Trpela je nevolje. Kada je imala samo šest nedelja izgubila je vid zbog primene obloga od senfa koji je lekar stavljao na njene oči. Njen otac je ubrzo umro, ali sve te tragedije nisu uticale na njenu srećnu prirodu. Kada je imala 8 godina, napisala je:
O, kako sam ja srećna duša, Iako ne mogu da vidim, Rešena sam da na ovom svetu Zadovoljna budem.
Koliko blagoslova imam Koje drugi nemaju!
Da plačem i uzdišem jer sam slepa, Ne mogu i neću!
Udala se za slepog muzičara i njihovo jedino dete umrlo je kao beba. Kasnije je umro njen muž. Bez obzira na sve te tragedije, Fani Krozbi primenila je svoj dar za rimovanje i posvetila većinu svojih devedeset i četiri godine života pišući najmanje osam hiljada himni, sledeći običaj da se moli pre svake kompozicije. Mnoge njene himne su autobiografske i odražavaju dimenziju sigurnosti koja je nepoznata u današnjem svetu.
Jednog poznatog psihijatra su pitali šta je otkrio da je osnovni problem koji uznemirava većinu njegovih pacijenata. Njegov odgovor bio je, „Nesigurnost.“ Ali nedostatak sigurnosti je u mnogim životima duhovnog porekla. Mi smo stvoreni za druženje sa Bogom i bez Njega smo sami i nesigurni.
U Isusu Hristu sve ovo može da se promeni. Neće problemi, pritisci i teške životne okolnosti prestati, već kada Hristos živi u našem srcu nećemo biti ostavljeni da se borimo sami. Za prošlost postoji oproštenje; za sadašnjost božansko društvo; za budućnost apsolutna sigurnost. Šta su odlike sigurnosti koju je Isus obećao?
SADRŽAJ
Mi smo sigurni zbog Isusovog otkupljujućeg dela
Spasenje osvojeno za nas na krstu bilo je potpuno. Ne postoji ništa što bismo mogli da uradimo da dodamo njegovoj efikasnosti; nema ništa što bismo mogli da uradimo da umanjimo njenu silu u čišćenju greha. Ono je naše da ga primimo kako besplatni dar Božje blagodati ljubavi.
Naša sigurnost je osigurana jer stojimo na Steni koja se ne pomera, čak i kada je naš svet promenljiv i nesiguran. Apostol Pavle nas obaveštava da čovek ne može da postavi ni jedan drugi temelj, jer takav ne postoji, a jedini temelj je Isus Hristos.
Olakšanje za plivača koji se davi je iznenadni pronalazak čvrste stene na koju može da stane. Koliko je divnije za nas koji smo okruženi životnim poteškoćama, da shvatimo iznenada da ispod postoji Onaj koji se nikada ne menja i da su oko nas večne ruke.
Mi smo sigurni zbog utehe Božjeg prisustva
Suočeni sa problemima, odlukama koje treba doneti, udarani kombinacijama okolnosti nad kojima nemamo ni kontrolu ni rešenje, potrebno nam je Božje prisustvo, vođstvo i pomoć. Pavle kaže, „A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju“ (Rimljanima 8,28). Ali nije sve neophodno dobro samo po sebi. Dobro može da bude trenutno ili daleko, ali to je Božje dobro u Božje sopstveno vreme.
Ovo je ilustrovano jednom starom pričom, o pošljunčanom putu i majčinoj dušici:
„Kako si mirisna ovog jutra,“ rekao je pošljunčani put.
„Da,“ odgovorila je majčina dušica, „Gazili su po meni i izgazili me i to je izazvalo svu moju slast.“
„Ali,“ rekao je pošljunčani put, „Po meni gaze svakog dana i ja samo postajem tvrđi.“
Postoje dve karakteristike vernika koje su ovde date: jedna, njihova osećanja prema Bogu; druga, Božja osećanja prema njima. Onima koji vole Boga sve ide na dobro. Mora da bude tako jer ljubav ne čini zlo (Rimljanima 13,10).
I oni „koji su pozvani po namerenju“, često otkrivaju kako, nepoznato nama, sve radi za naše dobro. Mora da bude tako jer Onaj kroz koga i kome pripada sve (Rimljanima 11,36) nikada neće dozvoliti da Njegova večna namera bude ugrožena nečim što nam je stvarno neprijatelj. To je sigurnost!
Mi smo sigurni u Božjoj blagodati koja nas održava
Hristovo delo je trpelo u rukama onih koji kao da vide hrišćanstvo kao život garantovanog prosperiteta i beskrajnog izuzeća od nevolje. Apsolutno ne! Kada se posvetimo živom Bogu kroz Njegovog Sina, mi nismo odnešeni na nebesa na cvetnom krevetu lakoće.
Znamo da nismo iskušani samo nevoljama, već postoje trenuci kada naše veliko svedočanstvo za veru pronalazi izražaj u nevoljama i mukama kroz koje smo pozvani da prođemo. U svim tim stvarima možemo da se odmaramo sigurni u blagodat koju Bog beskrajno daje onima koji su Njegovi.
Sigurni smo u poznavanju Božje ljubavi
Velika Božja karakteristika je nepobediva dobra volja i neosvojiva ljubav prema svim ljudima, i dobrima i lošima. Kada je Isus umro na krstu, On je rekao, „Ništa što ljudi mogu da urade Bogu ne može da spreči Boga da ih vole.
Nema granice Božjoj ljubavi. Ne postoji kraj kroz koji ljubav neće moći da prođe ni greh koji moja ljubav ne može da oprosti. Bog vas tako voli.“ Ovu nepobedivu ljubav oni koji teže da budu Božja deca moraju da reprodukuju u svom životu (Matej 5,43-48). Ako to ne učinimo nećemo dostići savršenstvo koje Bog zahteva i to znači greh. Greh je odsutnost ljubavi.
Sigurnost u Božju beuzslovnu ljubav nema samo terapeutsku vrednost onima koji je prihvate, već nosi sa sobom stalni osećaj o sigurnosti koju ni jedan demon ne može da uništi.
Zaključak
Jedan zidar pao je sa visoke skele i ležao je smrtno povređen. Jedan propovednik pristupio je i molio ga, „Dragi moj prijatelju, plašim se da umireš. Podstičem te da se odmah pomiriš sa Bogom.“ „Da se pomirim sa Bogom!“ uzviknuo je povređeni čovek. „To se dogodilo pre dve hiljade godine kada je moj Spasitelj umro. Hristos je moj mir i to je bio od kada sam Ga upoznao.“
U centru naše sigurnosti je Hristos sa Golgote. U i kroz Njega izgubljeni imaju otkupljenje, usamljeni imaju utehu Božjeg prisustva i vođstva i slabi imaju snagu Božje blagodati a iscrpljeni imaju odmor i mir koji nastaje iz sigurnosti u Božju nepobedivu ljubav.
Reks. D. Edvards, Univerzitet Grigz
Navigacija u misionskim vodama
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
