Danas ćemo govoriti o šestom blaženstvu koje ima veze sa čistotom srca i gledanjem Boga. I u prethodnim blaženstvima obećanja govore o primanju nebeskog carstva, nasleđivanju zemlje, utehi, sitosti, primanju milosti. Ovo blaženstvo je sasvim sigurno najveće, jer nam obećava da ćemo videti Boga.
Oni koji su sagledali svoje grešno stanje onakvo kakvo jeste, oni su siromašni duhom, tugovali su zbog svojih greha, postali su ponizni shvatajući sopstvenu nesposobnost da bilo šta urade povodom toga i zato su gladni i žedni Božje pravde i kao posledica, bili su nasićeni jer su primili Božju izobilnu blagodat.
To ih je dovelo do tačke spasenja, što znači da su njihovi gresi oprani i da su postali čisti.
Dok težimo da razumemo šta nam Gospod govori u ovom tekstu, postoji nekoliko stvari o kojima treba da razmislimo.
Najpre, želim da razmislimo o tome šta je to srce. Šta je tačno to srce o kojem Isus govori? Sigurno se ne radi o mišiću koji pumpa krv kroz naše telo, mora biti da je u pitanju nešto više?
Zatim treba da se zapitamo šta je ta čistota o kojoj Isus govori. Ako oni koji su čistog srca uživaju u stanju blagoslova i prednosti, šta to znači biti čist?
Šta to znači videti Boga? Da li ovaj tekst govori bukvalno ili metaforično? Šta on govori i kako da zatim načinimo primenu ovog teksta na naše svakodnevno iskustvo?
Hajde da krenemo redom.
1. Srce
Grčka reč koja se ovde koristi je „kardija“. Svaka kultura ima neki organ koji se smatra emotivnim, duhovnim i mentalnim centrom osobe. U našoj kulturi o srcu govorimo kao o tom centru.
Kažemo: „Volim te svim svojim srcem.“ To je naš način govorenja o samom centru emocija, misli ili postojanja.
Tačno tako se i reč srce primenjuje u Pismu. Ova reč koristi se oko 105 puta u 98 stihova u Novom zavetu.
Odnosi se na centar onoga ko smo stvarno; epicentar našeg bića. To je značenje o kojem Gospod govori u ovom tekstu.
U Starom zavetu reč za srce često može da se menja rečju za um, dajući dublje razumevanje o ideji centara naših emocija, misli i bića.
U 1. Samuilovoj 16,7, kada Samuilo razmišlja o Elijavu, Davidovom starijem bratu, kao onome koga treba da pomogne za cara, Bog mu kaže: „Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.“
U 2. O carevima 2,3 kaže nam se da služimo Gospodu celim srcem, ili bez podeljene odanosti; a u 5. Mojsijevoj 4,29 kaže nam se da Ga tražimo svim svojim srcem, ili čitavim našim bićem. Isus je u svojoj službi često spominjao srce.
U Mateju 6,21 On kaže: „Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.“
U Mateju 12,34-35, Isus nam govori da ovaj pravi centar našeg bića otkriva ko smo mi stvarno.
On je rekao: „Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca. Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.“
Tako je srce centar našeg bića.
Sada Isus kaže da su oni koji su blagosloveni, oni koji uživaju položaj naklonosti kod Boga, koji imaju ovo najsrećnije stanje postojanja – to su oni koji su čistog srca.
Ali imamo problem. Pismo nam kaže da je čovečje srce sve drugo, samo ne čisto. U stvari, ono nam kaže da je čovečje srce zlo.
Jeremija 17,9: „Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?“ Zatim u 10. stihu nastavlja: „Ja, Gospod, ispitujem srca … da bih dao svakome prema putevima njegovim i po plodu dela njegovih.“ Ali takođe znamo da je promena srca neophodna za spasenje.
Rimljanima 10,9-10: „Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.“
Ne samo što vidimo da je srce centar našeg bića, već vidimo da je naše srce prirodno zlo, da smo rođeni sa sklonošću ka grehu i da u našem palom stanju to ne možemo da znamo, ali pošto je Bog Bog, On istražuje naše srce i poznaje nas.
Ako priznajemo svojim ustima i verujemo srcem, možemo da budemo spaseni. To nas dovodi do sledeće stvari o kojoj treba da razmišljamo, a to je pojam o čistoti.
2. Čistota
Grčka reč koja se primenjuje u našem današnjem tekstu često sadrži pojam o čistoći, u smislu u kojem ga najčešće razumemo. To znači da budemo iskreni, slobodni od bilo čega što bi nas pokvarilo; kao u čistoći zlata.
To je slično konceptu svetosti.
Kada razmišljamo o čistoti srca, možda mislimo o nekome čiji su motivi čisti, ko nema zlobe i lukavstva. Neko ko je dobar po prirodi, i može da bude pomalo naivan.
Ali to nije baš ono o čemu Gospod ovde govori. Unutar konteksta onoga što Gospod govori, On govori o srcu nekoga čiji su gresi oprošteni i čije je srce postalo novo, čija čistota potiče ne od njega samog, već od Isusovog prisustva u njegovom životu.
Kada god pomislim na čistotu, pomislim na mleko. Visoka, hladna čaša čistog, belog, ukusnog mleka; njegova boja svedoči o njegovoj čistoti.
Ako dozvolite da neki strani predmet upadne u mleko, na primer, muva, odmah zapažamo da je ova nečistota zaprljala čitavu čašu mleka. Niko ne želi da pije mleko u kojem se nalazi muva. Ali ako neko ukloni muvu i mleko ponovo deluje da je čisto, iako sada u njemu postoje stvari koje vi ne možete da vidite, nevidljiva prljavština čini da je mleko nečisto.
To je bio problem Fariseja u Isusovo vreme i to je problem mnogih ljudi danas. Njihova srca zaražena su grehom koji niko drugi ne može da vidi, i zato odaju spoljašnji utisak čistote. Ali u njima se nalazi greh koji ostaje neočišćen i nastavlja da zagađuje njihov život.
Isus je govorio o tome u Mateju 23,27-28, kada kaže: „Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi, spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.“
Standardi za građanstvo u Božjem carstvu veoma su visoki. Spoljašnja, vidljiva ljudska pravednost može da navede ljude da misle da ste čisti, ali to neće proći kod Boga koji vidi srce. Bog kaže da mora da postoji unutrašnje delo, promena na najosnovnijem nivou, ne samo u onome što radimo, već u onome ko smo. Greh koji prlja naše srce mora da bude opran, a to može da učini samo Isusova krv.
Isaija 1,18 kaže: „Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.“
Vidite, u sred svoje propovedi na Gori, Isus govori da su čistog srca oni koji su spaseni, oni koji su oprani krvlju Isusa Hrista.
Sada treba da napravimo razliku između stečene i uslovne čistote.
Stečena čistota događa se kada se obratimo. Kada se obratimo i primimo spasenje, Bog objavljuje da smo sveti, mi smo stekli svetost. On zapiše naše ime u Jagnjetovoj knjizi života i objavi da smo Njegovi. On nam je dao stečenu čistotu.
Ali uslovna čistota je nešto sasvim drugo. Istina je da hrišćanski život ponekad može da bude tako loš, možemo da budemo u raskoraku sa Bogom, da postoji nečistota u našem životu.
To ne menja naš položaj pred Hristom, ali utiče na zajednicu s Njim jer dozvoljavamo da u naš život uđu stvari koje su suprotne novoj prirodi čistote koju imamo u Isusu.
Zato, čisto srce govori o mom položaju hrišćanina pred Bogom, a takođe i o stanju mog hoda pred Bogom. To ne znači da moramo da budemo savršeni, ali znači da smo došli do trenutka kada se Isus čvrsto uspostavlja kao Gospod u našem životu.
3. Oni će videti Boga
To je obećanje onima koji su Isusa učinili Gospodarem svog života; onima koji su doživeli Njegovo očišćenje. Oni će videti Boga.
Za ovo postoji primena u budućnosti. Jednog dana će svi oni koji su spaseni otići na nebo i tamo će nam se Bog otkriti i videćemo Ga.
To je jedan aspekt ovog odlomka, ali ne verujem da je Isus govorio samo o tome.
Isus govori o onome što se događa ovde na zemlji. Možda bi neki rekli da videti Boga znači biti u stanju prepoznati Njegov otisak u stvaranju.
Ali Isus sigurno ne govori o tome, jer Rimljanima 1 nam kaže da čak i izgubljeni mogu da prepoznaju Boga u opštem otkrivenju, to jest kroz prirodu i stvaranje. Ne, Isus govori nešto drugo.
Setite se da Isus govori jevrejskim slušaocima. Dok su Grci bili „narod oka“, jer su želeli da vide svoje bogove i da im grade kipove, Jevreji su bili „narod uha“ koji je služio nevidljivom Bogu.
Peta Mojsijeva 6,4 kaže: „Čuj, o Izrailju.“ Otkrivenje 2,11 kaže: „Ko ima uho da čuje, neka čuje šta govori Duh crkvama.“
Onda je zanimljivo što Isus govori jevrejskim slušaocima da će videti Boga.
Svaki dobar Jevrejin poznavao je 2. Mojsijevu 33,20 gde Bog kaže Mojsiju: „Ali nećeš moći videti lice moje, jer ne može čovek mene videti i ostati živ.“
Jovan 1,18 nam kaže: „Boga niko nije video nikada: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.“ Zato, kada Isus daje obećanje da će oni koji su čistog srca videti Boga, šta On govori? Da bismo ovo razumeli, treba da pogledamo grčku reč koja se prevodi kao „videti.“
To je veoma značajna reč u grčkom jeziku i njihovom pogledu na svet. Kao što smo spomenuli, oni su bili narod oka i smatrali su da je opažanje najvažnije sredstvo. Ali ova izuzetno važna reč nosi širok spektar značenja, više od fizičkog vida, a takođe znači i mentalno ili duhovno rasuđivanje ili opažanje.
Znajući da ni jedan čovek nije fizički video Boga Oca u Njegovoj slavi, moramo da razumemo da Isus koristi ovu reč kako bi izneo ideju o zapažanju, rasuđivanju i razumevanju. I mi reč „videti“ ponekad koristimo na sličan način.
Kada želimo da neko razume šta smo rekli, kažemo: „Vidiš li šta hoću da kažem?“ Kada želimo da promenimo nečije mišljenje, želimo da oni „gledaju“ na naš način.
Kada želimo da neko nešto nedvosmisleno razume, želimo da „jasno vide.“ Kada znamo da će iskustvo pomoći nekome da razume, mi ih pripremamo za to iskustvo govoreći: „Samo čekaj i videćeš.“
Često ne mislimo da će oni bukvalno videti, već želimo da kažemo: „Onda ćeš razumeti, ili onda ćeš shvatiti.“ U ovom kontekstu, fizički vid nije neophodan jer čak i slepi čovek može da ima unutrašnji vid. Zato Isus ne govori neophodno o fizičkom vidu, već o zapažanju, razumevanju i rasuđivanju.
U čitavom Pismu, metafora slepila koristi se da opiše one koji su izgubljeni, a vid se koristi da opiše duhovni život, onaj koji se dobija spasenjem.
Blagoslov ovde znači: dok osobe koje su čistog srca dozvoljavaju da se prethodni život izgubi u Isusu i dozvoljavaju Isusu da živi kroz njih, njihovo razumevanje, njihovo zapažanje, njihovo rasuđivanje o tome ko je Bog, o Njegovim putevima, Njegovoj volji, Njegovom srcu i o Njegovoj ruci, one će rasti.
Kada oni koji ne poznaju Boga postanu otuđeni od Božjeg života zbog tame koja je u njima, zbog slepila u njihovom srcu, kao što kaže Efescima 4,17-18, oni koji su čistog srca imaće otvorene oči, oni mogu da hodaju u svetlosti jer je On svetlost, i imaju zajednicu sa Bogom i jedni sa drugima.
Oni mogu da vide Boga tako što vide delovanje Svetog Duha u životnim okolnostima. Oni vide kako se Njegova volja odvija u njihovom životu; oni vide Njegovu ruku proviđenja u svom svakodnevnom iskustvu, zapažaju Njegove puteve, prepoznaju Njegovo srce i imaju razumevanja kada se radi o Njegovoj reči.
Oni su u stanju da vide Boga jer On živi u njima kroz Njegovog Svetog Duha i On im se svakog dana otkriva na nove načine.
Oni vide Boga dok On svoj život živi kroz njih. Oni koji su čistog srca mogu da vide Boga jer žive životom koji je pun Njegovog Svetog Duha.
Ako vas je Isus spasio, ako ste kroz Njega postali novi, ako živite svoj život s Njim kao Gospodom, ispunjeni Svetim Duhom, i vi ćete neizbežno videti Boga.
Osobe koje nisu postale siromašne duhom i tako ne tuguju zbog svojih greha; koje se nikada nisu ponizile do tačke da su gladne i žedne pravde, oni nikada nisu bili ispunjeni Njegovim Duhom, nikada nisu doživeli Njegovu milost; nikada nisu bili očišćeni Njegovom krvlju, nikada nisu doživeli promenu srca, prema tome, nikada nisu dobili duhovni vid.
Ti ljudi koji su i dalje izgubljeni u svom grehu, ne mogu da prepoznaju, zapaze ili vide Boga.
Mi se molimo za razumevanje, molimo se za vođstvo, ali u stvarnosti, Bog nam se uvek otkriva, On se uvek bavi poslom našeg vođenja i upućivanja.
Problem nije Njegovo otkrivenje, vođstvo ili upućivanje, već se problem nalazi u našoj nesposobnosti da prepoznamo takvo otkrivenje, uputstvo ili vođstvo.
Što ste Mu bliži, to će vaše zapažanje postati osetljivije. Šta je to što nas sprečava da prepoznamo ili vidimo Njegovo vođstvo? Ako nas čistota osposobljava i poboljšava naš duhovni vid, onda nečistota našeg greha onesposobljava ili zamagljuje naš duhovni vid.
Većina ljudi nije ozbiljna u shvatanju onoga šta Bog govori ili u razumevanju Njegove volje, jer da su ozbiljni, oni bi uradili ono što je neophodno s njihove strane kako bi se postarali da njihovi duhovni prijemnici rade u punom kapacitetu.
Zaključak
U svetlosti odlomka koji smo danas proučavali, dozvolite da vam postavim nekoliko usmerenih dijagnostičkih pitanja. Najpre, to je pitanje za one koji su nesigurni u svoju večnu sudbinu. To je pitanje o stečenoj čistoti.
Da li je vaše srce ikada bilo očišćeno?
Mislim, u kontekstu teksta, da li možete nedvosmisleno da kažete da ste došli do te tačke u životu kada ste se ponizili zbog vašeg greha, tugovali do tačke kada ste shvatili vašu nesposobnost da bilo šta sami učinite, i kada ste bili gladni i žedni pravde, da ste doživeli ispunjenje koje dolazi kada primite Božju milost i kada su vaši gresi oprani a vaše srce postalo čisto?
Ako nikada niste došli do te tačke u vašem životu kada primate Isusovo oproštenje greha, ako nikada niste dobili duhovni vid tako što ste primili duhovni život, danas Bog želi da opere vaše grehe, On želi da očisti vaše srce.
Drugo, tu je pitanje za hrišćane. Ovo je pitanje o stanju vašeg srca.
Da li hodate u čistoti pred Gospodom?
Postoji li nešto u vašem životu što vas sprečava da postanete osetljivi prema prepoznavanju Boga dok se On otkriva svuda oko vas?
Da bismo ovo odredili, potrebno je da dozvolimo Gospodu da temeljno istraži naše srce.
Greh je kao virus koji uđe u naše srce, često nezapažen, i počinje da prlja svako drugo područje našeg života. A do trenutka kada to shvatimo, on je već načinio toliko štete da nam se čini da je nemoguće izbrisati ga i sve popraviti.
Ali tu dozvoljavamo Svetom Duhu da uradi svoj posao.
Psalmista je imao ovo na umu kada je u Psalmu 139,23-24 rekao: „Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put večni.“
Bog nas je stvorio i samo On nas poznaje. On može da nas očisti krvlju svog Sina Isusa. Kada Mu dozvolimo da nas istraži i da nas očisti, onda i samo onda možemo da govorimo o ovoj temi čistote.
Šta je sa vama, hrišćanima?
Šta vas u vašem životu sprečava da imate dublju, intimniju zajednicu s Bogom? Da li je to neki stav prema nekom drugom? Možda se radi samo o osećanju ponosa prema sebi, ili je to možda želja za koju znate da nije ugodna Bogu ali ipak nastavljate da je gajite i ponašate se kao da vam neće naškoditi? Božji Duh deluje u vašem srcu već sada, šta vam On govori danas i kako ćete odgovoriti?
IZDVAJAMO:
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
