SADRŽAJ
Galatima 5,13-23
Postoji priča o jednom čoveku koji je večerao sa svojim roditeljima u modernom restoranu u Londonu. Hrana je bila izvršna, a okruženje elegantno – sve je jelo na vrhunskom nivou. Kada je stigla hrana za njegovu majku, ona je poželela malo soli. Isprobavajući tri srebrna slanika koja su se nalazila na stolu, otkrila je da se u svakom nalazi biber. Pozvala je konobara, a on joj je rekao da je sigurno pogrešila – na svakom stolu se uvek nalaze dva slanika sa biberom i jedan sa soli. Međutim, prilikom drugog pokušaja primetilo se da njihov sto zaista sadrži tri slanika sa biberom. Osramoćen, konobar joj je odmah doneo slanik koji je sadržao so. Kada je došlo vreme za dezert, došao je konobar i inzistirao da, zbog njihovog previda, dezert bude „na račun kuće.“
Žena je protestovala:
„Nije to toliko važno.“
„Ali, madam,“ odgovorio je konobar veoma ozbiljno, „šta bi bilo da je u pitanju bila kraljica?“
Šta bi bilo kada bi crkva trebalo da bude okarakterisana takvom službom? Šta nas sprečava da budemo tako okarakterisani?
Sloboda u Hristu
Ovaj članak istražuje jedan od mnogih „jedni drugima“ odlomaka u Novom zavetu. Naš današnji odlomak nalazi se u Galatima 5. Poslanica Galatima govori o slobodi u Hristu! Dok čitamo današnji odlomak, setite se da se poruka o slobodi u Hristu nalazi u pozadini teksta. Naše pitanje glasi: u kontekstu zajednice, šta to znači biti slobodan?
Galatima 5,13-15:
„Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugom. Jer se sav zakon izvršava u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe. Ali ako se među sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugog ne istrebite.“
Šta znači biti slobodan? Najpre, Pavle kaže:
„Ne želim da vaša sloboda bude izgovor da se prepustite svojoj grešnoj prirodi. Nemojte da grešna priroda dobije oslonac u vašem životu, jer se to neće dobro završiti.“
Ako želite da znate na šta Pavle misli kada govori o grešnoj prirodi, samo preskočite nekoliko tekstova i pročitajte šta on naziva „delima grešne prirode.“ Zapazite – svaka od ovih stvarnosti koje je on naveo garantovano će podeliti pravu ljudsku zajednicu.
Pročitajte Galatima 5,19-21:
„A poznata su dela telesna, koja su: preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, rasprave, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja i ostala ovakva dela, za koja vam napred kazujem – kao što i kazah napred – da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.“
Ovi stihovi navode šta Pavle ne želi da Hristovi sledbenici čine sa svojom slobodom. Ali zatim on daje smernicu šta želi da činimo sa svojom slobodom. U 13. stihu kaže:
„Samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugom.“
Služite jedan drugome ponizno, iz ljubavi. To činimo kada hodamo u Duhu. Ako hodamo u Duhu, rodićemo duhovni rod u našem životu.
Pročitali smo spisak dela grešne prirode, pa hajde da sada pročitamo spisak o duhovnim rodovima. Dok čitamo ovaj spisak, molim vas da zapazite da će svaki od ovih kvaliteta garantovano pomoći u izgradnji prave zajednice.
Galatima 5,22-23:
„A rod je duhovni: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje; na to nema zakona.“
Ova dva spiska sadrže stvarnosti koje će ili oblikovati pravu zajednicu ili je uništiti. Dela grešne prirode uništavaju zajednicu, dok je duhovni rod formira. Ustvari, jedna od ključnih razlika između dela grešne prirode i duhovnih rodova jeste činjenica da su prva sklona da unište zajednicu koristeći druge, dok su druga takva da je grade služeći drugima. Dela grešne prirode pretvaraju druge ljude u objekte. Mi kao ljudska bića intuitivno znamo da je u redu koristiti neki objekat. S druge strane, duhovni rodovi humanizuju druge ljude, a mi intuitivno reagujemo s blagodaću prema onima koji su humanizovani u našim očima.
Razlog zašto Pavle diskutuje o ove dve alternative jeste pitanje koje ljudi postavljaju o tome kako da postupaju sa svojom slobodom u Hristu:
„Samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugom.“
Služite jedan drugome ponizno, iz ljubavi. Znate li šta Pavle ovde govori? Možda je najbolji način da se ovo objasni reći da kada Isus oslobodi moje srce, on čini da su moje ruke spremne. Ako je moje srce slobodno u Njemu, moja služba će se slobodno davati drugima. Konačno, to je ono što je Isus došao da uradi. On je govorio ovakve rečenice:
„Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi“ (Matej 20,28). On je stalno jasno ponavljao svoju misiju u životu.
Briga o drugima kao ključ hrišćanskog života
Sociolog Rodni Stark kaže da je jedan od ključnih načina na koji se hrišćanstvo podizalo iz male grupe u dominantnu silu u Rimskom carstvu – i jedan od glavnih razloga zašto se to dogodilo tako brzo – to što su se hrišćani brinuli jedni za druge. On govori o činjenici da su tokom prvih nekoliko vekova postojale dve velike epidemije. Ako se staralo za one koji su oboleli, postojale su velike šanse da oni prežive. Ali često, kada bi neki član porodice razboleo, ostali članovi bi napuštali tu osobu bez ikakve brige i odlazili u mesta koja nisu bila pogođena zarazom.
„Ali hrišćani to nisu činili… Hrišćani su se brinuli za članove svojih porodica, a takođe su se starali i za one koji su bili napušteni od strane svojih porodica. Stark ističe da spremnost da se pati u cilju staranja za bolesne ima za rezultat veliki broj ljudi u Rimskom carstvu koji su se obraćali Hristu“ (1). Skoro kao da su govorili sami sebi:
„Šta bi bilo da je u pitanju bila kraljica?“
Služba o kojoj govorimo u ovom odlomku je mnogo više od nekog programa – to je stanje uma, stav, način života. Ona se ne gradi s pitanjem:
„Šta možeš da učiniš za mene?“
već:
„Šta ja mogu da učinim za tebe?“
Imajući to na umu, dozvolite mi da postavim jedno pitanje:
Koliko često izgovarate reči: „Mogu li da vam pomognem?“
Ne pitam koliko puta ste te reči izgovorili na poslu, gde ste za to plaćeni! Pitam koliko puta ste ih upotrebili u domu, u učionici, u vašem susedstvu, ovde u crkvi? Mogu li da vam pomognem? Mogu li da vam poslužim? Da li vam treba mesto? Evo, ja ću preći tamo. Mogu li da vam poslužim prilikom obreda pranja nogu? Kako mogu da pomognem na sahrani?
To je stav koji služi drugima, ponizno i iz ljubavi. Kada Isus oslobodi moje srce, on čini da su moje ruke spremne.
Završna priča
Pre izvesnog vremena čitao sam o jednom vojniku koji je posmatrao kako bolničarka čisti i previja gangrenozne rane onih koji su nastradali u borbi. Nakon što je neko vreme posmatrao taj neprivlačni spektakl, konačno joj je rekao:
„Ja to ne bih radio ni za milion dolara.“
Ona je odgovorila:
„Ne bih ni ja.“
Konačno, šta bi bilo da je u pitanju bila kraljica? Ili, šta bi bilo da je u pitanju neko ko je još važniji od kraljice? Sećam se onog teksta iz Mateja 25, o službi, gde Isus kaže da će Car jednog dana reći onima koji su služili:
„To ste meni učinili.“
A oni će odgovoriti:
„Šta! Tebi?“
Car će reći:
„Da, to ste meni učinili!“
A oni će reći:
„Mislili smo da smo to učinili samo za kraljicu!“
Reference:
Ajith Fernando, The Call to Joy and Pain: Embracing Suffering in Your Ministry, str. 91
Rendi Roberts, magistar teologije, stariji pastor crkve na Univerzitetu Loma Linda
Izdvajamo:
Kako ispravno čitati i tumačiti Bibliju?
Mala služavka – priča o veri, isceljenju i svedočanstvu
Depresija – izazov mentalnog zdravlja
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
