04 Istina – Isus Hristos naš jedinstveni Spasitelj!

U središtu hrišćanske religije je Isus Hristos. To znači da nije na prvom mestu prihvatanje nekog kreda ili određeni broj jasno definisanih religijskih tačaka. U suštini, hrišćanstvo znači imati pozitivan odnos prema ličnosti Isusa Hrista. Biti hrišćanin znači reći Hristu „da“.  To „da“ je jednoznačno, totalno i bezuslovno, zato što nam u Hristu i Bog govori jednoznačno i bezuslovno „da“.

Uvod

  1. Ličnost Isusa Hrista – Matej 16, 13-17

Ko je bio Isus – Luka 2, 40. 52;  Jovan 1, 1-18; 8,58

  1. Delo Isusa Hrista – Jovan 14, 6. 9; 17, 3

Šta je Isus uradio? – 2 Korinćanima 5,19; Matej 1, 21; Marko 10,45; Rimljanima 3,25; 4,25

U središtu hrišćanske religije je Isus Hristos. To znači da nije na prvom mestu prihvatanje nekog kreda ili određeni broj jasno definisanih religijskih tačaka. U suštini, hrišćanstvo znači imati pozitivan odnos prema ličnosti Isusa Hrista. Biti hrišćanin znači reći Hristu „da“.  To „da“ je jednoznačno, totalno i bezuslovno, zato što nam u Hristu i Bog govori jednoznačno i bezuslovno „da“.

Kada je Hristos bio na zemlji postavio je učenicima zanimljivo pitanje: „ko govore ljudi da je sin čovječiji? (Matej 16, 13-17). Nije osnovno pitanje: Šta ljudi govore o mom učenju? Kakav je njihov odnos prema onome što govorim? Svakako kao i drugim religijama, i u hrišćanstvu je elemenat učenja veoma bitan. Ali najvažnija stvar u hrišćanstvu je pronaći pravi odnos prema ličnosti Isusa Hrista. U suštini može se reći: hrišćanstvo – Hristos. Značenje Hristovog učenja proizilazi iz toga, ko je Isus. Kad god ljudi imaju poteškoće da dožive biblijsko učenje, to je zato što ne procenjuju ili pogrešno shvataju značenje ličnosti Isusa Hrista.

Da vidimo dakle, ko je bio Isus Hristos. U tekstu Hristos pokazuje da ako treba da je naše znanje  tačno, onda mora biti zasnovano na Božijem otkrivenju, ne samo na našem razmišljanju, odnosno predstavama (Matej 16, 17).

Jedna misao Napoleona Bonaparte kaže: „Znam čoveka i kažem vam da Isus Hrist nije bio samo čovek. Između Njega i svake druge osobe na svetu nema moguće usporedbe. Aleksandar, Cezar, Karlo Veliki i ja smo izgradili carstva. Ali na čemu počiva stvaranje našeg genija? Na sili. Isus Hrist je svoje Carstvo izgradio na ljubavi; i ovog časa bi milioni ljudi umrli za Njega.“

 

Ličnost Isusa Hrista – Matej 16, 13-17

 

Prvi hrišćani verovali su da je na zemlju došao sam Bog u Isusu Hristu (Jovan 1, 1-3. 14. 18). To objašnjava kako je moguće, da su sve što je ovaj Jevrejin iz prvog veka rekao, videli  i vrednovali iz ove perspektive. Bili su  spremni da se odreknu svega, čak i da daju svoj život za njega.

 

Ko je bio Isus – Luka 2, 40. 52;  Jovan 1, 1-18; 8,58

 

Ko je bio Isus Hristos? Kao prvo i veoma važno, bio je čovek. Njegovi učenici nikada nisu posumnjali u ljudsku prirodu Isusa iz Nazareta. Rastao je i postajao jači (Luka 2,40), sazrevao je fizički i mentalno (52. stih). Kroz patnju je učio da bude poslušan (Jevrejima 5,8), bio je gladan (Matej 4,2), žedan (Jovan 19,28), umoran i bio mu je potreban san (Jovan 4,6; Matej 8,24). Kao čovek živeo je u potpunoj zavisnosti od Boga (Jovan 6,38), bio je kušan (Jevrejima 4,15; Jakov 1,13) i kroz molitvu mu je bilo potrebno da održi vezu sa Bogom (Marko 1,35;  Luka 11,1).

Isus nije bio samo savršen čovek, već i pravi Bog. O tome je Tomas Šuc (Thomas Schutz) rekao: „Niko od priznatih religijskih vođa, niti Mojsije, Pavle, Buda, Muhamed, Konfučije, itd. nisu tvrdili da su Bog, sem Isusa Hrista. Hristos je jedinstven religijski vođa koji je tvrdio da je Bog, i ujedno jedini koji je ubedio veći deo sveta da zaista jeste. “

Postojao je pre svog rođenja u Vitlejemu (Mihej 5, 2; Isaija 9,  6; Jovan 8, 58; 2 Korinćanima 8, 9). Apostoli su tvrdili da je stvoritelj svega (Jovan 1, 3; Kološanima 1, 16.17).  Praštao je grehe (Marko 2, 10.27), u njemu, isto kao i u Bogu imamo oproštenje (Kološanima 2, 13; 3,13) jednak je Ocu (Matej 28,19; 1 Korinćnima 1,3; 2 Korinćanima 3,13; Otkrivenje 20,6; 22,3; uporedi Jovan 10,30). Od ljudi koji su ga slušali, tražio je da veruju u njega (Jovan 6,40; 14, 1-3) i da ga poštuju kao što poštuju Oca (Jovan 5,23).

Hristovo shvatanje jasno vidimo iz njegovih izjava: „Ja sam …“ hleb života (Jovan 6,35), videlo svetu (Jovan 8, 12), vaskrsenje i život (Jovan 11, 25), put, istina i život (Jovan 14,6). Teško bi bilo izraziti stvari jasnije i uopštenije. Ovde vidimo vezu između Isusovih izjava i velikim „JA SAM“ koje je bilo Jahvino ime u Starom zavetu (2 Mojsijeva 3, 13,14). Kada je Isus rekao: „Ja sam pre nego se Avram rodio!“ rekao je to veoma jasno, pa su oni koji su ga slušali uzeli kamenje i hteli da ga kamenuju. Vrlo dobro su shvatili, šta je rekao (Jovan 8, 58.59).

Ono što se u Starom zavetu pripisuje Jahvi, u Novom zavetu odnosi se na Isusa. Vidi Rimljanima 10, 13 i Joilo 2,32; Filibljanima 2, 10 i Isaija 45, 23; Matej 3, 3 i Isaija 40, 3;

1 Korinćanima 1, 30  i Jeremija 23, 9 i druge. Zaključak je jasan: U Isusu je na svet došao Bog.

Moramo biti svesni posledica koje iz ovoga proizilaze. Neki su spremni da Isusa prihvate kao dobrog čoveka ili velikog učitelja morala. C. S. Luis o tome kaže: „Tako nešto ne bismo smeli da kažemo. Čovek koji bi bio samo čovek i rekao stvari koje je Isus rekao, ne bi bio veliki moralni učitelj. On bi bio ili ludak – na istom nivou kao i onaj koji tvrdi za sebe da je tvrdo kuvano jaje – ili đavo iz pakla. Morate da se odlučite. Ovaj čovek ili je bio i jeste Sin Božiji, ili je ludak, a možda nešto i gore…“ Zato kao hrišćani, prihvatimo Isusa kao pravog, potpunog Boga.

 

Delo Isusa Hrista – Jovan 14, 6.9 ; 17,3

 

Šta je uradio Isus? – 2 Korinćanim 5, 19; Matej 1, 21; Marko 10, 45; Rimljanima 3, 25; 4,25

Za koga mi smatramo da je Isus, proističe i naše razumevanje za to što je došao da učini.

Nije mogao da postigne, ono što je učinio, da nije bio ono, što je bio. Preko Hrista je delovao Bog, da nas oslobodi greha i njegovih posledica. Reči apostola Pavla: „Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom.“ (2 Korinćanima 5,19). Zato je bilo potrebno:

Isus je došao na svet na jedinstven – natprirodan način.

Problem greha nije mogao da se reši Božjom snagom, naredbom ili izjavom. Jovan kaže: „I riječ postade tijelo“ (Jovan 1, 14). Bog je na čudesan način došao na naš svet i počeo da postoji kao čovek (Matej 1, 23). Nije dokazao samo da nas voli, da je sa nama je u svakoj situaciji, da želi da nam služi a ne da vlada nad nama. Prvenstveno od nas očekuje ljubav, a ne slepu poslušnost.

 

 Isusova misija na zemlji bila je jedinstvena.

 

Isus je naš Spasitelj ne samo zbog toga ko je bio, već i zbog njegovog zemaljskog života i dela. Svojim rečima i delima propovedao je Carstvo Božije – njegov kvalitet života pod Božijom vladavinom. Svima je predstavio Božiju ponudu spasenja – onima koji su bili prezreni, osporavani kao i onima koji su bili u umovima vernika onog vremena sključeni.

Njegova služba nailazila je kroz sve ljudske prepreke. Svojim je učenjem objašnjavao principe Carstva Božijeg, u koje je pozvan svaki čovek. Svojim delima ilustrovao je Božiju prirodu. Za „spasenje“ i „isceljenje“ u grčkom jeziku koristi se ista reč. Isusova čuda isceljenja bili su znaci spasenja. Zdravlje ne znači samo nedostatak bolesti, već harmoniju tela, misli i mentalnog elementa. Preko Isusa Hrista Bog želi da obnovi Božiju sliku narušenu grehom, da nas potpuno „restaurira“ kako bi dobili originalan oblik.

 

Isusov je život na ovoj zemlji bio jedinstven.

 

Pošto je Isus došao da „spasi svoj narod od njihovog greha“, morao je sam da bude bezgrešan (Matej 1, 21; Jovan 8, 46). Izvanredna je činjenica, da ni njegovi neprijatelji nisu uspeli to da ospore. Novozavetni pisci ovu važnu činjenicu više puta potvrđuju (Luka 1, 35; Marko 1, 24;  2 Korinćanima 5, 21; Jevrejima 4, 15; 1 Petrova 2, 22; 1 Jovanova 3,5). Isusova bezgrešnost nije data njegovom prirodom koja bi ga štitila u iskušenjima da ne  sagreši. Njegova iskušenja bila su okrutna  i stvarna (Jevrejima 4,15; Matej 4, 1-11; Luka 22, 39-46). Upravo to je sledeći dokaz njegove ljudske prirode. Njegove pobede rezultat su stalnog oslanjanja na nebeskog Oca (Jovan 5, 19.30).

One koji su ga prihvatili Isus je pozvao: „Hajde za mnom!“ Istina je i to, da možemo i treba da ga sledimo u njegovoj milosti. Hristos nam je pokazao da ako smo u potpunosti  zavisni  od Boga, možemo pobediti greh i iskušenja. Moramo se sećati da je On Spasitelj, a mi njegovi učenici. Prvenstveno je naš Spasitelj a zatim naš primer. Naš život na ovoj zemlji nikada neće biti bezgrešan kao njegov, zato što ćemo imati našu grešnu prirodu sve do drugog Isusovog dolaska (Filibljanima 3, 20.21). Njegova je misija bila  – bezgrešna i besprekorna žrtva. Njemu nije bio potreban spasitelj, on je bio Spasitelj. Mi smo rođeni u grehu i nikada nećemo biti „mali Hristosi“. Nikada neće nastati situacija, da možemo bez Hrista.

 

Isusova smrt bila je jedinstvena.

 

Hristos nije došao na zemlju da živi i deluje, već i da umre (Marko 10,45; Isaija 53). Iako je bio bezgrešan, umro je odvojen od Boga, smrću kakvom će umreti grešnici na kraju (2 Korinćanima 5, 21; Rimljanima 6, 23).  Snosio je „našu krivicu“, „umro je za naše grehe“ (Rimljanima 4, 25; 1 Korinćnima 15, 3) iskusio je posledice naših greha (Jevrejima 2, 9).  Isusova smrt bila je jedinstvena i neponovljiva. Neposredni uzrok njegove smrti nije bilo raspeće (mnogi drugi su tako umrli) već to, što ga je Bog napustio (Matej 27, 46; Rimljanima 4, 25). Na ovaj način Isus je postao pomirenje i dokaz Božije pravednosti pred celim univerzumom (Rimljanima 3, 25; Kološanima 1, 20). Krst je dokaz Božije beskrajne ljubavi prema nama. Isus nije umro da bi ubedio Oca da treba da nas voli, zato što nam ga je on u svojoj velikoj ljubavi „poklonio“ (Jovan 3, 16; 16, 26.27). Bog je pred celim uvniverzumom pokazao da je smrt posledica greha. Odvojenost od Boga, onome ko je Izvor života, donosi neizbežnu smrt.

Našim praroditeljima u raju sotona je rekao: „Nećete vi umreti“ (1 Mojsijeva 1, 3.4). Bog je na krstu dokazao da je sotona slagao. Njegove reči: „Ako budete jeli, umrećete“ nisu bile pretnja, već ljubazno upozorenje pred posledicama kršenja odnosa poverenja i zavisnosti od Boga (1 Mojsijeva 2, 17). Krst pokazuje da Bogu ne treba da služimo iz straha ili proračuna (Jov 1).  Krst otkriva Božiji ljubazni karakter. Oni koji su poslali Hrista na krst, koji su ga mučili, bili su upravo oni koji ga nisu poznavali (Jovan 16, 2.3).

Hristov krst nas uči da je u našoj službi Bogu motivacija veoma bitna. Ako naš odnos prema Hristu neće biti zasnovan na poznanju njegovog karaktera ljubavi i pravednosti, ako mu služimo iz straha ili iz proračuna, na kraju ćemo postati njegovi najveći neprijatelji, iako mislimo da smo Božija deca.

Kada su apostoli govorili o Isusovoj smrti ujedno su govorili i o njegovom vaskrsenju: „Hristos Isus, koji umrije, pa još i vaskrse“ (Rimljanima 8, 34), „Hristos umrije za grijehe naše, po pismu, I da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu“ (1 Korinćanima 15, 3.4).

Hristovo vaskrsenje bila je suština apostolske vere. Da Hristos nije vaskrsao, naša vera, nada i propovedanje bili bi uzaludni; naš život ne bi imao pravu perspektivu. Upravo na primeru vaskrsenja prvi učenici su shvatili život i smrt u novom svetlu. Osećaj poraza i neuspeha je nestao. Vaskrsenje je za njih bilo dokaz, da je Bog priznao Hrista i da njegova smrt na krstu nije bila dokaz proklestva i Božije osude (5 Mojsijeva 21, 23).

Isusovo vaskrsenje dokazuje da smrt nema poslednju reč o ljudskom postojanju; postoji budućnost koja se seže izvan groba (1 Korinćanima 15, 12-20). Njegovo vaskrsenje je garancija naše nade i vaskrenja. „Koji vjeruje mene ako i umre življeće“ (Jovan 11, 25.26)

 

Objašnjenja

 

Glavni smisao ovog biblijskog časa nije proslediti informacije ljudima o Isusu, već da ih usmeri ka ispravnom i pozitivnom odnosu ka njemu. Pre svega želimo da ljudi kažu svoje „da“ ličnosti Isusa Hrista, na osnovu shvatanja ko je bio i kako se u njemu otkrio Bog.

Problem greha leži u tome, da je sotona predstavio Boga u neispravnom svetlu. Mi ljudi imamo pogrešnu sliku o Bogu (Rimljanima 1, 21). Ako u tim okolnostima predstavimo ljudima Božije zahteve, oni će pre ili kasnije da skliznu z legalizam. Uradiće prave stvari iz pogrešnih motiva. Stoga se njihova razmišljanja prvo moraju promeniti. Ovo je moguće samo razumevanjem bezuslovnog prihvatanja koje nam Bog nudi u Isusu. Moramo pokazati ljudima, ko je bio Isus, zašto je došao, kako je živeo i šta je učinio za nas. Hristos je došao da nam predstavi Oca u punom svetlu (Jovan 14, 9; 17,3). Posredstvom Hrista poznajemo da nam je Bog govorio i da nam govori: „Volim te, primam te onakvog kakav si.“ Njegova ljubav prema nama nikada nije: „Da – ali …“ Zato će i odgovor čoveka koji je ovo shvatio i doživeo biti nedvosmislen, potpun i bezuslovan „da“.  Čoveku koji Bogu kaže: „Da – ali …“

Istoričnost Isusa. Poznati novozavaetni teolog F.F. Brus (F.F. Bruce) rekao je: „Neki se pisci poigravaju idejom da je Hristos mitska ličnost. To pak nije zasnovano na istorijskoj osnovi. Za istoričara bez predrasuda je istoričnost Hrista upravo tako aksiomatična kao i istoričnost Julija Cezara. Oni koji o Hristu govore kao o nekakvom mitu, nisu istoričari.“

Sem 27 raznih dokumenata NZ koji se pozivaju na Isusa,  da je Isus postojao, mogu potvrditi i sledeći izvori: Kornelije Tacit, Lucije, Josif Flavije, Svetonije, Plinije mlađi, Tertulijan i drugi.

Božanstvo Isusa Hrista. Oni koji ne razumeju semitski način izražavanja i korišćenje reči, nekada citiraju stihove u kojima se Hristos naziva prototokos (prvorođeni) kao dokaz toga da je stvoreno biće. Postoji pet ovakvih tekstova (Kološanima 1, 15.18; Rimljanima 8, 29; Jevrejima 1, 6; Otkrivenje 1, 5).

Moramo da shvatimo, da značenje ovih tekstova  pokazuje na Hristov uzvišen i neponovljiv položaj autoriteta, sa jedinstvenim odnosom na primer prema stvaranju, vaskrsenju Prvorođeni iz stvarenja ne znači da je Hristos bio prvi stvoren, već da je on aktivan činilac, začetnik stvaranja (Otkrivenje 3, 14). Prvorođeni iz vaskrsenja, ne znači da je prvo vaskrsli, već da su svi vaskrsli zahvaljujući jemu (Jovan 1, 14). Kao dokaz toga da nije u pitanju hronološki redosled, pogledaj upotrebu ove reči (Psalam 89, 28; 2 Mojsijeva 4, 22; Jeremija 31, 9; Jevrejima 12, 23). Prva dama nije prva zato što je najstarija, već zbog svog položaja.

To isto važi i za izraz monogenes (jednorođeni). Ova reč u vezi sa Isusom koristi se pet puta, i to samo kod Jovana (Jovan 1, 14.18; 3, 16. 18; 1 Jovanova 4, 9). Želi da pokaže jedinstvenost i unikatnost Isusovog odnosa prema Ocu (Vidi Jevrejima 11, 17; Isav je bio jedinstven Avramov sin, sin obećanja, ali nije bio jedini sin). Smisao ovih titula je uzvisiti Isusa, pokazati da je jedini svoje vrste i da niko nije kao On. Prema tome, oni se ne mogu tumačiti, tako da su postavljeni na nivo stvaranja.

 

 Praktične implikacije

 

U životu i delu Isusa Hrista nalazi se rešenje problema greha, odgovor na naše zablude o Bogu. Isus nam pokazuje pravu istinu o Bogu, o nama i o grehu. Kako bi nam Bog dao pouzdan izvor informacija, Isus je došao da živi na ovoj zemlji. Kada  na osnovu života i smrti Isusa Hrista počnemo da shvatamo kakav Bog stvarno jeste, naš odnos otpora, pobune i ravnodušnosti prema njemu se menja. U našem srcu nastaje divljenje prema onome koji je na nebu imao sve, a ipak ga je napustio i došao da nam pomogne nama. Zato što mu je stalo do nas. Isusove reči se ispunjavaju: „I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi“ (Jovan 12, 32). Počinjemo da mu verujemo i da ga volimo (1 Jovanova 4, 19).

Isus je rekao: „Ja sam put, istina i život, niko neće doći k ocu do kroza me“ (Jovan 14, 6.7).

Ako je tvoje srce nekad čeznulo da stvarno upoznaš Boga  koji uprkos svemu ili zbog onog što si učinio, čini se tako udaljen i nerealan, tada skreni svoju pažnju na njegovog Sina koji je „slika njegove suštine“ (Jevrejima 1, 3) i možeš biti siguran, da ako si se upoznao sa Isusom, upoznaćeš i Oca. A poznavati Oca – to je večni život (Jovan 17, 3).

Pilat je postavio ispravno pitanje: „A šta ću činiti s Isusom“ (Matej 27, 22). Nadajmo se, da ćeš i ti, kao i Toma pronaći pravi odgovor na ovo pitanje („Gospod moj i Bog moj“ (Jovan 20, 28)!