SADRŽAJ
Dvadeset i treći Psalam
Otvorite danas zajedno sa mnom 23. Psalam, možda jedan od najvoljenijih odlomaka u čitavoj Bibliji. Često čitamo ove reči u trenucima stresa ili tuge. Ali danas bih želeo da ga sagledamo na malo drugačiji način. Voleo bih da u ovom Psalmu pronađemo tri razloga da budemo zahvalni Bogu.
23. Psalam počinje ovim poznatim rečima: „Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati.“
Kada neko kaže, „Ništa mi ne nedostaje,“ potrebno je da obratimo pažnju i saslušamo, jer je ovo vek nezadovoljstva. Slušajte sledeće reči iz poeme Džejsona Limana:
Bilo je proleće. Ali ja sam želeo leto – tople dane i prekrasnu prirodu. Bilo je leto. Ali ja sam želeo jesen – raznobojno lišće, i sveži vazduh.
Bila je jesen. Ali ja sam želeo zimu – prekrasni sneg i radost praznične sezone. Bila je zima. Ali ja sam želeo proleće – toplotu i cvetanje prirode.
Bio sam dete. Ali želeo sam da budem odrastao – sloboda i poštovanje. Imao sam 20 godina. Ali želeo sam da imam 30 – da budem zreo i prefinjen.
Bio sam srednjih godina. Ali želeo sam da imam 20 – mladost i sloboda duha. Bio sam u penziji. Ali želeo sam da budem srednjih godina – Razum, bez granica. Onda se moj život završio i nikada nisam dobio ono što sam želeo.
Zaključak: Mnogi ljudi nikada nisu zadovoljni i skoro svako želi još više. Malo dete želi više igračaka i vremena da gleda televizor. Tinejdžer želi više slobode i popularnosti. Većina odraslih želi više materijalnih stvari i više slobodnog vremena. Kako starimo, svi želimo više zdravlja, više prijatelja i više odanosti od strane naše dece.
Ipak, slušajte ove reči apostola Pavla: „Ne govorim zbog nedostatka, jer se ja navikoh biti dovoljan onim u čemu sam. Znam se i poniziti, znam i izobilovati; u svemu i svakojako navikoh, i sit biti, i gladovati, i izobilovati, i nemati.“ (Filibljanima 4,11.12).
Očigledno, Bog želi da budemo srećni, zadovoljni ljudi. Ne treba da budemo nemirni i ljubomorni, uvek se nervirajući zbog onoga što nemamo. Treba da negujemo duh zahvalnosti zato što pripadamo Njemu.
Zato, imajući 23.Psalam na umu, zapazite tri odlična razloga da budemo zahvalni.
U OVOM ŽIVOTU DOBRI PASTIR NAM DAJE SVE ŠTO NAM JE POTREBNO
Prvi razlog glasi: Možemo da budemo zahvalni jer nam u ovom životu Dobri Pastir daje sve što nam je potrebno.“
Često u Bibliji, ljudi se porede sa To zvuči lepo, ali sigurno shvatate da to nije neophodno kompliment, jer ovce spadaju među najnerazumnije i najprljavije životinje na svetu. Zato, kada Isaija kaže,
„Svi mi kao ovce zađosmo,“ on ne govori, „To je dobro.“ On kaže, „To nije dobro, jer smo na nivou ovce.“
Kada je Isus sa saosećanjem pogledao ljude, pisci Jevanđelja kažu da ih je video kao ovce bez pastira. Ni to nije kompliment, već zabrinutost, jer su bez pastira ovce bespomoćne.
Ilustracija: Filip Keler je posedovao ovčarski ranč i u svojoj knjizi, „Pastirev pogled na 23. Psalam,“ kaže da je ovcama potrebno mnogo više pažnje u odnosu na bilo koje druge domaće životinje. One jednostavno ne mogu same da se staraju za sebe.
Ukoliko ih pastir ne podstakne da krenu dalje, ovce će uništiti pašnjak, pojesti svaku vlat trave, sve dok zeleni pašnjak ne postane pusto zemljište. Ovce su kratkovide i veoma tvrdoglave, ali se lako uplaše. Maleni zec može čitavo stado da natera u stampedo.
Ovce nemaju mnogo načina za odbranu. One su mirna, plašliva stvorenja. Njihovo jedino sredstvo je bekstvo ako pastir nije tu da ih zaštiti. Ovce nemaju osećaj za dom. Pas, konj, mačka ili ptica mogu da pronađu svoj put kući, ali kada se ovca izgubi, ona je nestala ukoliko je neko ne izbavi.
Zaključak: Princip koji se provlači kroz ceo ovaj Psalam je da ovca ne može da živi bez pastira. Jedini razlog zašto je David mogao da kaže, „ništa mi neće nedostajati“ je zato što je prethodno rekao, „Gospod je Pastir moj.“
Hajde da sada pogledamo šta David kaže da Dobri Pastir čini za svoje Drugi stih nam kaže,
„Na zelenoj paši pase me.“ Dobri pastir vodi svoje ovce na bogatu pašu gde imaju dovoljno da jedu i njihovi stomaci uskoro su puni. To je slika ovaca koje su toliko site i zadovoljno da nemaju ni najmanju želju za još. Zato ovca zadovoljno leži u zelenoj paši. Gospod je i nama dao mnogo toga. Vrlo malo nas smo ikada gladni. Ustvari, imamo toliko mnogo da jedemo da je dijeta stalna disciplina – barem stalno o njoj pričamo.
Ali da li ste zapazili reči? David kaže, „Na zelenoj paši pase me.“ Pastir mora da nas dovede do zelene paše.
Ilustracija: Keler kaže da bi ovce legle, potrebne su četiri stvari:
Najpre, moraju da budu Gladne ovce ostaće na nogama tražeći još jedan zalogaj hrane.
Drugo, ne smeju da budu uplašene. One neće leći ako su uplašene. Ako samo posumnjaju da su neprijatelji u blizini, spremne su da beže.
Treće, moraju da budu Ako im smetaju muve ili buve, one neće leći. Mora da im bude udobno pre nego što legnu.
Četvrto, ovca neće leći ukoliko ne postoji sklad u Ako postoje sukobi oko predvodništva među njima, one jednostavno ne mogu da se opuste i legnu.
Primena: Ali Bog nas ponekada natera da legnemo, zar ne? Jurimo okolo, pokušavajući da ispunimo svaku obavezu. Povremeno Bog mora da nam kaže, „Treba da legneš,“ tako što će dozvoliti da nas zaustavi neka bolest, ili slomljeno srce, kako bismo zastali i ponovo razmislili o svojim prioritetima.
David zatim kaže, „Vodi me na tihu “ Ovce se boje uskovitlane vode koja se brzo kreće. One nisu dobri plivači i natopljena vuna ih vuče na dno. To bi bilo kao kada bismo mi pokušali da plivamo u kaputu. Zato kada pastir dođe do užurbanog potoka, on ne prisiljava ovce da piju. Umesto toga, dobri pastir gradi branu i pravi malo tiho jezero gde njegove ovce mogu da piju iz tihe vode.
Primena: Bog poznaje naše slabosti. On nas vodi na tihu vodu. On obećava da će nas zaštititi od iskušenja sa kojima ne možemo da se izborimo. On nas nikada neće naterati u situacije sa kojima ne možemo da se nosimo (1.Korinćanima 10,13).
Psalmista je pisao: „… Onda potop velike vode neće ga stignuti. Ti si zaklon moj, Ti me čuvaš od teskobe; okružavaš me radostima u izbavljanju“ (Psalam 32,6.7).
Zatim David kaže, „Dušu moju oporavlja.“ Izgubljena ovca ne može da pronađe put kući, zato pastir mora da pronađe zalutalu, ili je ona zauvek
Ilustracija: Jedna hrišćanska drama opisuje jednog dečaka koji je radio u drvodeljskoj radionici svojih roditelja u Jerusalimu. Protestovao je zbog svog posla, a to je bilo pomaganje u pravljenju krsta. Roditelji su insistirali da dečak pomaže, jer su sa Rimljanima sklopili ugovor za pravljenje krstova. U drugoj sceni dečak plače. „Šta nije u redu?“ pitaju roditelji. On odgovara, „Danas sam otišao u grad i video sam Isusa iz Nazareta, Čoveka koga volimo da slušamo kako propoveda, i On je nosio NAŠ krst! Odveli su Ga na Golgotu i prikovali Ga za MOJ krst.“
Roditelji insistiraju, „O, ne, sine, to nije bio naš krst. I drugi ljudi u Jerusalimu prave krstove. To nije bio naš krst.“ „O, da, jeste! Kada niste gledali, uzrezao sam svoje ime na krstu koji smo pravili. Kada se Isus spotakao baš pored mene, pogledao sam i video svoje ime na Njegovom krstu!“
Primena: I moje ime se nalazilo na tom krstu, kao i vaše. On je umro umesto nas. On je otišao na krst kako bi oporavio našu dušu.
Zato apostol Petar piše, „Koji grehe naše sam iznese na telu svom na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo; kog se ranom isceliste. Jer bejaste kao izgubljene ovce, koje nemaju pastira; no sad se obratiste k pastiru i vladici duša svojih“ (1.Petrova 2,24.25).
„Vodi me stazama pravednim imena radi svog.“ Nemarni pastir bi mogao da vodi ovce preko strmog i opasnog puta, gde bi one mogle da Ali brižni pastir vodi svoje ovce bezbednim putem.
Biblija jasno uči da postoje dva puta kojima možemo da idemo. Jedan vodi u propast i sotona pokušava da nas navede na taj put. On je tako širok i gladak. Često deluje kao logičan izbor.
Drugi je put pravednosti koji vodi u slavu koju je Bog pripremio za nas. Ovaj put je uzan, često težak i pun prepreka. Ali Dobri Pastir zna kojim putem Njegove ovce treba da idu i On ih vodi na put pravednosti.“
Zaključak: Evo nečega za šta treba da budemo zahvalni. Zahvalimo Bogu što nam u ovom životu On daje sve što nam je stvarno potrebno.
I U SUSRETU SA SMRTI, DOBRI PASTIR NAS ŠTITI OD ZLA
Drugo, David kaže, „Budite zahvalni jer nas Dobri Pastir štiti od zla čak i kada se sretnemo sa smrću.“
„Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla.“ Strah od smrti stvarno može da nas uznemiri. Jevrejima 2,15 govori o ljudima „koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.“
Biblija jasno kaže da je smrt sotonino oružje, poslednji neprijatelj koga treba poraziti. Ali David kaže, „Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla.“ Zašto? „Jer si ti sa mnom.“
Ilustracija: Jedan dečak koji je išao u prvi razred stajao je pred svojim drugovima da govori na temu „Šta ću biti kada porastem.“ Rekao je: „Biću krotitelj lavova i imaću mnogo besnih lavova. Ući ću u kavez i oni će urlikati.“ Onda je zastao za trenutak, razmišljajući o onome što je rekao i zatim dodao, „Naravno, moja mama će biti sa mnom.“
Ubeđen sam da kada smrt najstrašnije urliče na nas, ne treba da se bojimo, jer je naš Spasitelj sa nama. Kada dodirnemo ivicu doline smrti ili stvarno prođemo kroz nju, On je obećao, „Ja ću biti s vama.“
Ustvari, David dalje kaže, „Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim.“ Razmislite o tome! Istog trenutka kada sotona daje sve od sebe kako bi vas uništio, Bog priprema trpezu za vas na nebu! Kakva slika pobede i radosti!
Zaključak: Zato kada zastanete da pomislite zbog čega treba da budete zahvalni, zahvalite Bogu što u susretu sa smrću, Dobri Pastir je obećao da će nas zaštititi od zla.
NA SUDU, DOBRI PASTIR NAM OBEĆAVA VEČNI ŽIVOT
Na kraju, slušajte ovo, „Namazao si uljem glavu moju, i čaša je moja prepuna. Da! Dobrota i milost Tvoja pratiće me u sve dane života mog, i ja ću nastavati u domu Gospodnjem “
Kakva slika! Kada se pojavimo pred Bogom na sudu, Njegova milost biće prisutna. Kada bi nam Bog sudio prema našoj pravdi, bili bismo kažnjeni zbog neposlušnosti. Ali zbog Isusa imamo pouzdanje u Njegovu milost.
Ilustracija: Naša potreba za Božjom milošću može da se upotrebi sa nemarnim suprugom: Zamislite, muževi, da ste otišli u tržni centar sa nekim svojim prijateljem i toliko ste se zaokupili posmatranjem sportske opreme, ili bilo čim drugim što vas zanima, da ste zaboravili na vreme. Iznenada se setite da je trebalo da u 2.30 pokupite vašu suprugu ispred frizerskog salona, a sada je već 4.00.
Uzvikujući, „O, ne!“, vadite telefon, nazivate salon da pitate da li je ona još uvek tamo. Oni odgovaraju,
„Nije, otišla je odavno.“ Mislite, „Sad sam nadrljao.“ Vaš prijatelj pita, „Šta nije u redu?“ Odgovarate,
„Trebalo je da pokupim suprugu pre skoro sat i po vremena. Večeras mi dolaze tast i tašta i trebalo je da ovo bude naročito veče. Ali ja sam zaboravio da odem po nju.“
Zatim zovete kući i javlja se vaš sin. Pitate, „Sine, da li je mama tu?“ Sin odgovara: „Tata, šta god da uradiš, ne dolazi kući! Da, tu je, ali tata, došla je peške kući. Da li si pogledao napolje? Kiša lije kao iz kabla. Počela je da pada oko 5 minuta nakon što je peške krenula kući. Tata, video si kako izgleda pas kada pokisne? Tako ona sada izgleda. Doviđenja tata – volim te!“
Znate da ste u gadnoj nevolji! Ali ipak idete kući. Dok se parkirate, vidite kako stižu vaši tast i tašta.
Mislite, „Moram da stignem pre njih, da izgladim stvari!“
Otvarate vrata i slažete vaš najponizniji izraz lica. Opuštate ramena, ali tu stoji vaša supruga, u jednoj ruci drži sipačicu za supu a u drugoj nož. Pogled joj je oštar i uzvikuje, „Obećao si – 2.30! Hodala sam 5 kilometara na visokim potpeticama, i kiša je padala čitavim putem! GDE SI BIO?“
Mislite, „Šta da kažem? Udario sam glavu u tržnom centru i dobio amneziju? Neki terorista me je zgrabio i držao kao taoca nekoliko poslednjih sati? Ne, to neće vredeti. Moram da joj kažem istinu.“
„Draga, žao mi je, bio sam nemaran i zaboravio sam. Nemam izgovora. Jednostavno sam zaboravio.“
Konačno ona odgovara, „Znam da si zaboravio, ali u redu je. Hajde da sve zaboravimo.“
Gospodo, kako biste se osećali i šta biste rekli? Sigurno nešto kao, „Ti si najbolja žena na svetu! Volim te! Hvala ti što si me razumela i oprostila mi.“
Dozvolite sada da vas pitam: Kada dođete u crkvu u subotu ujutro i slušate o Božjoj dobroti i milosti i o čaši koja se preliva; kada obožavate Boga, da li će to biti samo neki mlaki pozdrav? Ili ćete Ga zagrliti i voleti Ga i zahvaliti Mu što je tako pun razumevanja i opraštanja?
Zaključak: Ovog jutra, ako Gospod nije vaš Pastir, onda želim da znate da je došao danas da traži izgubljene ovce.
Ako ne možete da nađete put kući, potrebno je da uhvatite za ruku Onoga koji zna put. On će vas povesti i On će vas iskupiti od vaših greha. On će vas staviti na put pravednosti. On će učiniti da se vaša čaša preliva, da vas dobrota i milost prati u sve dane vašeg života.
Jednog dana, koji je veoma blizu, nastavaćemo u domu Gospodnjem zauvek. Jeste li spremni za to?
Izdvajamo:
Sejanje semena
Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?
Suočite se sa svojim džinovima
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
