matej 28:19.)
  3. b) Mora da veruje u Isusa kao svog ličnog Spasitelja. „Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje, osudiće se.” (Marko 16:16.)
  4. c) Mora da se pokaje. „A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetoga Duha.” (Dela 2:38.)

Pokajati se znači napustiti greh. To znači obratiti se Bogu i Njegovoj pravdi. Bog očekuje da svojom slobodnom voljom, svojim izborom, donesemo ovu odluku: da napustimo greh i zabludu i da se obratimo Bogu i živimo u skladu sa načelima Njegove pravde. Bog je voljan da nam Svetim Duhom pomogne da doživimo pravo pokajanje, ako iskreno želimo da napustimo greh (Dela 5:31; Rimljanima 2:4; 2.Korinćanima 7:9,10). Božja ljubav omekšava srce, a Sveti Duh nas vodi pravoj žalosti zbog greha i pokajanju kad gledamo Spasitelja na krstu koji je umro za naše grehe.

  1. d) Mora da umre grehu i živi Bogu.
  • „Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Znajući ovo da se stari naš čovek razape s njime, da bi se telo grešno pokvarilo, i da više ne bismo služili grehu… Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našemu…” (Rimljanima 6:3,6,11–13.)

Umreti grehu znači umreti staroj grešnoj prirodi. Kad nas sotona i greh mame, treba odlučno da kažemo: „Ne”. (Marko9:43–47.)

 

  1. Šta znači krštenje?
  • „Zakopavši se s njim krštenjem, u kome s njim i ustaste verom u silu Boga koji ga vaskrsnu iz mrtvih.” (Kološanima 2:12.)

„Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i uskrsenjem.” (Rimljanima 6:4,5; 1.Petrova 3:21.)

Kao što je Hristos umro za čovekove grehe, bio pokopan i treći dan vaskrsnuo, tako grešnik koji se kaje umire staroj prirodi, sahranjuje stari život u vodeni grob i ustaje na nov život. (2. Korinćanima 5:17.)

 

  1. Kako se Isus krstio?
  • „I krstivši se Isus izađe odmah iz vode; i gle otvoriše mu se nebesa, i vide Duha Božjega gde silazi kao golub i dođe na njega.” (Matej 3:16.)

Reč „krstiti” potiče od grčke reči „baptizo”, koja  znači uroniti, pognjuriti u vodu. Isus je bio kršten u Jordanu. Putovao je od Jerusalima do Jordana da bi našao pogodno mesto za krštenje. Kad je bio kršten, „izišao je iz vode”. Ovo jasno pokazuje da je Isus bio kršten uronjavanjem.

 

  1. Gde je Jovan krštavao?
  • „A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode, i dolažahu te ih kršćavaše.” (Jovan 3:23.)

Prskanje ili polivanje vodom kao metod krštenja uvedeno je u Crkvu tek u vreme srednjeg veka (13. vek), u vreme u kome su se već i mnoge druge zablude uvukle u Crkvu.

Što se tiče običaja krštavanja male dece ili novorođenčadi, je takođe u suprotnosti sa jasnim učenjem Božje reči, jer deca ne mogu ispuniti uslove koji prethode krštenju.

Osim krštenja vodom postoji i krštenje Svetim Duhom i ognjem. Jedno i drugo je potrebno za spasenje (Dela 10:44-48).

 

II   VEČERA GOSPODNJA

 

  1. Koji je još obred ostavio sam Isus?
  • „Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju beše predan uze hleb, i zahvalivši prelomi i reče: uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen. Tako i čašu po večeri, govoreći: ova je čaša Novi zavet u mojoj krvi; ovo činite kad god pijete, meni za spomen. Jer kad god jedete ovaj hleb i ovu čašu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.” (1. Korinćanima 11:23–26; vidi: Matej 26:17–29; Marko 14:12–25; i Luka 22:7–20.)

 

Večera Gospodnja podseća nas na četiri evanđeoske činjenice.

  1. a) Podseća nas na Hrista koji je umro za nas.
  2. b) Podseća nas na Hrista koji će opet doći.
  3. c) Hleb predstavlja Njegovo telo, koje se lomilo za nas.
  4. d) Vino predstavlja njegovu krv, koja je prolivena za nas.

Hristova žrtva bila je čista, savršena, kruna jednog svetog života. Hristos je bio jagnje „bez mane i ljage”. Zato i hleb, koji predstavlja Njegovo telo, treba da bude bez kvasca, a vino, koje predstavlja Njegovu krv, ne sme biti alkoholno.

 

III  OBRED PRANJA NOGU

 

  1. Koji je treći hrišćanski obred?
  • „A pred praznik pashe, znajući Isus da mu dođe čas da pređe iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji bejahu na svetu, do kraja ih ljubi. I po večeri kad već đavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskome da ga izda, znajući Isus da mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide, ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže; po tom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut. A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu reče im: znate li šta Ja učinih vama? Kad, dakle, Ja oprah vama noge Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer Ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što Ja vama učinih.” (Jovan 13:1–5,12, 14,15.)

Isus je ovim obredom želeo da pouči svoje učenike da se prava veličina sastoji u poniznosti i nesebičnoj službi. Srca učenika bila su još ispunjena sebičnošću i željom za prvim mestima. Nijedan od njih nije bio spreman da se ponizi i preuzme ulogu sluge. Umesto da ih je ukorio, On im je dao primer, koji jače deluje od reči. Sada su učenici bolje shvatili  šta znači biti veliki pred Bogom (Matej 20:20–28).

Pranje nogu je prilika koju nam Gospod daje da ispitamo sebe, da priznamo svoje slabosti i iskreno se pokajemo i sjedinimo sa Bogom i međusobno (1.Korinćanima 11:28,29).

 

  1. Kakav nam je sveti nalog Isus ostavio?

„Vi zovete mene učiteljem i Gospodom, i pravo velite: jer jesam. Kad, dakle, Ja oprah vama noge Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer Ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što Ja vama učinih.” (Jovan 13:13–15.)

 

  1. Zašto Isus nije zapovedio učenicima da tom prilikom svaki opere svoje noge?

Takav čin ne bi bio slika Hristovog dela. Niko ne može sam sebe spasti. Niko ne može sam sebe očistiti od greha. To mora neko drugi da učini za njega. Kad jedan drugome peremo noge, onda svaki od nas predstavlja Isusa, koji nas svojom krvlju pere od nečistote greha.

 

  1. Dokle treba da se sećamo Hristove žrtve?

Žrtva našeg Spasitelja određena je pre postanja sveta (1.Petrova 1:18–20). Nju su predstavljale starozavetne žrtve (Jevrejima 9:13,14). Isus je na Golgoti za vreme Pashe, umro kao ispunjenje starozavetnih simbola i proročanstava (1.Korinćanima 5:7). Mi se Isusove žrtve sećamo krštenjem i Gospodnjom večerom. Dok god nam je potreban Spasitelj, dotle će nam biti potrebne i ove svete uredbe – ovi obredi.