SADRŽAJ
„Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subote, što je sjen od onoga što će doći, a tijelo je Hristovo.“ (Kološanima 2,16–17, Karadžić-Daničić)
Pavlov kontekst – opomena crkvi u Kolosima
Apostol Pavle piše crkvi u Kolosima kako bi ih zaštitio od onih koji su pokušavali da im nametnu jevrejske obrede i rituale iz starozavetnog sistema. U vreme pre Hrista, Izraelci su morali da drže:
- Godišnje praznike (npr. Pasha, Blagdan beskvasnih hlebova, Pedesetnica, Dan pomirenja, Blagdan sjenica – vidi 3. Mojsijeva 23).
- Mladine (mesečne svetkovine povezane s lunarnim kalendarom).
- Obredne subote (sedam posebnih dana odmora tokom godine koji su padali u razne dane sedmice, nevezano za sedmi dan – subotu iz 4. zapovesti).
- Obredna jela i pića (posebne dijete i žrtveni obroci povezani sa praznicima i žrtvenim sistemom).
Pavle govori da hrišćani ne treba više da budu osuđivani po pitanju tih stvari, jer su one bile senka koja je upućivala na Hrista i Njegovo delo.
Razlika između moralnog i obrednog zakona
Ovo je ključno:
- Moralni zakon (Deset zapovesti) je u Božjoj prirodi i ostaje na snazi zauvek. Isus ga je potvrdio (Matej 5,17–19; Rimljanima 7,12).
- Obredni zakon (žrtve, praznici, mladine, obredne subote, posebna jela i pića) bio je dat Izraelu da pokaže na Hrista (Jovan 1,29). Kada je Hristos došao i umro na krstu, ti simboli su ispunjeni i više nisu potrebni.
Pavle jasno kaže:
„…što je sjen od onoga što će doći, a tijelo je Hristovo.“
Ovi obredi bili su senka. Kada se pojavi stvarnost (Hristos), senka više nije potrebna.
Sedam godišnjih „subota“
U 3. Mojsijevoj 23 nalazimo spisak sedam posebnih dana odmora, nazvanih „subotama“, koje su se obeležavale tokom godišnjih praznika:
- Prvi dan praznika beskvasnih hlebova
- Sedmi dan praznika beskvasnih hlebova
- Pedesetnica
- Dan trubljanja
- Dan pomirenja
- Prvi dan praznika sjenica
- Osmi dan praznika sjenica
Ove „subote“ nisu bile sedmi dan sedmice (Božja subota iz Deset zapovesti), već posebni svečani dani odmora koji su mogli pasti na bilo koji dan u nedelji. Tokom njih su se prinosile posebne žrtve i konzumirala određena jela i pića (npr. vino u libacijama, hleb od beskvasnog testa, žrtveno meso).
Isus i prestanak obrednog zakona
Kada je Isus umro, zavesa u hramu se razdre (Matej 27,51) — znak da je žrtveni i obredni sistem ispunjen i ukinut.
Apostol Pavle piše Efescima:
„Jer je on mir naš, koji oboje sjedini u jedno, i pregradu koja rastavljaše obori, neprijateljstvo u tijelu svojem, zakon zapovijesti s uredbama ukinuvši, da obojicu sazda u sebi u jednoga novog čovjeka tvoreći mir.“ (Efescima 2,14–15)
Ovdje „zakon zapovijesti s uredbama“ znači obredne propise, a ne Deset zapovesti.
Zašto je ovo važno danas
Mnogi danas citiraju Kološanima 2,16 da bi dokazali da ne moramo više držati sedmi dan – Božju subotu iz četvrte zapovesti.
Međutim, Pavle uopšte ne govori o sedmom danu sedmice, već o obrednim subotama i praznicima.
Božja subota iz Deset zapovesti je ustanovljena u Postanju 2, pre greha, i ona nije „senka“ Hrista, nego spomen na stvaranje i Božju silu.
Zaključak
Kološanima 2,16–17 uči:
- Hrišćani ne treba da se vraćaju starozavetnim obredima.
- Ne treba da budemo osuđivani zbog neobdržavanja praznika, mladina i obrednih subota.
- Hristos je ispunjenje svega toga, i sada živimo u stvarnosti, a ne u senkama.
- Moralni zakon (Deset zapovesti), uključujući sedmi dan – subotu, ostaje na snazi i u Novom zavetu.
- „Ako me ljubite, zapovijesti moje držite.“ (Jovan 14,15)
Autor: mr Zoran Marcikić
IZDVAJAMO:
Velike promene u hrišćansloj crkvi
Vatrene lopte: Upozorenje gradovima punim nemorala
