„Isus uskoro dolazi,“ kao da su reči koje čujemo sve više i više sa svakim danom koji prolazi. Svim srcem se slažem da je Isusov dolazak blizu, ali nedavno sam se pitao da li ta neposrednost treba da bude naš osnovni izvor nade kada je u pitanju „blažen(a) nad(a) i javljanje slave velikog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista“ (Titu 2,13) (1). Matej 24 daje nam okvir kojeg često nazivamo „znaci vremena.“ U tom poglavlju nalaze se i važni saveti kojima nam se ukazuje kako da pronađemo nadu u ova beznadežna vremena.
Isusov dolazak i znaci vremena
Matej 24 uspostavlja jednu jasnu i sveobuhvatnu poentu: dan i čas Isusovog povratka ne zna niko od nas, ljudskih bića, pa čak ni anđeli na nebu. Isus tri puta naglašava ovu poentu (stihovi 36, 42, 44) u samo osam stihova. Bez sumnje, On pokušava da privuče pažnju svakog svog slušaoca. Iako mnogo može da se kaže o ovim stihovima, naš naročiti fokus je na onome što Isus savetuje svakog slušaoca da radi, pošto ne znamo kada će On doći.
Da stražarimo
U 42. stihu Isus kaže: „Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.“ Zatim u 44. stihu: „Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.“
Šta treba da radimo u svetu koji kao da sve brže i brže gubi kontrolu? Stražarite i budite spremni. Ove reči čine osnovu nade u beznadežno vreme.
Značenje reči „Stražite“
Reč „stražite“ na originalnom Grčkom je gragoreo. To znači „ostati budan, biti pažljiv, biti u stanju stalne spremnosti, ostati potpuno živ“ (2). Reč se pojavljuje 24 puta u Novom zavetu. „Stražite“ se ne odnosi samo na paženje već i na pripremu. Isus naglašava duboku podelu između onih koji su spremni i onih koji nisu. Njihova spremnost će značiti ili blagoslov prilikom povratka Sina čovečijeg ili sud, tako oni moraju da nastave da stražare i budu spremni u svako doba (3).
Ustvari, Knjiga Otkrivenje objavljuje blagoslov nad onima koji straže: „Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova“ (Otkrivenje 16,15). Taj blagoslov je sreća i nada u beznadežno vreme.
Dok reč „stražite“ naglašava „ostajanje budnim ili biti živ,“ Isusova upotreba ovih reči usmerava se na spremnost. Teolog Valter Grundman piše, „Jasno značenje ove grupe reči je pripremanje i u aktivnom smislu akcije pripremanja i u pasivnom smislu stanja spremnosti, sposobnosti ili odlučnosti“ (4). Grundman tvrdi, „U Novom zavetu, spremnost se zahteva u tri vida: spremnost za dobra dela… spremnost da svedočimo za Jevanđelje… spremnost za Gospodnji povratak. Poslednji zahtev Isus iznosi svojim učenicima uz naročitu hitnost“ (5).
Šta je, prema tome, ono na šta treba da pazimo i kako da budemo spremni? Isusovo uputstvo „stražite“ najpre ukazuje unazad na ono što je On učio u prethodnom 35. stihu. Tu je On upozorio svoje učenike (i nas danas) da će postojati znaci Njegovog povratka kojih treba da budemo svesni. O ovoj temi o znacima izvršena su obilna proučavanja. Najbolje možemo da ih zaključimo kao znake u religiji, politici, poslovima vlade, kulturi, društvu i prirodi. Potrebno je samo da pročitamo ili slušamo vesti da vidimo kako se Isusove reči sve više ispunjavaju svakog dana.
Ali Isusovo uputstvo da „stražimo“ takođe ukazuje unapred. U Mateju 25,13, On u suštini ponavlja svoje uputstvo iz Mateja 24,42: „Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.“ Takvo stražarenje vodi ka sreći i nadi bez obzira na nemire u religiji, vladi, kulturi i prirodi. Ovaj tekst usko povezuje poglavlja 24 i 25.
Tri Parabole iz Mateja 25: ključ za spremnost
Tri parabole iz Mateja 25 pružaju ključ za odgovaranje kako da stražimo i budemo spremni. To su parabole o deset devojaka, deset talanata i ovcama i jarcima. Iako prostor ne dozvoljava širu egzegetu svake parabole, možemo da izvučemo tri ključna principa o tome kako da stražimo i budemo spremni.
Reč i Sveti Duh
Parabola o deset devojaka počinje ovako:
„Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku.“
Žižak, ili lampa, u drevno vreme imao je vitalnu važnost jer je pružao svetlost u tami. Psalmista kaže, „Reč je tvoja žižak stazi mojoj i videlo nozi mojoj“ (Psalam 119,105). Žižak predstavlja Božju Reč.
Ipak, iako su sve devojke imale žižke, među njima je postojala razlika.
„I lude uzevši žižke svoje ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u sudovima sa žižcima svojim“ (Matej 25,3.4).
Ova razlika divno je objašnjena: Ne sumnjam da se pravo rešenje u vezi ulja nalazi u simbolici Svetog Duha ili Božje blagodati… Treba da kažemo da su deset devojaka do sada jednako koristile Božju blagodat, ali razlikovale su se u ovome – iako su mudre čuvale zalihu blagodati tako što su je stalno dopunjavale, lude su bile zadovoljne njihovim duhovnim stanjem jednom i zauvek, i nisu se starale da svoj duhovni život održe zdravim i aktivnim kroz obnavljanje Svetog Duha u njihovom srcu. One su zadržale spoljašnje prikazivanje i formu vere, ali zanemarile su pravi unutrašnji život vere; one su imale pojavu bez realnosti (6).
Kako treba da stražimo? Tako što ćemo živeti život zasnovan na Božjoj Reči i ispunjen kroz silu Svetog Duha koji deluje u našem životu.
Korisni Bogu
Parabola o deset talanata naglašava našu spremnost da budemo korisni Bogu. Naravno, svi dobro poznajemo ovu parabolu. Jedan je primio pet talanata, drugi dva, a poslednji samo jedan.
Talant je bio i vrsta mere za težinu i količinu novca. Očigledno je da se u ovoj paraboli talant koristi kao određena količina novca. Ne znam kako vi, ali uvek mi je bilo žao čoveka koji je primio samo jedan talant. To je bilo, naravno, dok nisam razumeo vrednost jednog talanta.
„Talanat je bio plata za oko 6.000 dana“ (7).
Hajde da za trenutak razmislimo o tome. Samo jedan talant imao je vrednost oko 20 godina plate.
Jedan biblijski komentar navodi:
„Sve što jesmo – bilo da smo prirodno nadareni ili nadareni od Duha – mora da se koristi u službi Božjeg carstva. Nije svako rođen sa istim talentima i nije svako dobio iste darove od Duha, ipak, svako od nas može da bude produktivan na naš sopstveni i jedinstveni način. Sva naša služba za carstvo ima ogromnu vrednost… naša odgovornost je da dugoročno planiramo i našu darovitost koristimo za napredovanje Božjeg carstva“ (8).
Kako da se spremimo? Tako što ćemo dozvoliti Bogu da nas upotrebi kada god i gde god On smatra da je prikladno.
Staranje za druge
Matej 25 završava se parabolom o ovcama i jarcima. Adventistički biblijski komentar prikladno ukazuje na naglasak parabole:
„Ako učinimo da potrebe drugih postanu naša odgovornost, mi odražavamo ovaj isti aspekat božanskog karaktera. Kada savršeno odražavamo Isusov karakter, osećaćemo se kao i On prema onima koji su u potrebi, i kroz nas će On moći da uteši i podrži druge. Najbolji dokaz ljubavi prema Bogu je ljubav koja nas vodi da nosimo terete drugih i tako ispunjavamo Hristov zakon… Najbolji dokaz da je osoba postala Boćje dete je kada čini Božja dela“ (9).
Kako treba da se spremimo? Tako što ćemo se dovoljno starati za čovečanstvo koje je Bog stvorio da naša srca čeznu za misijom i objavljivanjem poruke, tako da niko ne bude izgubljen.
Neka to postane stvarnost
Isus uskoro dolazi, ali naš fokus može toliko da bude na budućnosti da zaboravimo našu sadašnju stvarnost. Možemo da pronađemo nadu u vreme beznadežnosti samo ako sledimo Isusova uputstva da stražimo i budemo spremni, ne tako što ćemo apstraktno gledati vedro nebo već kroz značajnu uključenost u ovaj svet pun bola.
Neka mi, naročito kao pastori, nađemo Božji blagoslov tako što ćemo biti utemeljeni u Njegovoj reči, posvećeni Njegovim Duhom, upotrebljeni gde god nas On stavi i da se staramo da propovedamo jevanđelje i rečju i delima.
Kristofer Holand, magistar teologije
Izdvajamo:
Spremne ruke – ljubav, služba i prava zajednica
Kako ispravno čitati i tumačiti Bibliju?
