Društveni pritisci, rani početak problema u ponašanju i nedostatak pripadanja – sve ovo doprinosi umanjenju sopstvene vrednosti među mladima, kaže Mara Šulc. Ali postoji mnogo toga što se može učiniti kao preventiva.
Zavisnost je izraz koji se danas veoma često koristi. Mi smo zavisnici od sporta, zavisnici od televizije, zavisnici od čokolade, i tako dalje. Ali zapazite, postoji razlika između onoga što je samo loša navika i zavisnosti. Kada navike postanu kompulzivne i štetne, one su verovatno postale zavisnost.
Zavisnost se može javiti u mnogo oblika. U današnjem društvu, najčešće lečena zavisnost je zavisnost od korišćenja loših supstanci kao što su alkohol, nikotin i hašiš. Ali nisu samo psiho aktivne droge te koje uzrokuju štetnu zavisnost. Učestvovanje u rizičnom ponašanju, ili čak zavisnost od stvari kao što je posao, može biti isto toliko štetna za porodicu kao i alkoholizam. A kada zavisnost postane štetna za nas i za one koje volimo, vreme je da se obratimo nekome ko će nam pomoći da izađemo iz začaranog kruga zavisnosti.
SADRŽAJ
Prevencija je daleko bolja od borbe protiv zavisnosti
Međutim, prevencija je daleko bolja od borbe protiv zavisnosti. Ima mnogo faktora koji povećavaju našu prijemčivost da postanemo zavisnici ili da se upustimo u rizično ponašanje. Faktori društvene okoline, kao što su dostupnost štetnih supstanci, nedostatak duha zajedništva i siromaštvo, od veoma su velikog uticaja. Porodični uticaji su nedovoljno interesovanje roditelja za obrazovanje, porodična prošlost u pogledu upotrebe droge ili alkohola, konflikti u porodici i problemi vođenja porodice. Društveni pritisci, kao što su potreba za poistovećivanjem sa drugima i nedostatak pripadanja, doprinose smanjenju sopstvene vrednosti, što zauzvrat smanjuje sposobnost prilagodljivosti.
Šta je to prilagodljivost?
Prilagodljivost je sposobnost uspešnog funkcionisanja usred velikih stresova u životu. To jest, biti sposoban da preživiš sve probleme koje život svali na tebe, a da ne podlegneš rizičnom ponašanju kao načinu da „prevaziđeš“ problem.
Prilagodljivost se razvija s vremenom, dolazi od drugih preko porodice, društva i škole. Veliki izvor prilagodljivosti, naročito kod dece, jeste dobar odnos sa odraslom osobom izvan porodice, kao što su učitelj ili vođa mladih, sa bilo kim ko veruje u tebe.
Dostignuća u školi, na poslu ili u nekom drugom važnom aspektu našeg života, u kombinaciji sa osećajem pripadanja, mogu izgraditi samopouzdanje. Porodične vrednosti, povezanost u porodici, porodični rituali i topli odnosi makar sa jednim roditeljem, u velikoj meri utiču na poboljšanje prilagodljivosti.
Krug hrabrosti
Krug hrabrosti je jedan model snaženja mladih, koji se zasniva na savremenom istraživanju i izvornoj američkoj filozofiji brige o deci. Ovaj model obuhvata četiri glavne vrednosti: pripadanje, sposobnosti, nezavisnost i dobrodušnost.
Pripadanje
Mi u drugima možemo negovati osećaj važnosti kroz zajednicu koja veliča univerzalnu potrebu za pripadanjem. Istorijski posmatrano, tretirajući druge kao porodicu, u selu, ili grupama određene zajednice…
Nažalost, u današnjem užurbanom društvu, ovaj osećaj zajedništva često ne postoji.
Šta, dakle, možemo da učinimo? Jednostavan korak za roditelje jeste da se povežu sa decom tako što će se uključiti u njihovu školu, hobije ili sportski tim. Okolina u kojoj se nalaze vaša deca je i te kako važna. Zašto se onda ne biste uključili i bili sigurni da je to ono što zaista želite za svoje dete?
Sposobnosti
Važno je utvrditi koje talente deca imaju, a zatim ih razvijati kako bi deca stekla osećaj vrednosti. Svi se mi osećamo značajnijima kada znamo da imamo nešto da doprinesemo. Ljudska bića imaju unutrašnji poriv da vladaju okolinom. Kada se doživi uspeh, želja za dostignućem je još veća. Utvrđivanjem talenata i veština, kao i međusobnim ohrabrivanjem u razvijanju tih veština usađuje se osećaj sopstvene vrednosti.
Nezavisnost
Deca koja su ohrabrivana da donose odluke, rešavaju probleme i pokažu ličnu odgovornost, razvijaju osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanja. Kao odrasli, treba da budemo model, da negujemo, poučavamo vrednostima i dajemo pozitivnu povratnu informaciju, da obezbeđujemo deci prilike za donošenje sopstvenih odluka.
Dobrodušnost
U našem materijalističkom društvu, vrlo je važno da u mlade usađujemo dar dobrodušnosti. Pomažući drugima, mladi ljudi stvaraju sopstveni dokaz o vrednosti; oni dobijaju snagu da daju pozitivan doprinos životu drugih ljudi.
Biti „značajan“
Istraživanja su pokazala da postojanje značajne odrasle os- obe u životu deteta ima veliku važnost u životnom iskustvu tog deteta. Svakom detetu je potrebna značajna odrasla osoba u životu, ne računajući roditelje. Budući da se osećaj sopstvene vrednosti razvija kroz ljubav, prihvatanje i potvrđivanje od strane drugih, značajne odrasle osobe igraju ključnu ulogu u detetovom samopouzdanju i, u skladu s tim, njegovoj prilagodljivosti.
Šta možemo da učinimo? Da se jednostavno povežemo s detetom; da provodimo vreme u razvijanju bliskosti sa mladom osobom. Slušajmo, čitajmo i igrajmo se sa decom. Stavimo im do znanja da su vredna. Kada u nekoga verujete, njegova ili njena snaga i osećaj sopstvene vrednosti rastu. Ovo poverenje ih ohrabruje i daje im razloga da veruju samima sebi.
Poverenje ih ohrabruje i daje im razloga da veruju samima sebi
Bez obzira da li si roditelj, prijatelj, bez obzira da li si još uvek u školi ili deo zajednice, možeš da veruješ u nekoga. To može biti veoma jednostavno – kao, na primer, da zapamtiš njegovo ili njeno ime.
Prilagodljivost se može izgraditi u mladim ljudima koji su učesnici rizičnog ponašanja, a mi ih pre svega možemo zaštititi od upadanja u takvo ponašanje. Potrebno je samo da jedna osoba veruje u nekoga, i ta jedna osoba može podstaći dovoljno osećaja vrednosti koji će pokrenuti na promenu.
Ti možeš biti ta osoba. Zapitaj se šta treba da učiniš da postaneš značajna odrasla osoba u nečijem životu? Kome je potrebna tvoja podrška? Razmisli o nekom detetu koje se nalazi u tvom okruženju. Da li možeš biti značajna osoba u njegovom životu?
