Psalam 91,1-16
Kada bi ovo bila poslednja propoved koju ćete ikada čuti, o kom biblijskom stihu biste želeli da razmišljate?
Iako to nije moj omiljeni stih, Jakov 3,1 duboko je urezan u moj um: „Ne tražite, braćo moja, da budete mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osuđ“
Za mene to znači da mi Bog neće suditi samo na odnosu moje zajednice sa Isusom, mojim Spasiteljem i Gospodom, već će mi suditi i na osnovu onoga što poučavam, zbog uticaja koji moje reči i moj primer imaju na vas.
Zato moram da budem veoma pažljiv kako živim i šta govori i šta drugi vide u meni.
Ali to što važi za mene, važi i za vas. Bilo sa propovedaonice, bilo na poslu ili gde god da se nalazimo, naš život stalno svedoči o onome što se nalazi u našem srcu.
Treba da upamtimo staru izreku, „Tvoja dela govore toliko glasno da ne mogu da čujem šta pričaš!“ Bože, pomozi nam da budemo onakvi kakvi Ti želiš da budemo!
Još jedan silan tekst je Matej 28,18-20 gde Isus govori učenicima: „Dade mi se svaka vlast na nebu i na Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.“
Mi ovaj odlomak nazivamo „Velikim nalogom“ i u poslušnosti Njegovoj zapovesti postojimo kao crkva i uključeni smo u razne misionske zadatke i obaveze, kako u našoj zemlji tako i širom sveta.
Zapazite ponovo poslednji deo teksta gde Isus kaže, „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.“ Upamtite to obećanje, jer ćemo još govoriti o njemu.
Kako vam se dopada Rimljanima 8,28, gde apostol Pavle objavljuje: „A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.“
Na žalost, neki ljudi pogrešno shvataju ovaj stih. Neki misle da sve što se događa, i dobro i zlo – čak i najužasniji događaji, da je Bog namerno izazvao da se to dogodi. Zato ako se nešto strašno dogodi u vašem životu ili u vašoj porodici – to znači da je Bog želeo da tako bude – Bog je kriv za sve. Ali taj stih to ne govori.
Drugi misle da Bog obećava da ako Ga volite, On nikada neće dozvoliti da se u vašem životu dogodi nešto loše. A ako se dogodi nešto loše, oni misle da to znači da ne volite Boga dovoljno ili da nemate dovoljno vere i da vas Bog kažnjava zbog toga.
Ali ja sam ubeđen da je Bog obećao nešto divno – da bez obzira šta nam se dogodi u životu – bilo našom krivicom ili nam to neko drugi uradi – ako volimo Boga i dozvolimo da On ispuni svoju svrhu u nama, čak i iz najgorih situacija može da nastane neko dobro.
To može da bude neka pouka koju treba da naučimo. Neka nova snaga i razumevanje koje ćemo steći i koje će nam pomoći da se više pobedonosno suočavamo sa životom, ili da više pomažemo drugima.
Bog će nas ojačati i pomoći nam. Na to je mislio kada je rekao, „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.“
Iako su sve to dobri stihovi, postoji još jedan odlomak o kojem želim da danas proučavamo i on se nalazi u Psalmu. Takođe, postoje tri priče koje želim da vam ispričam. Sve su to istiniti događaji.
Možda bi neki te događaje nazvali neverovatnima, ali oni su istiniti. Stvarno su se dogodili. Želim da ih upotrebim da naglasim da verujem kako Bog deluje i danas baš kao što je delovao u dane Starog i Novog zaveta.
Oni među vama koji su učili kako se pripremaju propovedi, znaju da se većina propovedi sastoji od tri glavne tačke koje želite da ljudi razumeju i upamte. Ni ova propoved nije izuzetak.
SADRŽAJ
DA LI JE TO BILA SAMO SREĆNA SLUČAJNOST?
Hajde da pogledamo Psalam. Neki biblijski naučnici veruju da je Mojsije napisao 91. Psalam za Izrailjce pre njihovog izlaska iz Egipta, kako bi ih uverio da će ih Bog zaštititi od zala i uništenja koja će zadesiti Egipat.
Slušajte dok čitam prva četiri stiha: „Koji živi u zaklonu Višnjeg, u senu Svemogućeg počiva. Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj, u kog se uzdam.
On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutog pomora; Perjem svojim oseniće te, i pod krilima Njegovim zaklonićeš se; istina je Njegova štit i ograda.“
Kako počinje 91. Psalam? „Koji živi u zaklonu Višnjeg…“ Dopada mi se to. Živeti znači stalno prebivati. U zaklonu Višnjega znači biti u bliskom, stalnom kontaktu sa Bogom i težiti da ispunimo Njegovu volju i našem životu.
To je slično mirnoj sigurnosti u kojoj uživate kada stvarno možete da odjekujete reči Psalma 23,1- 3: „Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati. Na zelenoj paši pase me, vodi me na tihu vodu. Dušu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svog.“
Takođe mislim da je i Pavle govorio u tome kada je u Rimljanima 8,28 zapisao: „A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.“
Kim Hofman priča ovu priču: Završio se II svetski rat i moj otac, zajedno sa hiljadama drugih, otpušten je iz vojske. Na svakom autoputu mogli ste da vidite vojnike koji su stopirali da bi se vratili kući svojim porodicama.
Ali povratak mog oca bio je zasenjen bolešću njegove majke. Postojao je neki problem sa njenim bubrezima. Lekari su mom ocu rekli da joj je odmah potrebna transfuzija krvi ili neće preživeti noć.
Bakina krvna grupa bila je AB negativna, veoma retka vrsta. U to vreme nisu postojale banke krvi kao danas. Takođe, niko u porodici nije imao tu krvnu grupu i bolnica nije uspela da nađe nikoga sa tom retkom grupom.
Shvatajući da je baki preostalo samo nekoliko sati života, moj otac je odlučio da odjuri kući, istušira se, presvuče i zatim vrati u bolnicu da se pozdravi po poslednji put.
Dok je vozio kući primetio je jednog vojnika koji je stopirao. Najpre moj otac nije nameravao da stane. Ali nešto ga je primoralo da to učini. Vojnik je ušao i putovanje se nastavilo u tišini. Zbog dubokog bola, otac nije progovarao ni reč.
Ali vojnik je shvatio da nešto nije u redu kada je video kako se jedna suza kotrlja niz obraz mog oca i upitao je šta se događa.
Otac mu je rekao da će mu majka umreti jer bolnica ne može da pronađe nikoga ko ima AB negativnu krvnu grupu. Objasnio je da ide kući da se presvuče i da će se onda vratiti u bolnicu da bude pored nje u njenim poslednjim satima.
Vojnik je izvukao nešto iz džepa i tada je moj otac video da drži vojničke pločice na kojima je pisalo AB negativan. Vojnik je rekao mom ocu da okrene automobil i vrati se u bolnicu.
Njegova krv spasila je život mojoj baki i ona je živela još 47 godina. Ali nekako, u uzbuđenju tog trenutka, vojnik je iskliznuo iz bolnice bez i jedne dalje reči.
Do današnjeg dana moja porodica ne zna ko je on bio. Moj otac se često pitao da li je taj stranac stvarno bio vojnik ili prerušeni anđeo.
Sve što znam je da je Bog sigurno prisutan, na jedan ili drugi način, On je bio taj koji je obezbedio krv koja je tog dana spasila život mojoj baki.
Ali prema 91. Psalmu, ovi Božji blagoslovi nisu obećani svakome, samo onima koji žive u zaklonu Višnjega.
Isus je rekao u Jovanu 15,5: „Koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.“
Bez obzira koliko ste daleko otišli od Boga, krenite ka zaklonu jer se isplati. Ne možete stalno da odlazite i dolazite i očekujete da imate blagoslove koje imaju oni koji borave u zaklonu Višnjega.
Ako stalno živite u zaklonu Višnjega, ako „u senu Svemogućeg“ počivate, onda ćete moći da kažete „Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj, u kog se uzdam.“
VELIČANSTVENO!
Psalam 91,5 kaže: „Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju.“ A 11. stih dodaje: „Jer anđelima svojim zapoveda za Tebe da Te čuvaju po svim putevima Tvojim.“
Plemenski ratovi nisu ništa novo u Centralnoj Africi. Ustvari, pre izvesnog vremena rat između plemena Tutsi i Hutu prelio se preko granica 8 afričkih zemalja, a zločini su počinjeni na obe strane.
U jednom slučaju, u jednom hrišćanskom selu u Kongu, Tutsi vojnici razbili su vrata doma jednog mladog Hutu propovednika i spremili su se da pobiju čitavu porodicu. Želim da upamtite da je ovo istinita priča.
„Sačekajte,“ molio je propovednik. „Molim vas da nam dozvolite da se pomolimo pre nego što umremo.“ Vojnici su ljutito dali dozvolu i porodica je kleknula da se moli.
Ali očekivani hici nikada nisu došli. Posle molitve porodica je polako ustala i otkrila da su vojnici otišli, ne samo iz njihove kuće, već i iz sela.
Nekoliko meseci kasnije dok je mladi propovednik pričao svoje iskustvo na crkvenom bogosluženju u obližnjem gradu, začuo se jedan glas iz pozadine koji je rekao, „Mogu da ti kažem šta se dogodilo.“ Bio je to jedan od onih Tutsi vojnika.
„Ja sam bio među onima koji su provalili u tvoju kuću,“ rekao je. „Držao sam tvoju decu na nišanu dok ste klečali i molili se. Iznenada vas je okružio strahoviti vatreni zid.
Nismo mogli da vas vidimo od plamenova i znali smo da će kuća izgoreti, zajedno sa vama, pa smo izašli.
Kada smo izašli napolje i videli da je vaša kuća obuzeta vatrom ali da ne gori, pobegli smo i iz vašeg sela. Shvatili smo da to nije neka vatra koja je nama poznata, već vatra koju je poslao Bog.
Ako vaš Bog tako odgovara, i ja želim da Ga upoznam. Umoran sam od ratovanja i odbijanja. Zato sam večeras došao.“
Nemam nikakvo logično ni fizičko objašnjenje za ono što se dogodilo u tom selu tog dana. Ali znam da Bog ima silu da spasava.
Setite se Danila u lavovskoj jami, Sedraha, Misaha i Avdenaga u užarenoj peći, Pavla i Sile u tamnici u Filibi.
Znam da Bog nije obećao da će uvek intervenisati, da će nas izbaviti od sveg zla koje može da nam se dogodi.
Ali znam da je obećao da će biti sa nama, „da onima koji ljube Boga sve ide na dobro.“
Dvadeset i treći Psalam završava se rečima: „Da! Dobrota i milost Tvoja pratiće me u sve dane života mog, i ja ću nastavati u domu Gospodnjem zadugo“ (Psalam 23,6).
KAKAV MOĆAN BOG!
Poslednja dva stiha 91. Psalma objavljuju: „Zazvaće me, i uslišiću Ga; s Njim ću biti u nevolji, izbaviću Ga i proslaviću Ga. Dugog života nasitiću Ga, i pokazaću mu spasenje svoje“ (Psalam 91,15.16).
Želim da završim svoju poruku još jednom pričom. Malo je duža, pa vas molim da budete strpljivi.
To je istinita priča i ima veoma vrednu poruku.
U članku pod naslovom „Pokret ka Isusu unutar Islama“, ispričana je sledeća priča: Bio je jedan muslimanski sveti čovek, Sufi učitelj, po imenu Isak.
Živeo je u jednom udaljenom kraju u jednoj muslimanskoj zemlji imao je mnogo sledbenika.
Nekoliko hiljada ljudi tražilo je od njega duhovno vođstvo, blagosiljanje njihovih useva, molitve za zdravlje i razna posredovanja za njihovo večno spasenje.
Ali učitelj Isak se brinuo zbog svog sopstvenog spasenja i mučilo ga je to što hiljade njegovih sledbenika veruju da on može da ih spasi. Zato je iskreno počeo da se moli Bogu da mu pokaže pravi put ka spasenju.
Jedne noći godine 2002., dok se Isak molio da mu se pokaže put spasenja, kaže da mu se Isus javio u blistavo beloj odeći i rekao mu da otputuje u to i to mesto i takođe mu je pokazao jednu određenu kuću u tom mestu.
Tu je trebalo da razgovara sa jednim svetim čovekom čiji je otac imao određeno ime i čiji je deda imao određeno ime. Kada je čuo ta imena, Isak je shvatio da je deda tog čoveka bio njegov Sufi učitelj i to ga je uzbudilo.
Iako je bilo veoma rano ujutro i napolju je bilo veliko nevreme, Isak je peške otišao do autobuske stanice, ukrcao se na prvi autobus i putovao nekih 60 kilometara do tog mesta.
Oko šest sati ujutro Isak je stigao do mesta koje mu je Isus pokazao u viziji. Kada je pokucao na vrata, iznenadio se što vidi čoveka u običnoj odeći, umesto da nosi odoru Sufi učitelja. Bio je to Jakob, vođa grupe mesijanskih muslimana.
Kada je Isak upitao Jakoba o njegovom ocu i dedi, shvatio je da je Jakob čovek sa kojim mu je Isus rekao da razgovara. Zato je ispričao Jakobu viziju i zamolio ga da mu otkrije put spasenja.
Sledećih nekoliko sati, citirajući stihove i iz Kurana i iz Biblije, Jakov je ispričao Isaku kako je Bog stvorio svet, o Adamu i Evi, Kainu i Avelju, o propadanju sveta u zlo, o potopu i spasenju Noja i njegove porodice.
Ispričao je kako je Bog pozvao Avrama i obećanja koja mu je dao, o Avramovim potomcima, o Davidu i pravom Davidovom sinu, pravom nasledniku Avramovih obećanja, Isusu, koji je bio Mesija.
Rekao je da je Božja volja bila da Isus Mesija pretrpi smrt na krstu da bi spasio čovečanstvo i da Ga je Bog ponovo podigao u život. Bog je uzdigao Isusa da sedi s Njegove desne strane kao Gospod i Spasitelj sveta.
Jakob mu je takođe rekao da se godine 1969. Isus takođe pojavio i pred njim i da mu je pokazao put spasenja. Čitao je iz Jevanđelja gde je Isus rekao, „Ja sam put, istina i život; niko ne može dođi Ocu do kroza me…“ Isus, rekao je Jakob, je jedini pravi put ka spasenju.
Kada je sve to saslušao, učitelj Isak je rekao da veruje u Isusa i da je spreman da Mu služi i da želi da se krsti odmah, na tom mestu. Ipak, Jakob ga je posavetovao da sačeka.
Rekao je. „Bog je učinio da budeš veliki vođa i On želi da svi tvoji sledbenici znaju da je Isus Mesija i da je samo On put spasenja.
Idi kući i kaži svojim ženama i deci da je Isus Gospod i Spasitelj, a zatim kaži svojim najbližim učenicima.“ Isak je pristao i odredili su datum kada će Jakob doći i izneti dobru vest.
Oko dve sedmice kasnije, u dogovoreno vreme, Jakob se vratio i pronašao skup od više od 200 Isakovih vodećih učenika. Sufi učitelj je počeo da im priča priču o svojoj molitvi i viziji koju mu je Bog dao.
Opisao je svoje putovanje tokom nevremena da bi stigao do Jakobove kuće i upitao ga za tajnu spasenja. Zatim je zamolio Jakoba da im ispriča ostalo.
Tako je Jakob ponovo sve ispričao, počevši sa Kuranom i zatim prelazeći na Bibliju. Ispričao je o stvaranju, padu u greh i Adamovim potomcima, sve do Isusa Mesije.
Zatim ih je pozvao da polože svoju veru u Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja. Sve su vođe pristale ali rekli su da ove vesti najpre moraju da podele sa svojim porodicama.
Nekoliko sedmica kasnije učitelj Isak je poslao poruku Jakobu da se vrati. Kada se vratio, Jakob je otkrio sa je Sufi učitelj zajedno sa 250 svojih vodećih učenika spremno za krštenje. Tako je obavljeno veliko krštenje.
Posle Isakovih učenika, krštene su i njihove porodice. Tog dana kršteno je nekoliko hiljada ljudi. Tako je unutar muslimanske zajednice počeo pokret ka Isusu.
Nekoliko godina kasnije učitelj Isak je umro, ali bez obzira na klevete, pretnje i progonstvo, pokret nastavlja da napreduje pod vođstvom njegovih sinova.
Oni su sigurni da ih je sam Isus uputio na Jakoba, i da će ih On takođe voditi i štititi i kroz njih blagosloviti muslimansku zajednicu kojoj pripadaju.
Ja verujem svim svojim srcem da Bog i danas veoma deluje, a ponekada i na načine koji prevazilaze sve što možemo da zamislimo.
On nas voli.
On voli tebe.
A ako imate odluku koju treba da donesete, sada je pravi čas. On vas je danas doveo ovamo da to možete da učinite.
IZDVAJAMO:
Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?
Suočite se sa svojim džinovima
Ljubav koja vas nikada neće napustiti
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
