SADRŽAJ
Aripo ima ličnost koja je veća od života. Godine 2023. završila je 1. razred, početni korak njenog obrazovanja. Tokom prvog razreda, zapazio sam neke neobične uzorke ponašanja koji nisu u skladu sa „normalnim“ sedmogodišnjim detetom.
Najpre, moja kćerka voli da se budi rano ujutro i sprema za školu. Njeni najsrećniji trenuci provode se u školi, učeći od učitelja i drugih učenika. Možete samo da zamislite kako bolest uništava ovaj svet sreće. Onih dana kada je moja kćerka bolesna, kao roditelji bavimo se poslom ubeđivanja. Mi smo roditelji koji pripadaju „staroj školi“: oporavak je najbolji kod kuće i u krevetu. Za našu kćerku, oporavak je najbolji na bojnom polju učionice.
Drugo, moja kćerka voli da grli i pokazuje privrženost. U njenom svetu, ljubav pobeđuje sve i to se najbolje pokazuje lepim, toplim zagrljajem. Njoj je mnogo skuplje da bude ljuta, a jeftinije je da bude dobro raspoložena. Učitelji je vole zbog ovoga, ovakve vrste uljudnog ponašanja koje žele da sva deca imaju. Kao roditelji, i mi uživamo u misli da činimo odličan posao vaspitavajući tako promišljeno dete.
Treći vid, koji je povezan sa prethodne dve osobine, jeste da naša kćerka voli da štedi novac, a ne da ga troši. Ona koristi svaku priliku da nađe načine da zaradi novac, a zatim ga čuva za buduću upotrebu. To može da bude za neke „kišne dane“ u životu sedmogodišnjeg deteta. Takav kišni dan je upotreba njene ušteđevine za njene školske aktivnosti, uključujući pokazivanje onima oko nje da se ona brine za njih.
Kasica u kojoj se novac čuva je providna sa plavim poklopcem. Kada je pogledate, ne možete a da ne vidite kovani novac izmešan sa papirnim. Kako je godina prolazila, zapazili smo da se providna kasica puni. Težili smo da razumemo smisao ovog procesa i za šta se taj novac štedi.
Jedne subote ujutro pitali smo Aripo veoma važno pitanje: „Kako bi želela da potrošiš svoj novac?“ Njen odgovor bio je spreman i velikodušan: „Mogu nešto novca da iskoristim za dar dana.“ To je bilo prvo planiranje budžeta od strane sedmogodišnjeg deteta. „Ostatak mogu da nastavim da štedim i upotrebim za moje školske događaje,“ dodala je Aripo.
Školski događaji o kojima je govorila su oni koje organizuje njena škola, i odgovornost je roditelja da plate za njih. U njenom svetu, ona je pokušavala da pomogne nama roditeljima u plaćanju troškova za njene školske događaje. U stvarnosti, količina ušteđenog novca nije bila ni blizu dovoljna za školske događaje. Ali pomisao je bila zadivljujuća. U tako mladom uzrastu i kroz aktivnosti igre, naša kćerka je pokazivala ponašanje oslanjanja na sebe.
Biblija nam kaže u Pričama 22,6: „Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.“
Ovo je tako jasan poziv roditeljima, pastorima, vođama laicima i čitavoj crkvenoj zajednici da budu ozbiljni povodom vaspitavanja dece.
Dalje, dubina ovog zahteva za roditelje, pastore, vođe laike i čitavu crkvu naglašava se onim što stih zove „putem.“ Usmeravanje dece na „put“ predstavljaće sigurnost njihovog uspeha u budućnosti. Kako ovo može da se uradi?
Savet 1: Naučite decu da je Bog Stvoritelj i Održavatelj svega
Iz 1. Mojsijeve 1,28 mogu da se izvuku neka zlatna zrna: „I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.“
Bog je stavio svoj blagoslov na Adama i njegovu porodicu. Zajedno sa njim dolazi uputstvo da čuvaju i žive produktivan život unutar ovog blagoslova; život odgovornosti i staranja za sve oko njih. Deca moraju od mladog doba da se nauče da Bog nije samo Stvoritelj već i Održavatelj svega. Naš trud da se oslanjamo na sebe ne eliminiše potrebu i prisutnost Svemogućeg. U primenjivanju oslanjanja na sebe, mi samo ispunjavamo i živimo unutar blagoslova iz 1. Mojsijeve 1,28. Ipak, važno je da ne izgubimo iz vida našeg Stvoritelja i Onoga koji nas blagosilja.
Savet 2: Stvorite kontekst u kojem deca uče veštine oslanjanja na sebe
Kao roditelji, pastori, vođe laici i crkvena zajednica, naš posao je da stvorimo kontekst u kojem deca uče veštine oslanjanja na sebe. Ovo može da se čini kroz aktivnosti kojima se deca bave. Jedan vid interesovanja bila bi uloga dečje igre i učenja o svetu oko njih, što može da se upotrebi za prenošenje tema povezanih sa samostalnošću.
Dom je jedino značajno mesto na kojem takvo učenje može da počne. To je precizno prikazano u knjizi „Čajld Gajdans“ od Elen Vajt: „U domu počinje obrazovanje dece. Tu je prva škola. Ovde, sa roditeljima kao učiteljima, dete treba da nauči pouke koje će ga voditi kroz život – pouke o poštovanju, poslušnosti, strahopoštovanju i samokontroli“ (Child Guidance, str. 17).
Kao što smo naučili sa našom kćerkom, aktivnosti igranja uloga, koliko god da su fleksibilne, mogu da dovedu do formiranja konkretnijeg okvira oko tema samostalnosti dok dete postaje starije. Pavle ohrabruje sve koji vaspitavaju decu govoreći: „Ne razdražujte decu svoju, nego ih gajite u nauci i u strahu Gospodnjem“ (Efescima 6,4).
Savet 3: Naučite decu da vide da je trud samostalnosti ključan za misionski rad
Iz knjige „Konflikt i hrabrost“ od Elen Vajt, pozvani smo da razmišljamo o životu apostola Pavla. On je imao uspešnu karijeru šatordžije kojom je „izdržavao sebe“ i koristio je priliku da propoveda „jevanđelje.“ Razmislite dalje o ovom trudu samostalnosti jer je Pavle tako „izdržavao svoje kolege radnike,“ a „on sam je trpeo glad“ (Conflict and Courage, str. 342).
Deca mogu da se nauče kroz životne primere kako trud samostalnosti može da bude ključan u podržavanju misionskog dela. Nema boljeg vremena da se prenesu ključne životne veštine od sadašnjeg – naučimo ih dok su mali!
Zaključak
Priča o maloj Aripo i njenoj providnoj kasici sa plavim poklopcem podseća nas na jednu jednostavnu, ali duboku istinu: deca su spremna da uče mnogo više nego što mi odrasli često pretpostavljamo. U njenim malim gestovima štednje i velikodušnosti, vidimo seme onoga što Biblija naziva „putem“ – putem vere, odgovornosti i služenja drugima.
Kao roditelji, pastori i crkvena zajednica, imamo svetu privilegiju, ali i ozbiljnu odgovornost da oblikujemo ove mlade živote. Tri saveta koja smo razmotrili nisu samo praktični vodiči, već predstavljaju celovit pristup vaspitavanju: učimo decu da prepoznaju Boga kao izvor svakog blagoslova, stvaramo prilike da kroz igru i svakodnevne aktivnosti razvijaju veštine samostalnosti, i pokazujemo im kako te veštine mogu da služe višoj svrsi – širenju Božje ljubavi u svetu.
Seme koje danas posejemo u srca naše dece doneće plod koji će trajati kroz generacije. Prozor prilike je otvoren dok su mali, dok su njihova srca meka i prijemčiva za istinu. Nemojmo propustiti ovaj dragoceni trenutak. Jer, kao što nas Priče podsećaju, dete naučeno pravom putu neće odstupiti od njega ni kada ostari.
Naučimo ih dok su mladi – jer sutra može biti prekasno.
Izdvajamo:
Kosmički susret: Hristov povratak
