SADRŽAJ
Priča iz detinjstva
Kada sam bio dete, moja sestra i ja voleli smo da boravimo kod bake par nedelja tokom leta, zajedno sa našim starijim rođacima, Džimijem i Tedijem. Jednog dana mi je rečeno da je slomljen jedan od bakinih prozora. Nisam bio zabrinut jer ga ja nisam slomio.
Kada je došlo vreme za večeru, baka je iznela ukusnu hranu. Zatim nam se obratila i rekla: „Kada osoba koja mi je razbila prozor prizna, možete da jedete.“ Zatim se okrenula mom rođaku Džimiju i rekla: „Džime, kad budeš spreman da priznaš, svi možemo da jedemo.“ Zatim se okrenula i otišla.
Tedi je počeo da gurka Džimija: „Hajde, Džime, samo priznaj već jednom, da možemo da jedemo.“ Džimi je odbio, tvrdeći da on nije razbio prozor.
Posle nekog vremena, Tedi se nagnuo mojoj sestri i meni i rekao: „Kladim se da je veverica slomila taj prozor, ali ja ću priznati kako bismo svi mogli da jedemo.“
Mislili smo da je Tedi heroj!
Mnogo godina kasnije, prisećali smo se starih vremena i setili se tog dana. Tada je Tedi priznao: „Vi znate da sam ja slomio taj prozor, zar ne?“
Problem zla i pitanje o Bogu
Svaljivanje krivice na Boga
Šta se ovde dogodilo? Moj rođak Džimi bio je lažno optužen. Kada stvari krenu pogrešno na našem svetu, koga obično krivimo? Boga. Neki ljudi krive Boga direktno. Drugi kažu: „Bože, zašto si dozvolio da se ovo dogodi? Ako si dobar, zašto ima toliko mnogo zla na svetu?“ Gde je Bog kada plačemo u našim patnjama? Čuje li naše molitve?
Jedan filozof ovako uokviruje problem zla: „Život je okrutan. Teško da iko može da porekne taj zaključak. Čista tragedija, bol, nepravda, prerana smrt, sve to i još mnogo toga nas polako uništava. Nikakvo objašnjenje ne može da umiri našu ljutnju, niti neprijateljstvo u tugu.“ (1)
Zlo je još gore nego što mislimo. A Bog ga mrzi više nego što ga mi mrzimo. Ali ako ga Bog mrzi i Bog je svemoćan, zašto postoji zlo i to u tako velikoj količini?
Slobodna volja i zlo
Mnogi ateisti ukazuju na ovaj problem zla kao razlog zašto ne veruju u Boga. Ako je Bog dobar, On ne bi trebalo da želi da se dogodi bilo koje zlo, a ako je svemoćan, onda sigurno ima moć da zaustavi svako zlo. Prema tome, kako može da postoji zlo i to u tako velikoj količini?
Jedno potencijalno rešenje za ovaj problem poznato je kao odbrana slobodne volje. Jednostavno rečeno, zlo je rezultat stvorenja koja pogrešno koriste slobodnu volju. Bog daje svojim stvorenjima slobodnu volju iz određenih dobrih razloga i, tragično, neka stvorenja su zloupotrebila tu slobodnu volju, što je dovelo do zla.
Bog ne dobija uvek ono što želi. Zašto? Zato što je Bog svojim stvorenjima dao slobodnu volju i ona je često zloupotrebljavaju. Zašto nam je, onda, Bog dao slobodnu volju? Zato što je ona potrebna za pravu zajednicu ljubavi, a ljubav je najveća vrednost u svemiru. Da li će stvorenja zloupotrebiti svoju slobodnu volju i učiniti zlo, to ne zavisi od Boga.
Ipak, jednostavna odbrana slobodne volje nije dovoljna da odgovori na pitanje zašto postoji toliko mnogo zla na ovom svetu. Na primer, čini se da bi Bog mogao da spreči mnoge vrste zla i patnje a da ne podrije ničiju slobodnu volju. Na primer, čini se da bi Bog mogao da spreči mnoge slučajeve patnje izazvane katastrofama (npr. pad aviona) tako što bi postavio poruku upozorenja (ili na neki drugi način) koja ne bi podrila ničiju slobodnu volju.
Mora biti da postoji još nešto u toj priči.
Biblijska perspektiva: Parabola o kukolju
Kosmički konflikt: žito i kukolj
Isus je ispričao parabolu o čoveku koji je posejao „dobro seme u polju svom“ (Matej 13,24). Kakvo je to bilo seme? Dobro seme. „A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide“ (25. stih). Kada je žito niklo, „onda se pokaza kukolj. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?“ (stihovi 26 i 27).
To mnogo liči na pitanje koje danas ljudi postavljaju o Bogu. Zar nije Bog stvorio svet da bude potpuno dobar? Zašto onda postoji zlo na njemu – i to toliko mnogo zla?
Zapazite odgovor zemljoposednika: „Neprijatelj čovek to učini“ (28. stih). Ne moramo da pogađamo ko je taj neprijatelj. Kasnije Isus objašnjava ovu parabolu svojim učenicima i kaže da je neprijatelj „đavo“ (39. stih). Isusove reči u ovoj paraboli daju odgovor na problem zla u samo četiri reči: „Neprijatelj čovek to učini.“ Ali na ovaj odgovor sluge dalje pitaju: „Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?“ (28. stih). Drugim rečima, ako je neprijatelj posejao kukolj, zašto ga jednostavno ne iskorenimo? Ovo je slično drugom pitanju koje ljudi danas često postavljaju: Zašto Bog jednostavno sada ne iskoreni zlo? Zemljoposednik odgovara: „Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve“ (stihovi 29 i 30).
Prerano čupanje kukolja učinilo bi da se iščupa i mnogo pšenice – imalo bi za rezultat preveliku količinu kolateralne štete. Da bi se ovo izbeglo, kukolju se mora dozvoliti da privremeno raste sa žitom. Zlu se mora dozvoliti da teče svojim tokom određeno vreme kako bi Bog konačno mogao da uništi kukolj jednom i zauvek i to na način koji neće uništiti i pšenicu.
Veliki sukob između Hrista i đavola
Ova parabola jedan je od mnogih biblijskih opisa kosmičkog konflikta između Hrista i đavola, velike aždaje, stare zmije „koja vara sav vasioni svet“ (Otkrivenje 12,9). U ovom sukobu, Bog se često krivi za zlo. Ali đavo je onaj koji seje seme zla na ovom svetu – neprijatelj „knez ovog sveta“ (Jovan 12,31; 14,30; 16,11) koji vodi rat protiv Božjeg carstva (pogledajte Otkrivenje 12,7-9).
O ovome je bivši ateista K.S. Luis jednom pisao: „Jedna od stvari koja me je iznenadila kada sam ozbiljno čitao Novi zavet bilo je to što je toliko mnogo govorio o Mračnoj sili u svemiru – moćnom zlom duhu za kojeg se smatra da je Sila iza smrti i bolesti i greha… Hrišćanstvo misli da je Bog stvorio ovu Mračnu silu i da je bila dobra kad je stvorena, ali je pošla po zlu… Svemir je u ratu… To je građanski rat, pobuna a mi smo živi deo svemira koji je okupiran pobunjenikom. Teritorija okupirana neprijateljem – to je ovaj svet.“ (2)
Pismo ovo opisuje kao stvarni sukob – strašna realnost, iako često nevidljiva, u koji smo uključeni vi i ja i čitav svet. Ovaj sukob je između Božjeg carstva nesebične ljubavi i carstva tame đavola i njegove demonske horde (pogledajte npr. Otkrivenje 12,7-10; Matej 12,24; 25,41), a to su pali anđeli koji su se pobunili protiv Božje vladavine (pogledajte 2. Petrova 2,4; Kološanima 1,16.17).
Priroda sukoba
Ali kako je ovo moguće? Kako iko može da bude u ratu sa Bogom koji je svemoćan? Sukob ne može da bude onaj koji se vodi prema čistoj moći, jer kada bi bilo tako niko ne bi mogao da bude u sukobu sa Bogom. Bog bi ih jednostavno nadvladao. Sukob mora da bude konflikt drugačije vrste. Ustvari, kako ga Pismo prikazuje, to nije sukob čiste moći već sukob koji se u osnovi vodi oko karaktera, izazvan đavolskim klevetama protiv Boga – sukob oko toga kome ćemo verovati i šta ćemo verovati o Božjem karakteru u kojem neprijatelj kleveta Boga i to je strategija da uzurpira Božju vladavinu i obožavanje koje pripada samo Bogu (pogledajte 1. Mojsijeva 3). (3)
Ali sukob o karakteru ne može da se reši čistom moći. Ukoliko Bog ne uzme nazad slobodnu volju stvorenih bića i kontrolu nad našim umom (što Bog nikada ne bi učinio – On ne krši svoju Reč ni obećanja niti čini bilo šta drugo što je suprotno ljubavi), On ne može silom da iskoreni đavolske klevetne optužbe i prevare.
Razmislite o tome: Ako neko kaže da ste pokvareni a vi pokušate da silom opovrgnete tu optužbu, samo ćete stvari učiniti gorima. Takvu optužbu možete da pobedite samo prikazivanjem vašeg karaktera. Jedini način da Bog iskoreni zlo je demonstracija Njegovog karaktera ljubavi – pokazujući da su đavolske optužbe lažne. On to čini putem krsta i više od toga (pogledajte Rimljanima 3,25.26; 5,8). Za sada, vidimo da se na ovom svetu događa mnogo više nego što možemo da vidimo. Svet izgleda kao ratna zona zato što on to jeste, ali najveći rat koji se vodi između nebeskih bića nama je uveliko nevidljiv.
Dobra vest i praktični odgovor
Dobra vest usred tame
Ali postoji dobra vest. Đavo ima samo kratko vreme (Otkrivenje 12,12). Kroz svoju pobedu na krstu, Hristos je legalno porazio sotonine klevetne optužbe i čak sada On radi u nebeskoj svetinji i jednog dana uskoro vratiće se da u potpunosti iskoreni carstvo đavola, jednom i zauvek.
Zašto Bog u međuvremenu ne učini više? Najpre, treba da shvatimo da Bog čini mnogo više nego što mi mislimo – sve vreme. Drugo, da to kratko kažemo, postoje faktori i parametri (ili pravila) u ovom kosmičkom sukobu kojih se Bog drži jer ne postoji pogodan način da završi sukob jednom za svagda na način koji neće iskoreniti pšenicu. U svojoj beskrajnoj mudrosti, Bog zna da je to najbolji način da učini najveće dobro za sve koji su u pitanju – tako da ljubav može neometano da svetli celu večnost.
Kako živeti u ratnoj zoni
Postoji još mnogo toga što može da se kaže o ovome, ali ovaj kratak članak to ne dozvoljava. (4) Za sada, ostavljam vas sa jednostavnim pitanjem. Ako znamo da se zlo na ovom svetu može pratiti do rada neprijatelja tako da je ovaj svet ratna zona, kako treba da živimo i kako možemo da opstanemo?
Ukratko, pozvani smo da živimo prema Pavlovom savetu u Efescima 6: „Obucite se u sve oružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskog: Jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba. Toga radi uzmite sve oružje Božije, da biste se mogli braniti u zli dan, i svršivši sve održati se“ (stihovi 11-13). Nakon opisivanja Božjeg oružja, Pavle savetuje hrišćane: „I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu duhom bez prestanka, i uz to stražite sa svakim trpljenjem i molitvom za sve svete“ (18. stih).
Izdvajamo:
Kosmički susret: Hristov povratak
Ispunjavanje vaših najdubljih potreba
