Jedan moj prijatelj pastor jednom je izgovorio provokativnu rečenicu o crkvi.
Rekao je, „Možda je ona Hristovo telo, ali je takođe i lanac ishrane!“
Da li je to bilo uvredljivo?
Previše jako?
Ili pogodak tačno u cilj. Isus i Njegovi učenici okupili su se na Pashalnom obroku. Za samo oko osamnaest sati Isusovo telo visiće mrtvo na grubom krstu.
Ali sada je oni nalaze u gornjoj sobi, okupljeni da zajedno podele Pashu.
Isus zna da će se na njih sručiti oluja. Ustvari, On shvata da oluja već besni unutar njihove zajednice.
Oni su kao ljutita porodica koja ugošćava goste i pokušava da se ponaša kao da je sve u redu.
Učenici pokušavaju da sakriju svoju napetost od Isusa. Ali sakrivanje nečega kao što je to od Onoga koji sve vidi jednostavno nije moguće.
Juda se pojavljuje sa tajnim planom da izda Isusa, pa je u logoru i izdajnik sa smrtonosnom tajnom.
Zatim, kada obrok treba da počne, svaki učenik pojedinačno odbija da se sagne i opere noge drugima.
Suviše ponosni?
Možda. Suviše uplašeni da ih ne posmatraju kao nižima od ostalih? Verovatno. Dok se odmaraju za stolom, Isus kaže, „ Jedan od vas će me izdati.“
Prema Luki, to dolazi odmah nakon što Isus kaže da će „lanac ishrane“ pokazati među njima. „Ja sam najveći!“ šapuću oni. Takođe počinju i sumnje – „Nisam ja.
Mora biti da si ti!“ Petar iznosi najjaču rečenicu: „Čak iako Te svi drugi izdaju, ja neću!
Ja sam spreman da umrem za Tebe – toliko Te volim i svima ću pokazati koliko sam odan!“ Isusov odgovor,
„Stvarno? Umrećeš za mene, Petre? Ustvari, pre nego što prođe ova noć, tri puta ćeš poreći da Me uopšte poznaješ!“
Poricanje i strah i ljutnja i požuda za vlašću – to je samo deo emocija i sklonosti koje kruže u ovoj zajednici.
Jednostavno rečeno, vazduh je bio pun svake vrste emotivnog iskustva garantovanog da uništi zajednicu.
Onda, u sred svega toga, Isus kaže nešto što ne smemo da propustimo. On izgovara rečenicu koja im daje – i daje nama – osnovu za pravu zajednicu. To je rečenica na kojoj ćemo se danas zadržati.
Ovaj odlomak dolazi odmah nakon što Juda napušta gornju sobu.
Ustvari, stih koji neposredno prethodni ovom odlomku kaže, „A on (Juda) uzevši zalogaj odmah iziđe; a beše noć“ (Jovan 13,30). I onda ovaj odlomak očinje rečima, „Kad on iziđe…“ (Jovan 13,31).
Dok se smrad izdaje i dalje zadržava u vazduhu, počinje naš odlomak. Sredina ovog odlomka nas danas interesuje.
Jovan 13,31-38: „Sad se proslavi Sin čovečiji i Bog se proslavi u Njemu. Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog će Njega proslaviti u sebi, i odmah će Ga proslaviti. Dečice! Još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad. Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom. Reče Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom. Petar Mu reče: Gospode! Zašto sad ne mogu ići za Tobom? Dušu ću svoju položiti za Te. Odgovori mu Isus: Dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.“
Isusova nova zapovest da „ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih“ nalazi se u srcu odlomka kada se dva učenika iz Njegovog unutrašnjeg kruga spremaju da Ga izdaju i da Ga se odreknu.
Nalazi se u srcu odlomka punog stvari koje garantovano kidaju zajednicu. Drugim rečima, sama stvarnost koja stvara najdublju i najistinitiju zajednicu izgovorena je u kontekstu slomljene zajednice.
To znači da ova zapovest da volimo jedni druge nije antiseptička zapovest koja nema nikakav kontakt sa našom stvarnošću ili našom slomljenošću.
Umesto toga, ona se nalazi u srcu slomljene zajednice.
Tu, u srcu slomljene zajednice, Isus kaže, „ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih.“ On to izgovara kao novu zapovest.
Kako je to nova zapovest?
Konačno, zapovest da volimo druge stara je koliko i najraniji delovi Starog zaveta. Novina ove zapovesti nalazi se u njenom standardu.
U prethodnim zapovestima da volimo, standard je zdrava ljubav prema samom sebi: „Ljubite bližnje kao samog sebe.“
U ovoj zapovesti, standard je Isusova ljubav prema nama. „Ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih.” Zapazite tri aspekta ove zapovesti da volimo jedni druge.
U zajednici Hristovih sledbenika ljubav nije mogućnost.
Ona je zapovest. Evo šta Isus govori: „Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog.” Drugim rečima, to nije nešto što možemo da odlučimo da ne radimo. Možda postoje druge mogućnosti u hrišćanskom životu – koje pesme ćemo pevati na bogosluženju, koje službe ćemo organizovati, kako ćemo se obući kada dolazimo u crkvu. Ali ova zapovest nije mogućnost. I baš zato što nas On voli može da nam zapovedi da volimo jedni druge.
U zajednici Hristovih sledbenika, ljubav nije osećanje
Da li ste zapazili?
„Ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih.“ Da li znate šta takva ljubav zahteva od Isusa? Ona će zahtevati da, dok učenici spavaju, On prolazi kroz agoniju u Gecimaniji.
Ona će zahtevati da dok učenici beže, On se pokori hapšenju. Ona će zahtevati da dok se učenici kriju, On se spotiče niz ulicu Via Dolorosa pod teretom krsta.
Ona će zahtevati da dok oni posmatraju iz daljine, On uzvikuje, „Božje moj, Božje moj, zašto si me ostavio?“ Zato kada On kaže, „Ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih,“ On ne traži da imate topla osećanja prema osobi koja sedi sa vama u klupi i koja je, baš pre nego što ste stigli u crkvu, uzela vaše parking mesto.
On ne traži od vas da vas savladaju emocije zbog učitelja subotne škole koji nikako da upamti vaše ime. Ustvari, On ne traži od nas da osećamo bilo šta. On samo traži da postupamo s ljubavlju, onako kako je On činio.
U zajednici Hristovih sledbenika, ljubav ne može da se sakrije
Isus kaže, „Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom.“
Ljubav, prema tome, je vrlina koja privlači zajednicu zajedno, koja je čini bezbednom i stvarnom i trajnom.
Ljubav će biti i glavna i identifikujuća karakteristika Hristovog tela.
Možete li da zamislite etos ove crkve ako bismo iskreno mogli da kažemo da je to ono što nas karakteriše?
To me podseća na molitvu jedne male devojčice, „Dragi Isuse, učini da svi zli ljudi postanu dobri i da dobri postanu fini.“
Kada se ljubav postavi tamo gde pripada, ljudi postaju fini! A kada su ljudi fini, drugi se osećaju prihvaćeno.
Kada se osećaju prihvaćeno, oni cvetaju i rastu. A kada cvetaju i rastu, životi se menjaju. Kada se životi menjaju, ljudi nadoknađuju zbog načina na koji su povredili druge.
A kada ljudi nadoknađuju za prošle povrede, međuljudski odnosi se mire.
A kada se međuljudski odnosi mire, crkva istinski postaje zdravo telo, Hristovo telo.
A kada Hristovo telo funkcioniše kao zdrava zajednica, ljudi kažu, „ Ja želim da budem deo toga?
Želim da upoznam Boga kojeg vi poznajete!
Želim da imam to što vi imate!“ I sve to počinje zbog jednostavne činjenice da je ljubav oslobođena u crkvi – oslobođena da čini svoj posao.
Zbog toga ćemo ubrzo otkriti da je crkva puna ljudi – puna Hristovih sledbenika – koji žive velikodušnim životom.
Ljubav nije mogućnost; ona je zapovest. Ljubav nije osećanje; ona je akcija.
Ljubav ne može da se sakrije. Ona će sve promeniti i svi će je znati!
Rendi Roberts, magistar, stariji pastor u Univerzitetskoj crkvi Loma Linda
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
