PROJEKAT 2030: DA LI SE SVET PRIPREMA ZA POTPUNU KONTROLU?
Uvod
Živimo u vremenu neverovatnih tehnoloških promena u kojem se pred našim očima menja način na koji radimo, kupujemo, putujemo, komuniciramo, dokazujemo svoj identitet i koristimo novac, zbog čega se nameće pitanje koje je još pre nekoliko decenija moglo zvučati kao naučna fantastika, ali koje danas više nije moguće tako lako odbaciti: da li svet postepeno postaje sposoban da uspostavi sistem u kojem će identitet čoveka, njegovo finansijsko poslovanje, pristup određenim uslugama i njegovo mesto u društvu biti povezani na način koji omogućava mnogo veći stepen kontrole nego što je postojao u bilo kojoj prethodnoj generaciji?
Zašto se toliko govori o 2030. godini, šta je zapravo Agenda 2030, kakva je njena veza sa održivim razvojem, digitalizacijom i globalnom saradnjom, šta je Great Reset o kojem je govorio Svetski ekonomski forum, odakle je došla poznata rečenica da čovek 2030. godine neće posedovati ništa, šta se događa sa digitalnim identitetom i digitalnim novcem i, možda najvažnije za jednog hrišćanina, postoji li između svih ovih procesa i biblijskih proročanstava bilo kakva veza koju možemo ozbiljno pokazati ili smo u opasnosti da Bibliji pripišemo nešto što ona nikada nije rekla?
Na početku je zato potrebno napraviti veoma važnu razliku, jer ozbiljan hrišćanin ne bi smeo da gradi svoja uverenja na strahu, senzacionalizmu i neproverenim informacijama, pa zato ne možemo jednostavno reći da je Agenda 2030 žig zveri, da je digitalni identitet ispunjenje Otkrivenja ili da je svaki pokušaj digitalizacije deo nekakvog jedinstvenog tajnog plana, jer Biblija takve tvrdnje ne iznosi, ali isto tako ne bi bilo mudro zatvoriti oči pred činjenicom da se svet ubrzano tehnološki povezuje i da danas postoje mogućnosti nadzora, identifikacije i kontrole ekonomskih aktivnosti koje ljudi tokom najvećeg dela istorije nisu mogli ni da zamisle.
Šta je Agenda 2030?
Agenda 2030 jeste program Ujedinjenih nacija za održivi razvoj koji je usvojen 2015. godine i koji sadrži sedamnaest velikih ciljeva povezanih sa smanjenjem siromaštva i gladi, unapređenjem zdravstva i obrazovanja, zaštitom životne sredine, ekonomskim razvojem, održivim gradovima, klimatskim promenama, mirom, institucijama i međunarodnom saradnjom, zbog čega bi bilo pogrešno čitav dokument predstaviti kao otvoreni plan za porobljavanje čovečanstva, jer mnogi njegovi deklarisani ciljevi govore o problemima za koje gotovo svi ljudi žele da budu rešeni.
Međutim, upravo tu nastaje ozbiljno pitanje koje prevazilazi same ciljeve, jer nije dovoljno pitati šta želimo da postignemo, već moramo pitati kojim sredstvima će se određeni cilj ostvarivati, ko će imati vlast da određuje pravila, koliko će podataka o građanima biti prikupljano, koliko će nacionalne države zavisiti od međunarodnih struktura i gde će biti granica između legitimne saradnje radi zajedničkog dobra i sistema koji bi jednog dana mogao da ugrozi privatnost, slobodu i nezavisnost ljudske savesti.
Great Reset i ideja velike promene
Posebnu pažnju izazvala je inicijativa Svetskog ekonomskog foruma poznata kao Great Reset, predstavljena 2020. godine u vreme pandemije, kada se otvoreno govorilo o potrebi preispitivanja određenih ekonomskih i društvenih modela, razvoju održivije ekonomije, ulozi tehnologije i drugačijem odnosu države, kompanija i društva, što je veoma brzo na internetu počelo da se povezuje sa Agendom 2030 i različitim teorijama o budućem globalnom sistemu.
Potrebno je ponovo biti precizan, jer činjenica da postoje uticajne međunarodne organizacije koje žele velike ekonomske i društvene promene nije dokaz da postoji jedan tajni centar koji upravlja svakim događajem na planeti, ali istovremeno nije nerazumno postaviti pitanje koliko moći mogu dobiti institucije koje raspolažu ogromnim količinama kapitala, tehnologije i informacija, posebno ukoliko se država, finansijski sistem, digitalni identitet i privatni tehnološki sektor sve više povezuju.
U tom kontekstu postala je poznata i rečenica da čovek neće posedovati ništa i da će biti srećan, koja se često predstavlja kao deo Agende 2030, iako ona nije deo tog dokumenta, već je povezana sa jednim futurističkim scenarijem objavljenim na platformi Svetskog ekonomskog foruma, u kojem se zamišlja društvo gde se veliki broj stvari više ne poseduje nego se koristi kao usluga, što pokazuje koliko je važno razlikovati futurističku projekciju od usvojene politike, ali takođe pokazuje da se u uticajnim ekonomskim krugovima ozbiljno razmišlja o promenama tradicionalnog odnosa između čoveka, vlasništva, potrošnje i tehnologije.
Digitalni identitet i pitanje kontrole
Jedna od najvećih promena našeg vremena jeste razvoj digitalnog identiteta, jer sve veći broj država razvija sisteme pomoću kojih građani mogu elektronski dokazivati svoj identitet i pristupati različitim uslugama, što samo po sebi može doneti ogromne praktične koristi, ubrzati administraciju i pojednostaviti svakodnevni život, ali se istovremeno mora postaviti pitanje šta se događa kada identitet, finansijske transakcije, zdravstveni podaci, putovanja, poreski podaci i pristup državnim službama postanu deo međusobno povezanog digitalnog okruženja.
Problem zato nije u samoj tehnologiji, jer tehnologija nema moralnu volju i može biti korišćena i za dobro i za zlo, već se pravo pitanje odnosi na to ko upravlja sistemom, ko određuje pravila njegovog korišćenja, ko ima pristup podacima, kakva prava ima građanin kada sistem pogreši i, iznad svega, može li infrastruktura napravljena radi praktičnosti jednog dana biti iskorišćena za ograničavanje onih koji se ne slažu sa zahtevima političke ili društvene većine.
Digitalni novac i nova ekonomska realnost
Slična pitanja postavljaju se i kada govorimo o digitalnom novcu, jer centralne banke u različitim delovima sveta istražuju ili razvijaju digitalne valute centralnih banaka, poznate kao CBDC, a istovremeno običan život već postaje sve manje zavisan od fizičkog novca, pošto milione transakcija svakoga dana obavljamo karticama, telefonima i internet bankarstvom.
Ni ovde ne možemo jednostavno tvrditi da je digitalni novac žig zveri, jer takva tvrdnja ne postoji u Bibliji, ali možemo postaviti legitimno pitanje šta bi se dogodilo kada bi društvo jednog dana postalo gotovo potpuno bezgotovinsko i kada bi pristup finansijskom sistemu zavisio od digitalnog identiteta, jer bi tada tehnički postalo moguće da određena institucija veoma brzo ograniči čovekovu mogućnost da učestvuje u ekonomskom životu.
Upravo na ovom mestu reči Otkrivenja dobijaju posebnu težinu, jer apostol Jovan pre gotovo dve hiljade godina opisuje sistem u kojem dolazi do ekonomskog pritiska na čoveka i kaže da će nastupiti okolnosti u kojima niko neće moći da kupuje ni prodaje osim onoga ko prihvati zahtev određenog sistema.
„I da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina.“ Otkrivenje 13,17.
Ne smemo iz ovog stiha napraviti ono što on ne govori, jer Jovan nije rekao CBDC, nije rekao digitalni identitet, nije rekao Agenda 2030 i nije rekao internet, ali je opisao ekonomsku prinudu povezanu sa verskom odanošću, a činjenica da savremena tehnologija čini takvu vrstu široke ekonomske kontrole mnogo lakše zamislivom nego ranije svakako zaslužuje pažnju ozbiljnog čitaoca Biblije.
Suština Otkrivenja nije tehnologija nego bogosluženje
Najveća greška bila bi da toliko gledamo tehnologiju da izgubimo iz vida centralnu poruku trinaestog poglavlja Otkrivenja, jer ključna reč ovog poglavlja nije novac, kompjuter, identifikacija ili tehnologija, već bogosluženje, pošto se iznova govori o poklonjenju zveri i njenom autoritetu, što pokazuje da poslednja kriza prema biblijskom proročanstvu neće prvenstveno biti tehnološka kriza, nego duhovna kriza u kojoj će se postaviti pitanje kome čovek priznaje konačni autoritet.
Zbog toga žig zveri ne treba tražiti prvenstveno u predmetima koje čovek nosi, uređajima koje koristi ili tehnologijama koje se pojavljuju, nego u sukobu između Božjeg autoriteta i autoriteta koji zahteva ono što pripada samo Bogu, jer Otkrivenje poslednju krizu predstavlja kao sukob bogosluženja, poslušnosti, vere i savesti.
Nasuprot sistemu zveri stoji narod za koji Pismo kaže:
„Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.“ Otkrivenje 14,12.
To je možda najvažnija rečenica za svakoga ko želi da razume poslednje vreme, jer Biblija ne predstavlja pobednike kao ljude koji su uspeli da otkriju svaku političku zaveru, razumeju svaki tehnološki projekat ili predvide svaki događaj, nego kao ljude koji ostaju verni Bogu, čuvaju Njegove zapovesti i imaju veru Isusovu.
Najvažnije pitanje nije šta oni planiraju
Možemo provesti godine istražujući međunarodne institucije, digitalne valute, globalne politike, ekonomske forume i tehnološke projekte, a ipak potpuno promašiti poruku proročanstva ako ne razumemo da Biblija nije data prvenstveno da zadovolji našu radoznalost o budućnosti, već da nas pripremi da ostanemo verni Hristu bez obzira na cenu.
Čovek može znati sve o Agendi 2030, a ne poznavati Hrista, može govoriti protiv globalne kontrole, a istovremeno biti rob novca, strasti, popularnosti ili straha od ljudi, može upozoravati druge na buduću ekonomsku prinudu, a danas prodavati svoju savest zbog sitne koristi, položaja ili prihvatanja okoline, zbog čega je mnogo važnije pitanje od toga šta planiraju političari, bankari ili međunarodne institucije pitanje kome danas pripada naše srce.
Poslednja kriza neće magično stvoriti karakter koji danas nemamo, nego će pokazati kakav smo karakter izgradili, jer čovek koji danas ne može da kaže ne malom kompromisu teško će sutra reći ne velikom, dok čovek koji je naučio da svoju sigurnost nalazi u Hristu može ostati slobodan čak i kada spoljašnje okolnosti pokušavaju da mu oduzmu slobodu.
Ne pripremaj se strahom nego Hristom
Hrišćanin zato ne treba da posmatra budućnost sa panikom, jer centar biblijskog proročanstva nije dolazak globalnog sistema, nego dolazak Isusa Hrista, a Isus nije svojim učenicima rekao da, kada vide velike događaje na zemlji, spuste glave od straha, nego upravo suprotno:
„A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.“ Luka 21,28.
Možda će svet postajati sve digitalniji, možda će sistemi identiteta, finansija i državnih usluga postajati sve povezaniji, možda će međunarodne institucije dobijati veći uticaj i možda ćemo videti promene koje danas još ne možemo potpuno da predvidimo, ali hrišćanin ne sme da zaboravi da istorija nije izmakla Božjoj kontroli i da poslednju reč neće imati nijedna zemaljska institucija, nijedna vlada, nijedna banka, nijedna tehnološka kompanija i nijedan politički sistem.
Zato pravo pitanje ove teme nije samo šta je Agenda 2030, šta je Great Reset, šta će se dogoditi sa digitalnim identitetom ili kakva će biti budućnost novca, nego nešto mnogo ličnije i ozbiljnije: ako jednog dana vernost Bogu bude imala ekonomsku, društvenu ili političku cenu, da li će nam Hristos biti dovoljan, da li ćemo sačuvati savest kada nas bude koštala i da li ćemo ostati na strani Božje Reči čak i onda kada većina sveta odluči drugačije?
Zaključak
Ne pripremajmo se za budućnost prvenstveno strahom, nego Hristom, jer sigurnost Božjeg naroda neće biti u tome što je unapred znao svaki detalj događaja, nego u tome što je poznavao Onoga koji upravlja istorijom.
Na kraju istorije neće pobediti Agenda, tehnologija, novac niti bilo koji ljudski sistem.
Na kraju dolazi Hristos.
I zato poslednje pitanje nije šta će svet učiniti sa nama, nego kome ćemo mi ostati verni kada dođe vreme odluke.
Izdvajamo:
