David: od kraljevstva do propasti

Postoji li tačka posle koje ne može da nam bude oprošteno?

U beživotnoj praznini svemira, tri astronauta su prošla tačku bez povratka. Njihova svemirska letelica, čiji je cilj bio Mesec, brzo se udaljavala od njihovog doma u Hjustonu, preko 300 hiljada kilometara iza njih. Iznenada je drhtaj potresao Apolo 13 jer su rezervoari broj dva sa kiseonikom eksplodirali, odnoseći većinu životodavnog kiseonika i zalihe vode, i dve od tri ćelije za energiju. Ovo blistavo čudo tehnologije počelo je da poprima osobine kovčega. Predsednik Sjedinjenih Država pozvao je naciju da se moli za bezbedan povratak, ali proći će mnogo sati pre nego što okolnosti dozvole bilo kakav pokušaj da se vrate kući. Tri čoveka su već prošla tačku bez povratka.

Da li je moguće da čovek počini tako strašan greh koji bi ga diskvalifikovao od primanja oproštenja ili vraćanja Gospodu? Da učinimo ovo pitanje ličnim: Da li gajite u vašem srcu tajni strah da vas neki veliki greh iz prošlosti ili neki hronični greh u sadašnjosti šalje u krajnju tamu, daleko od Gospoda? Možda intelektualno verujete da je Hristos umro za sve vaše grehe – ali ipak kostur izviruje iz ormana vašeg uma i kaže: „Da li si stvarno siguran da Bog može ovo da oprosti?“ David, čovek kojeg je Bog lično odabrao da bude izrailjski car, suviše dobro bi razumeo ova osećanja.

Bog je uzdigao Davida iz nepoznatosti čuvanja ovaca do veličanstva vladanja nad Izrailjem. Bog je dao Davidu genijalnost za osvajanje koja je dovela Izrailj do vrhunca internacionalne sile. Prorok Natan ga je obavestio da će njegovo carstvo večno trajati (2. Samuilova 7,16). Tek kada razumemo Davidovu veličinu možemo da razumemo koliko dobro on može da se poistoveti sa našim tajnim strahovima i koliko je daleko on otpao od Boga.

Prvi čin

I. Davidova preljuba

U 2. Samuilovoj 11 čitamo prljavu priču o vojnom geniju čija su strategija i taktika vešto primenjeni zbog greha. David je osvojio ne amonitsku prestonicu Ravu već Vitsaveju, ženu Urije Hetejina, bliskog prijatelja. Urija je jedan od trideset i sedam elitnih vojnih zapovednika koji su bili poznati kao Davidovi moćni ljudi, koji su često rizikovali svoj život radi Davida.

Prema kulturi tog vremena, Vitsaveja nije imala mogućnosti da se odupre Davidovim preljubočinskim delima. Kasnije se okupala u skladu sa poštovanjem zakona o ceremonijalnoj čistoti nakon seksualnih odnosa. Ona ne može da se očisti od preljube – ali greh pripada Davidu – i više od toga. Vitsaveja je trudna sa Davidovim detetom. Njegov greh preljube vodi ka još više greha da bi se to sakrilo.

II. Davidova izdaja

David poziva svog odanog prijatelja, Uriju, kući iz rata kako bi ga naveo na seksualne odnose sa njegovom ženom. Davidova strategija doživljava neuspeh. „Neću to učiniti,“ su poslednje Urijine reči (2. Samuilova 11,11). Tako David dodaje izdaju prijatelja grehu preljube. Da li je greh kojeg se bojite toliko loš? Ali ima još.

III. Davidovo ubistvo

Davidov šef osoblja, Joav, dobija naređenje da uredi da Urija pogine u borbi pod uslovima koji bi izgledali prirodno. Nekoliko sati kasnije Urija leži mrtav pored zidina Rave. Njegov život je bio potrošen. Davidova reakcija na vesti o smrti prijatelja toliko je hladna da se ježimo: „Ne budi zlovoljan za to; jer mač proždire sad ovog sad onog,“ govori on Joavu (2. Samuilova 11,25). David preljubnik, izdajnik prijatelja a sada i ubica sa predumišljajem. Da li je David sada prošao tačku bez povratka ka Bogu?

U sred sveg greha i intrige iz 2. Samuilove 11, dve stvari nam upadaju u oči. Najpre, heroj ovog poglavlja nije od Boga postavljeni car, već stranac, Urija. Drugo, Božje ime niko ne spominje sve dok pisac ne dođe do poslednjeg stiha. Pisac nas jednostavno obaveštava da je David načinio fatalnu grešku i izostavio Boga iz svog velikog plana. I dok zavesa pada na prvi čin, nama se govori: „Ali ne beše po volji Gospodu šta učini David“ (2. Samuilova 11,27).

Drugi čin

IV. Davidovo razotkrivanje

Dok se otvara drugi čin u 2. Samuilovoj 12, jedan drugi vojskovođa zahteva našu pažnju, onaj koji je mnogo brilijantniji od Davida – Gospod nad vojskama. Gospod ponovo šalje proroka Natana Davidu. Natan traži Davidov sud u jednom kriminalnom slučaju. Natan opisuje slučaj caru.

2. Samuilova 12,1-4: „I posla Gospod Natana k Davidu; i on došav k njemu reče mu: U jednom gradu behu dva čoveka, jedan bogat a drugi siromah. Bogati imaše ovaca i goveda vrlo mnogo; A siromah nemaše ništa do jednu malu ovčicu, koju beše kupio, i hranjaše je, te odraste uza nj i uz decu njegovu, i jeđaše od njegovog zalogaja, i iz njegove čaše pijaše, i na krilu mu spavaše, i beše mu kao kći. A dođe putnik k bogatom čoveku, a njemu bi žao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dođe k njemu; nego uze ovcu onog siromaha, i zgotovi je čoveku, koji dođe k njemu.“

Kada je David saslušao slučaj, njegova akcija protiv nemilosrdnog dela bogatog čoveka postaje skoro nekontrolisana. David objavljuje da je bogati čovek zaslužio da umre i zatim daje službenu presudu o četvorostrukoj nadoknadi za ovcu (2. Samuilova 12,5.6). David je izneo sud, a zatim Natan prodornim očima gleda u Davidovo lice i kaže: „Ti si taj čovek.“ Možemo da osetimo kako se ledeni strah spušta u Davidovo srce. Siromašni čovek je Urija a ovčica je Vitsaveja. Davidov greh je razotkriven. Gospod objavljuje da će mač koji je David tako nemilosrdno pustio na Urijin dom sada neće doveka odmaći od Davidovog doma. On neće stati sve dok se četvorostruka kazna koju je David presudio ne ispuni u njegovom slučaju. U budućim mesecima četiri Davidova sina doživeće smrt – posledica Davidovog greha.

V. Davidovo priznanje

Kako David reaguje na svoj greh sada kada je priteran uza zid? On pokajnički priznaje da je to istina. Kaže: „Sagreših Gospodu“ (2. Samuilova 12,13).

Davidova reakcija na greh pre nego što je on bio razotkriven bila je da ga prikrije. To pokazuje ljudski put koji je neprikladna reakcija na greh. Postoje još najmanji dva druga neprikladna načina na koje reagujemo na greh: 1) nadoknađivanje Bogu za greh tako što činimo dobra dela i, 2) izvinjavanje Bogu za naše grehe. Ali reči „Žao mi je“ dolaze na naše usne mnogo lakše nego što promena dolazi u naš život. Ponašamo se prema Bogu kao prema slot mašini koja isplaćuje oproštenje kada se u nju izbaci izvinjenje.

Ali Božji način ima dva aspekta, jedan ljudski i jedan božanski. Ljudski aspekt se izražava u stihovima kao što su Jevrejima 12,1.2: „Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, Gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg.“ Rimljanima 6,11-14: „Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim; Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde. Jer greh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću.“ Jednostavno rečeno, ovi stihovi nas pozivaju da prestanemo da grešimo i počnemo da slušamo Boga!

Božanski aspekt se vidi nakon Davidovog priznanja greha kada Natan kaže: „Gospod je oprostio tvoj greh“ (2. Samuilova 12,13; Novi srpski prevod). Kakav neverovatan ishod!

Zaključak

Veličina Božje blagodati jednostavno nam oduzima dah! Zaprepašćeni smo veličinom takvog opraštanja. David, preljubnik, izdajnik, ubica, hulnik, ima potpuno oproštenje. Ali čekajte! Ako je Bog oprostio Davidu tako strašne grehe sa tako velikim ličnim, nacionalnim i internacionalnim posledicama, možemo li ikada da sumnjamo da On može da oprosti tajne grehe koji nas proganjaju i one hronične grehe koji nam jedu srca? Božanski vid postupanja sa našim gresima sastoji se od potpunog oproštenja kroz završeno delo Isusa Hrista. Zato Pavle može radosno da objavi: „Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu“ (Rimljanima 8,1).

Jovan zatim daje vremensku perspektivu o našem opraštanju kada kaže: „Pišem vam, dečice, da vam se opraštaju gresi imena Njegovog radi“ (1. Jovanova 2,12). Primamo potpuno oproštenje u onom trenutku u prošlosti kada smo poverovali u Isusa Hrista i to oproštenje se nastavlja neprekinuto do sadašnjeg trenutka.

Dubina takvog opraštanja prevazilazi naše razumevanje. Takvo oproštenje nas čuva čak i kada pomislimo da smo prošli tačku bez povratka, kao astronauti iz Apola 13. Ta tri čoveka vratili su se živi na Zemlju iz dubina svemira. Ali čak ni dubina svemira nije jednaka dubini Božjeg oproštenja prema nama u Isusu Hristu. Ne možemo da prođemo tačku bez povratka kod Boga. Nama je bilo oprošteno, sada nam se oprašta i biće nam oprošteno, kada kao David kažemo: „Sagrešio sam.“