Sejanje semena

Matej 13,1-23

Jedan osamdesetogodišnji deda otišao je u kuću svoje kćerke na nedeljni ručak. Kada je obrok bio gotov, objavio je da će malo prošetati kroz komšiluk. „Vratiću se za dvadeset minuta,“ rekao je. Ali prošlo je dva sata pre nego što se konačno vratio. „Izvinite što kasnim,“ rekao je. „Ali zastao sam da popričam sa jednim starim prijateljem i on nije hteo da prestane da sluša.“

Jedan od ključeva u hrišćanskom životu je da nikada ne prestanemo da slušamo Gospoda. Danas želim da proučavamo o jednoj poznatoj Isusovoj paraboli. To je parabola o sejaču. Ustvari, mogli bismo da je nazovemo „Priča o četiri zemljišta.“

Molim vas da otvorite Biblije na Matej 13. U stihovima 1 i 2 vidimo da se toliko mnogo ljudi okupilo oko Isusa tog dana da je On morao da uđe u čamac kako bi govorio onima koji su stajali na obali. On je seo i u 3. stihu čitamo: „I On im kaziva mnogo u pričama.“ Ovo je ustvari prva Isusova zabeležena parabola i pokreće čitavu seriju jednostavnih priča u ostatku Jevanđelja po Mateju.

Ove priče, iako lake za razumevanje na jednom nivou, ponekada su bile teške za shvatanje onima koji nisu bili spremni da razmišljaju o njima. Reč parabola znači „staviti pored“ i njena zamisao je da sastavi dve stvari zajedno kako bi poučila duhovnu istinu. Ovde duhovne priče su kao mentalne „vremenske bombe“, smišljene da budu nezaboravne i da eksplodiraju u značenje kada su ljudi ozbiljni u slušanju Gospoda.

Spustite se na 10. stih gde čitamo da su učenici postavili Isusu pitanje o određenoj metodi poučavanja:

„Zašto im govoriš u pričama?“ Isus im odgovara u stihovima 12 i 13: „Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.“ Drugim rečima, svrha parabola je i da otkrije i da sakrije. Onima koji ne prestanu da slušaju i žele da razumeju, parabola otkriva divne istine.

S druge strane, parabole su zbunjujuće onima koji odbijaju da slušaju. Zapazite 9. stih: „Ko ima uši da čuje neka čuje.“ Srećom, ne moramo da pogađamo značenje ovoga, jer Isus daje tumačenje učenicima počevši od 18. stiha: „Vi pak čujte priču o sejaču…“

Pre nego što počnemo, hajde da ovaj tekst stavimo u ispravan kulturološki kontekst. Dok je Isus poučavao, sasvim je moguće da su se na nekim njivama nalazili zemljoradnici koji su sejali. Isus počinje sa nečim što mogu da razumeju i zatim prelazi na nešto što ne shvataju. Pogledajte 3. stih: „Gle, iziđe sejač da seje.“

Svako je tada razumeo kako se sejanje odvija. Sejač je imao kožnu tašnicu prebačenu preko ramena i punu semena, i išao bi kroz svoju njivu razbacujući seme, slično kao što danas radim kada sejemo travu. Ovo seme bi palo na razne vrste zemlje – neka je bila dobra a neka baš i ne.

Evo kako ćemo danas proučavati. Uzećemo svako zemljište redom iz stihova 4-8 i pročitati šta se dogodilo kada je sejač posejao seme. Zatim ćemo prelaziti na stihove 18-23 da vidimo kako Isus povezuje svaku vrstu zemljišta sa „vrstom duše.“ Ove četiri vrste zemljišta predstavljaju četiri različita odgovora na Božju Reč.

Pošto je ovo toliko poznata parabola, ne želimo da upadnemo u opasnost da samo zagrebemo površinu.

Tvrda zemlja: Tvrdo srce

Pogledajmo 4. stih: „I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih.“ Njive u Palestini bile su male i odvojene jedne od drugih stazama na kojima je zemlja bila tvrdo ugažena od strane ljudi i životinja koje su njima Seme koje je palo na ovo tvrdo tle samo bi ležalo dok ga ptice ne pojedu, ili dok ga ne samelju nečije sandale. U našoj kulturi, to bi bilo kao da seme trave bacamo na pločnik.

Dok Isus tumači prvu vrstu zemljišta u 19. stihu, upitajte se da li to opisuje vašu dušu, ili nekoga koga poznajete: „Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.“ Ovde se ne radi o nedostatku razumevanja, već o nespremnosti da se primi. Takve slušaoce mogli bismo da nazovemo „neposlušnima.“

Sotona voli da unosi zbrku kada se iznosi jevanđelje i prema 2.Korinćanima 4,4 on „oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.“

Prema Jevrejima 3,13, greh takođe čini da naše srce postane tvrdo: „Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne.“ Odugovlačenje, ponos i tvrdoglavost takođe mogu da dovedu do tvrdog srca. Ponekada kada sejete seme, čini vam se kao da poruka samo odskače od ljudi. To može da bude zbog toga zato što je taj pojedinac toliko utonuo u greh i toliko oslepljen sotonom, toliko obuzet sobom, da ne želi da razume poruku. Pored toga, tvrdoća srca može da se dogodi deci koja su vaspitavana u hrišćanskom domu gde su slušala reč, ali više su želela da poslušaju svet.

Da li među nama danas postoji neko tvrdo srce? Neka otvrdla duša?

Kamenito zemljište: Emotivno oduševljenje

Drugu vrstu zemljišta vidimo u stihovima 5 i 6:

„A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.“ Ova vrsta zemljišta bila je veoma plitka i svake godine moralo je da se čisti kamenje s njene površine. U Palestini većina zemlje bila je tvrdi kamen sa tankim slojem zemljišta povrh njega. Usevi bi brzo nikli, ali pošto se nije razvijao korenski sistem, oni bi uvenuli i umrli.

Isus ovako objašnjava plitko zemljište u stihovima 20 i 21: „A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.“

Ovaj pojedinac sa velikim oduševljenjem i emocijama odgovara na jevanđelje ali pošto nije razmišl- jao o ceni hrišćanstva, brzo otpada. Ova veštačka osoba kratko traje, ali ustvari nikada nije ni bila obraćena. Mi bismo to nazvali „hrišćanin iz pogodnosti,“ jer se toj osobi dopada ideja o oproštenju i nebu i primanju Božje naklonosti, ali ne želi da ima bilo kakve poteškoće.

Jeste li zapazili da ne piše „ako“ bude nevolje ili progonstva, već „kada“ one dođu? Nevolje i progonstva ojačaće prave vernike a takođe će i otkriti one koji su imali samo emotivno iskustvo. Gospod nas ove sedmice podseća da su ljudi napuštali Hrista kada bi stvari postale teške. Slušajte Jovan 6,66: „Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s Njim.“

Da li to opisuje nekoga ovde, danas? Da li ste imali emotivnu reakciju pre izvesnog vremena, ali sada ste se „ohladili“?

Trnovito ili zagušeno zemljište: brige i bogatstvo

Treća vrsta zemljišta opisana je u 7. stihu: „A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi “ Trnje i korov uzimaju vodu i hranljive materije iz zemljišta i zato mogu da izazovu da usevi podbace. Isus sa zemljišta sa korovom prelazi na zabrinutu dušu u 22. stihu: „A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.“ Ova osoba je toliko privržena svetu, sa svim njegovim brigama i bogatstvom, da se reč guši pre nego što može da se dogodi obraćenje. U Lukinom izveštaju o ovoj paraboli u osmom poglavlju, 14. stihu čitamo:

„A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.“ Brige, bogatstvo i zadovoljstva sveta mogu da uguše seme. Kada radite u bašti, da li se ikada pitate kako korov raste tako brzo? To je zato što je on prirodan zemljištu. Slično tome, korov briga i prevara bogatstva kao i potraga za zadovoljstvom prirodno se nalazi u našem srcu.

To je kao kada mlada žena prima prosidbu od svog mladića: „Draga, želim da ti kažem da te volim više od bilo čega na svetu. Želim da se udaš za mene. Nisam bogat. Nemam jahtu ili rols rojs kao Panta Pantić, ali volim te svim svojim srcem.“ Ona za trenutak razmišlja a zatim odgovara, „I ja tebe volim svim srcem, ali pričaj mi više o Panti Pantiću.“

Da li ste ikada videli kako neko počinje sa dubokim duhovnim interesovanjem, a zatim otpada zbog smetnji? Ja jesam. To se dogodilo apostolu Pavlu, kada je čovek za koga je mislio da je vernik, svojim ponašanjem pokazao da to ustvari nije. 2.Timotiju 4,10: „Jer me Dimas ostavi, omilevši mu sadašnji svet.“

Da li ste vi istovremeno i privučeni i ometani? Da li pokušavate da koračate i jednim i drugim putem?

Dobra zemlja: plodna

Samo četvrta vrsta zemljišta ustvari donosi rod, u 8. stihu: „A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.“ U to vreme, ako bi zemljoradnik dobio sedam puta više nego što je posejao, to se smatralo dobrim usevom. Imati prinos koji je sto, šezdeset ili trideset puta veći od posejanog bilo je nečuveno, neprirodno, čak zapanjujuće.

Isus čuva najbolje za kraj u 23. stihu: „A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.“ On čuje i razume. Luka 8,15 kaže da on drži reč. On sluša Gospoda, zatim Ga voli, zatim živi po Božjoj Reči. Vera proizvodi rodove.

Donošenje rodova je znak učenika, prema Isusu u Jovanu 15,8: „Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.“ U Galatima 5,22.23 vidimo da vernici treba da donose rodove: „A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.“

Slušanje i ispunjavanje

Hajde da se vratimo na 9. stih: „Ko ima uši da čuje neka čuje.“ Naš Gospod se pita kakvi smo stvarno slušaoci vi i ja. Reč „čuti“ koristi se 19 puta samo u 13. poglavlju! Da li čujemo i slušamo ono što On kaže? Ako niste spremni da „poslušate“ ono što Bog kaže, onda nećete ni „čuti“ šta On govori. Da to kažemo na drugi način: ako ste voljni da volite Boga, onda ćete slušati. Duhovno prosvetljvenje dolazi onima koji su lično posvećeni da slede Isusa. Evo deset istina koje nalazim u ovoj priči. Pogledajte da li se one odnose na vas, kako bismo zajedno mogli da ih poslušamo.

1. Jedino Božja Reč proizvodi trajni rast. Rimljanima 1,16 kaže da je jevanđelje „sila Božija na spasenje svakome koji “ Na ličnom nivou, postarajte se da sejete seme Božje Reči u srca, a ne samo vaše misli i mišljenja.
2. Sejte seme Božje Reči u svoju decu kroz redovno vreme za porodično bogosluženje, kao i dok zajedno živite (pogledajte 5.Mojsijeva 6).
3. Mali procenat onoga što je posejano stvarno dostigne zrelost. Da upotrebimo slike iz parabole, samo oko jedan od četiri stvarno donese Nemojte da očajavate. Jednos- tavno nastavite da sejete.
4. Nemojte da vas zavedu emotivne reakcije na jevanđ Vreme će pokazati da li je seme završilo u dobroj zemlji.
5. Ako ste ozbiljni u svojoj želji da rastete, onda je vreme da počnete da Slušajte šta kaže Poslanica Filemonu 6:

„Da tvoja vera, koju imamo zajedno, bude silna u poznanju svakog dobra, koje imate u Hristu Isusu.“ Naš posao je da sejemo seme sve vreme, gde god da idemo. Veoma volim stih iz 1.Korinćanima 3,6: „Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.“

6. Molite se da Bog uzore tvrda Jezekilj 36,26: „I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.“
7. Iako je Bog taj koji priprema dobro zemljište, ponekada On koristi nas da bismo negovali tvrda srca i čupali korov iz zabrinutog života. Jeremija 4,3: „… Orite sebi krčevinu…“
8. Ljudi se često kreću između različitih tipova zemljišta, u zavisnosti od faze u njihovom životu, njihove reakcije prema istini i zapaženih Ovo kretanje može da bude napredovanje (ka duhovnom zemljištu) ili nazadovanje (ka tvrdom zemljištu). Osoba koja je prošli put možda bila tvrdog srca, danas može da bude otvorena.
9. Ova parabola mora da postane lič Ona nas primorava da postavimo neka teška pitanja, kao što su, „Kakva sam ja vrsta zemljišta?“ „Da li sam ja samo Isusov obožavatelj ili sledbenik sa punom odgovornošću?“ „Da li sam stvarno obraćen ili sam samo imao emotivno iskustvo?“
10. Naš cilj nije da ljudi samo donose odluke za Hrista, već da postanu Hristovi uč Naša misija je da ljude povežemo sa Isusom i osposobimo ih da rastu i budu verni sledbenici. Za tako nešto potrebno je mnogo truda i vremena. Nadam se da će svako vas iskoristiti prilike koje mu Bog da.

Izdvajamo:

Gospod je Pastir moj

Njegov trijumfalni ulazak

Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?

Suočite se sa svojim džinovima

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg