Greh je u Bibliji opisan prvenstveno u teološkim terminima, jer je usmeren protiv Boga, našeg Stvoritelja i Otkupitelja. On uništava naše odnose sa Bogom i sa ljudima oko nas.
David je to rečito izrazio u svom pokajanju, nakon što je shvatio demoralizujuću prirodu svojih grešnih dela protiv sebe, Vitsaveje i svoje porodice: „Samome Tebi zgreših, i na Tvoje oči zlo učinih“ (Psalam 51,4; uporedi sa 1. Mojsijeva 39,8).
Bogata i raznovrsna jevrejska terminologija za greh otkriva njegovu složenu i strašnu prirodu.
Tri najsnažnija biblijska izraza za greh, takozvana „triologija greha“, su:
* hattah (najčešći izraz, u smislu promašivanja mete, skretanja sa pravog puta ili napuštanja pravog puta; grčka reč hamartia prenosi istu ideju)
* avon (prestupanje, nešto što je savijeno, iskrivljeno ili krivo)
* peshah (pobuna, revolt)
Bog oprašta sve ove oblike greha, kao što je spomenuto u ključnim biblijskim odlomcima (2. Mojsijeva 34,6; 3. Mojsijeva 16,21; Psalam 32,1.2; Isaija 53,5.6.8-12; Danilo 9,24). Pored ovih, Biblija sadrži i dodatne izraze koji opisuju složenost greha, kao što su zlo, krivica, zloća, prestup, nečistota, prevara, nepravda i arogancija.
Prema izveštaju o Stvaranju iz Prve Mojsijeve, ljudi su stvoreni da (1) imaju zajednicu sa Bogom, (2) žive u potpunoj zavisnosti od Njega i (3) uživaju i neguju Njegovo prisustvo. Greh narušava ovaj model i uništava Božji prvobitni plan za ljudsku sreću, prosperitet i rast.
Pet biblijskih definicija greha
Možemo da izvedemo pet glavnih biblijskih definicija greha iz različitih aspekata ovog problema.
1. Greh je prekinuta zajednica sa Bogom
(1. Mojsijeva 3)
Greh je pokušaj da se živi nezavisno, autonomno od Boga. To je život bez Boga, Njegovog autoriteta i Njegovog zakona.
On uništava osnovne kvalitete života i odbija Božje prisustvo. Zato su se Adam i Eva sakrili nakon greha.
Greh je, dakle, suprotan Stvaranju, jer uništava Božje divno delo. On narušava tri osnovne svrhe života za koje smo stvoreni: prekida zajednicu sa Bogom, navodi čoveka da sam odlučuje šta je dobro ili zlo i otuđuje ga od Gospodnjeg prisustva.
Tako nas greh odvaja od Boga i izoluje nas od Njega.
Greh nastaje kao rezultat odbijanja Božjeg autoriteta i nespremnosti da Ga priznamo kao Stvoritelja kome smo odgovorni. Božji zakon se prvo prekrši u umu, a zatim u ponašanju.
Ovu ideju Pavle prenosi u Novom zavetu: „Šta god nije po veri greh je“ (Rimljanima 14,23).
Vera je zajednica poverenja sa Bogom, a kršenje te vere je greh. Greh je nepoverenje, neverovanje u Boga, stanje uma koje direktno odbacuje Božji zakon.
2. Greh je kršenje zakona
(1. Jovanova 3,4)
Ova poznata definicija greha, utemeljena na 1. Mojsijevoj 3, opisuje ga kao bezakonje (anomia). To je konkretan čin neposlušnosti, spoljašnja akcija i vidljiv rezultat pokidane zajednice. To je ishod pogrešnog razmišljanja, pokazatelj slomljene vere i proizvod nepoverenja.
Božje pitanje „Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?“ (1. Mojsijeva 3,11) otkriva da je neposlušnost rezultat nepoštovanja Božje zapovesti.
Dakle, greh je prkosna i arogantna pobuna protiv Boga, ponosno odbacivanje Njegove reči, volje i autoriteta. Samuilo je objasnio Saulu, prvom izraelskom caru, nakon njegove neposlušnosti: „Poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske.
Jer je neposlušnost kao greh od čaranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo“ (1. Samuilova 15,22.23).
Živeti u grehu znači živeti bez usmeravanja na Boga i ispunjavanja Njegove volje.
3. Greh je stanje u kojem se rađaju ljudska bića
Ovo je opisano u 1. Mojsijevoj 5,1-3, gde je Adam stvoren po Božjem liku, ali je njegov sin Sit rođen po Adamovom liku. Ova promena objašnjava se Padom u greh.
Nakon što su Adam i Eva sagrešili, naša ljudska priroda je bila iskvarena, a njihovo potomstvo rođeno je sa grešnom prirodom.
David to jednostavno kaže: „Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudni mati moja mnom“ (Psalam 51,5).
Pre pokajanja, naše haljine su prljave (Isaija 64,6), a naše srce je pokvareno i vara nas (Jeremija 17,9). „Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti“ (Priče 14,12).
Nismo u stanju da promenimo svoju prirodu, baš kao što leopard ne može da promeni svoju kožu (Jeremija 13,33).
Bez izuzetka, svi smo grešnici (Propovednik 7,20; Rimljanima 3,23; 1. Jovanova 1,8). Rođeni smo otuđeni od Boga i mrtvi smo u svojim gresima (Efescima 2,1.12.19).
Apostol Pavle u Rimljanima 7,15-20 objašnjava da greh leži u našoj ljudskoj prirodi. Kao grešnici, mi volimo i činimo greh, a naša priroda je okarakterisana sebičnošću i sklonošću ka zlu.
Sila greha nas porobljava (Rimljanima 5,6; 6,6.7.14; 7,25). Greh je iskvario celu osobu, a ne samo njen deo.
Jakov dodaje da greh počinje unutrašnjom željom u našoj grešnoj prirodi.
Ova zla želja sama po sebi nije greh, ali kada joj popustimo, vodi ka pogrešnim delima i smrti (Jakov 1,14.15).
4. Greh je zanemarivanje činjenja dobra
(Jakov 4,17)
Greh je propust da se učini ono što je ispravno i obuhvata stav ravnodušnosti, apatije ili mlakosti (Otkrivenje 3,15-18). Hrišćanstvo je mnogo više od nečinjenja pogrešnih stvari (Jakov 1,27).
Prava religija je činjenje onoga što je dobro, ispravno i korisno (Mihej 6,8; Jovan 5,29; Titu 3,8; Jakov 1,27; Filibljanima 4,5.6). Hrišćanstvo je aktivna religija.
Živi Bog je Bog akcije, i On želi proaktivne sledbenike.
Poznavanje istine i praktikovanje dobrih dela uvek treba da idu ruku pod ruku (Galatima 5,4; Jakov 1,27; 1. Petrova 2,9; Efescima 2,10).
5. Greh je neverovanje u Isusa Hrista
(Jovan 16,8.9)
Isus Hristos je jedino rešenje za našu grešnost. Ljudska bića ne mogu sama da reše problem greha i izleče svoju slomljenost.
Hristos je jedini Spasitelj sveta (Dela 4,12; 16,31; Rimljanima 8,1; 1. Jovanova 5,12.13). Odbacivanje Njegove najveće žrtve za nas — Njegove smrti na krstu — je kao davljenje u okeanu, a kada stigne pomoć, odbijanje pojasa za spasavanje.
Greh je neverovanje u Isusa, odbijanje Njegove spasonosne aktivnosti u našu korist.
Neprihvatanje Isusa kao ličnog Spasitelja i ostajanje u grehu je fatalno (Priče 24,16; Jovan 3,36).
Zaključak
Samo kada razumemo pravu prirodu greha, možemo bolje da razumemo sebe i da se divimo onome što je Isus učinio i čini za nas.
Shvatanje da je za rešenje problema greha bilo potrebno utelovljenje i smrt Isusa Hrista (1. Mojsijeva 3,15; Isaija 53,1-6; Jovan 3,16; Rimljanima 6,23; 2. Korinćanima 5,21) pomaže nam da vidimo užasnu prirodu greha sa svom njegovom ozbiljnošću i dubinom.
Bog je morao da napusti svoj položaj na nebu, živi kao ljudsko biće i prođe kroz strašnu patnju i smrt da bi nas spasao. Ovo rešenje je bilo izuzetno skupo — cena je bio život Božjeg Sina, Isusa Hrista.
Tamo gde je prvi Adam pao, drugi Adam je pobedio (Rimljanima 5,14-21; 1. Korinćanima 15,22.45-49).
Hristos je došao da obnovi na krstu ono što su ljudska bića izgubila u Edemskom vrtu.
Naš novi identitet može i mora da bude oblikovan i izgrađen prema pobedi koju je Isus Hristos ostvario (2. Korinćanima 5,17).
Bog nas nije prepustio sili sotone i greha — Božji Duh donosi pobedu kada se verom držimo Boga i Njegove Reči, jer samo Sveti Duh i Božja Reč mogu da proizvedu pravi život (Jezekilj 36,25-27; Rimljanima 8,4.14).
Rešenje za greh uključuje ne samo oproštenje, već i obnavljanje Božjeg lika i slobodu od ropstva grehu. Novi život je usmeren ka Reči i Duhu (Rimljanima 8,2-6; Kološanima 3,1-4.10).
Naša grešna priroda se ne menja niti nestaje kroz obraćenje ili pokajanje.
Ipak, naša grešna priroda i sklonosti mogu da budu kontrolisane silom Svetog Duha, Njegove Reči i Božjom blagodaću (Rimljanima 7,25; 8,1-11).
Našu grešnu prirodu imaćemo sve do Drugog dolaska, i tek tada će vernici u potpunosti biti promenjeni i primiti nepokvarljivo telo (1. Korinćanima 15,50-57; Filibljanima 3,20.21; 1. Jovanova 3,2-5).
U međuvremenu, možemo da imamo potpuno poverenje u Hrista, koji nas izbavlja od greha.
IZDVAJAMO:
Umetnost i važnost pastoralnog posećivanja
Varnava i novi sveštenici riznice
Armagedon – Biblijska perspektiva
Ispunjavanje vaših najdubljih potreba
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
