Izdvajamo:
Zašto toliko mnogo ljudi ne vidi suštinu?
Da li se to događa i nama danas?
Uđite u neku katedralu, crkvu, prodavnicu nakita, umetnički muzej, rok koncert, groblje – i nećete ih promašiti. Ponekada su zlatni, ponekada srebrni a nekada drveni. Imaju oblik privezaka, broševa, visuljaka, slika, tetovaža.
Nalaze se na sve strane: raspeća, krstovi. Ali simboli su vredni samo koliko priče i metafore koje im daju značenje. Šta krst znači vama? I šta je značio različitim pojedincima koji su učestvovali u Isusovom suđenju i raspeću?
Šta je značio farisejima, sadukejima, političkim vođama, ljudima koji su sprovodili zakon, kriminalcima koji su bili raspeti s njim, običnim građanima?
Mnogi od njih imali su ključne uloge u tom značajnom događaju, ali bili su previše slepi da bi to shvatili. Kako su mogli da zanemare tolike dokaze da je Hristos Mesija? Kako su mogli da ne vide suštinu? Da bismo našli odgovor na ova pitanja, bilo bi korisno da razumemo ponešto o Jevrejima i njihovom odnosu s Rimljanima u to vreme.
SADRŽAJ
Kako su verske vođe to propustile
Bila je Pasha, 33. godina nove ere, i Rimljani su okupirali Jevrejsku domovinu. Rimski imperator postavljao je careve nad različitim područjima carstva i raspoređivao prokuratore (lokalne guvernere) – uglavnom radi skupljanja poreza – kao što je bio Pilat. Ipak, odnosi između Pilata i njegovih podređenih bili su napeti.
Oni su se često žalili Rimu zbog njegovih uvredljivih akcija, kao što je bilo skrnavljenje Hrama likovima rimskih božanstava i upotreba hramskog poreza da bi se zidao akvadukt. (J. D. Douglass and Merril C. Tenney, NIV Compact Dictionary of the Bible, p. 461).
Ipak, Rimljani su delili vlast sa religioznim koncilom, Sinedrionom, oslanjajući se na to telo da upravlja svetovno-političkim pitanjima. Sinedrion se oslanjao na Rimljane kako bi sprovodio verske zakone. Jedan od rezultata ovog suživota bio je što su Jevrejske prvosveštenike postavljali Rimski vladari. Samim Sinedrionom dominirali su fariseji i sadukeji.
Fariseji su bili naučnici i učitelji koji su obavljali svakodnevne aktivnosti koncila. Njihovo poznavanje Spisa i verskih zakona značilo je da su vezani za naročite paradigme razmišljanja.
Njihovo znanje i iskustvo dovelo ih je do toga da odbace (ili ne veruju) način na koji će se proročanstvo ispuniti, a Isus se nije uklapao u sliku Mesije kojeg su očekivali. Isus odbija da im da znak (pogledajte Marko 8,11.12), i nastavlja da naglašava da oslobađanje Jevreja od rimske okupacije nije Njegova misija – a to nervira Jevrejske vođe.
Sadukeji su politička stranka aristokratskih sveštenika i oni imaju formalno vođstvo u Sinedrionu. Njihov privilegovan položaj i moć daju im dosta značaja u Rimskom političkom sistemu i njegovim pravilima.
Oni su bili toliko usmereni na obavljanje biznisa (da ne spominjemo održavanje njihovog društvenog statusa) da nisu imali razloga da veruju u mesijansku budućnost.
Kada je Isus započeo svoju službu, farisejima i sadukejima je brzo postalo jasno da su dobili problem. Najpre, mnogi su verovali u Njega. (Mnogi od njih bili su društveno nepoželjni, pa je Isus dobio etiketu „izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima“ /Luka 7,34/). Njegovi sledbenici prihvatali su Njegove tvrdnje da ima moć i vlast da oprašta grehe (Marko 2,5-11).
Ovo je veoma značajno jer politička moć koju su verske vođe uživale direktno je bila povezana sa njihovom sposobnošću da kontrolišu one koji ih podržavaju, a ova potencijala erozija njihove moći oslabila bi njihove političke položaje. Drugo, Isusova poruka bila je suprotna njihovoj kulturi i okolnostima.
Na primer, On je kršio zakone o suboti tako što je tog dana lečio bolesne, dozvoljavajući učenicima da čupaju klasje žita, čak je tvrdio da je Gospodar subote (Matej 12,8).
On i Njegovi učenici kršili su ceremonijalne zakone čišćenja (Luka 11,37-41; Marko 7,6-13). Kritikovao je verske vođe, govoreći narodu da se čuvaju „književnika“ zbog njihovog ponosa i nemarnosti. Oni su određeni za osudu (Marko 12,38-40). On tera menjače novca iz hrama i grdi verske vođe, izazivajući, „Vi načiniste od njega hajdučku pećinu“ (Marko 11,17).
Njegova predviđanja o uništenju Hrama takođe direktno prete njihovoj moći. Nije dovoljno što je uklonio one koji ih podržavaju, već preti i njihovom poslu!
Tokom Isusove službe, fariseji, sadukeji i druge verske vođe neprestano su Ga pitali o Njegovom kršenju subote, vlasti da oprašta grehe, o vaskrsenju, čak i o tome da li Jevreji treba da se pokore Cezaru. Takvi susreti poslužili su samo da u njihovom umu utvrde ideju da je Isus provokator po pitanjima teologije, ideologije i političke ravnoteže moći.
Javno vaskrsenje Lazara podiglo je tenziju do tačke pucanja. „Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti?
Čovek ovaj čini mnoga čudesa. Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod“ (Jovan 11,47.48). Da bi sprečio ono što strahuju da bi mogao da bude holokaust, vladajući prvosveštenik Kajafa daje predlog: „I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne“ (Jovan 11,49.50).
Tako u pravom makijavelističkom načinu, oni žrtvuju proces suđenja kako bi ispunili svoje političke ciljeve; oni manipulišu javnim mišljenjem i mobilišu one koji ih podržavaju. Oni čak krše svoje sopstvene zakone i traže lažna svedočanstva kako bi osudili Isusa.
Prema tome, za fariseje i sadukeje krst predstavlja rešenje za njihove političke probleme, sigurnost u političku stablinost i garancija u održavanju trenutnog stanja.
Politička moć oslepljuje ih prema njihovim dužnostima duhovnih vođa i posrednika. Kao što Malahija jadikuje, „Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovih usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama.
Ali vi zađoste s puta, i učiniste te se mnogi spotakoše o zakon, pokvariste zavet Levijev, veli Gospod nad vojskama. Zato i ja vas učinih prezrenim i poništenim u svega naroda, kao što se vi ne držite mojih puteva i u zakonu gledate ko je ko“ (Malahija 2,7-9).
Kako su političke vođe to propustile
Za svetovne vođe, kao što su bili Pilat i Irod, krst je označavao pomirenje i početak korisnih političkih saveza.
Pilat se naročito nalazio pod opterećenjem zbog svoje zavisnosti od političke podrške verskih vođa i zbog svoje sopstvene želje za stabilnošću u svom području. On zna da je Sinedrion pristrasan i da Isus nije dobio pošteno suđenje.
On veruje da je Isus nevin, ali se suočava sa dilemom: da li da pogubi nevinog čoveka ili da uvredi Jevreje.
Ako poželi da se suprotstavi odluci Sinedriona, onda mora da ima neko zakonsko ili političko opravdanje za to. Zato on traži javno mišljenje, nadajući se da će možda narod biti razumniji od njegovih vođa.
On nudi da oslobodi Isusa kao deo Pashalnog običaja, ali fariseji su uspešno izmanipulisali javno mnjenje protiv te ideje. Pošto Pilat nastavlja da odugovlači u pokretanju akcije protiv Isusa, fariseji i sadukeji preobličavaju svoje argumente.
Umesto da tvrde da je Isus kriv za hulu, oni umesto toga vrše pritisak na Pilatove političke nagone za preživljavanjem: „Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru“ (Jovan 19,8-14).
U ovom pristupu, oni iskorišćavaju Pilatovu političku Ahilovu petu. Oni tvrde da to što Isus kaže da je Jevrejski car nije problem samo za verske vođe, već je i prava pretnja građanskim vlastima.
A da bi pojačali pritisak, oni pokreću javne demonstracije kako bi podsetili Pilata na njegov osetljiv položaj kod Jevreja i rimskog imperatora.
Tako su fariseji i sadukeji konačno savladali Pilatovu dilemu. On sada odluku posmatra kao onu koja jača političku stabilnost i čuva njegov položaj.
Prema tome, za Pilata je krst mirotvorac. On gasi strasti uzavrele rulje. Krst daje sigurnost da će se nastaviti stablinost i da će stvari ostati takve kakvima jesu.
Slično farisejima, sadukejima i Pilatu, koliko često mi koristimo krst da bismo njime manipulisali ljudima? Da li ga ponekada koristimo kao sredstvo da postignemo neki cilj – da ugušimo protivljenje ili pobunu?
Neki su krst posmatrali kao „posao“
Za one koji su sprovodili zakon, za vojnike, krst je bio posao. Bio je to odvratan posao, ali neko je morao da ga radi. Šta je malo mučenja ili ponižavanja za nekoga ko će ionako umreti, razmišljali su; za nekoga čiji su zločini toliko gnusni da je zaslužio da umre?
Ali krst je takođe donosio i opipljive nagrade. Svako raspeće je značilo da vojnici mogu da prisvoje odeću raspetih.
Za obične ljude, čiji su ih poslovi stavljali na stranu zakona, krst je predstavljao poslovnu sigurnost. Bio je on simbol finansijske stabilnosti i garancija o nepromenjenom stanju.
Nažalost, kada krst postane – da tako kažemo – samo još jedan posao za nas, mi postajemo kao ti drevni sprovodioci zakona, uskraćeni za njegovu pravu svrhu i značenje.
Neki su ga videli kao garanciju da se neće promeniti njihovo grešno stanje
Za Varavu, krst je predstavljao oslobađanje iz zatvora. Varava je bio ozloglašeni kriminalac koji je bio uhapšen zbog pobune i ubistva, što nam govori da je počinio zlodela i protiv pojedinaca i protiv države. On nije bio neki zabludeli mladić, već terorista. Krst je, u određenom smislu, oslobodio Varavu da se vrati svom životu kriminala. On je garantovao, da tako kažemo, da se njegov grešni život neće promeniti.
Neki od nas, slično Varavi, kao da mislimo da nam krst daje slobodan prolaz do naših starih puteva.
Slava aliluja, ja sam iskupljen! Gde je moja marihuana?
Neki su ga posmatrali kao utvrđivanje svoje samo-pravednosti Za one koji su prolazili, krst je predstavljao pravdu i moć zakona, utvrđujući svoju superiornost nad svima.
Oni su mogli da prođu i vide sve te odvratne kriminalce kako dobijaju ono što su zaslužili, i da podsete sebe da su nekako bolji od onih ljudi koji vise na krstu. Dopada mi se kako Marko opisuje taj prizor: „I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš.
Pomozi sam sebi i siđi s krsta“ (Marko 15,29.30). Za posmatrače, prolaznike, obične ljude, krst je predstavljao korisno oslobađanje od kriminalaca. Krst im je davao, takvima kakvi su bili, izgovor da dehumanizuju druge.
U našem životu danas, koliko često koristimo krst da uzdignemo sopstvenu pravednost i superiornost? Na koje načine koristimo krst da umanjimo i dehumanizujemo druge? Koji razbojnik predstavlja vas?
Konačno, za razbojnike pored Isusa, krst predstavlja poslednji sud. Ali on je takođe i nada u spasenje. Jedan kriminalac kaže, „Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama“ (Luka 23,39). To je ono isto što su svi ostali govorili za Hrista.
Ali to je prilično arogantna izjava. Šta ovog osuđenika navodi da misli da On treba da bude spašen? On želi nešto za ništa. On želi slobodu bez pomirenja.
Krst bi bio njegov dobitni listić na lotou. Koliko često i mi imamo isto stanje uma? Koliko često ucenjujemo Boga zbog svoje sebične koristi? „Ako si Ti Bog, daj mi ovo! Ako si Ti Bog, uradi ono!“
Drugi razbojnik brzo shvata ovo licemerje i grdi ga: „Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako? I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio“ (Luka 23,40-43). Ovaj razbojnik zatim priznaje svoju krivicu.
U agoniji, on se ne nada oslobađanju. On je spreman da umre. Ipak, čezne da njegov život ima neki smisao. Zato razbojnik jednostavno traži da se njegovo postojanje upamti. „Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.“ Isus mu odgovara, „Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju“ (Luka 23,40-43).
Za ovog razbojnika krst predstavlja sigurnost da je njegov život, bez obzira koliko je bio iskvaren, imao značaja.
Kada ovako temeljno pogledamo suđenje i raspeće, nije teško da vidimo zašto su skoro svi tada promašili suštinu. Za njih je krst (drugim rečima, ubijanje Isusa) predstavljao stablinost i nepromenjeno stanje – čak iako je ta stablinost bila pod tlačenjem i okupacijom od strane Rimljana (u savezu sa Sinedrionom).
Oni su cenili tradiciju, verske zakone i ceremoniju. Posvećeni ovom legalističkom načinu posmatranja, oni nisu mogli da vide krst kao obećanje novog života i dinamične promene.
Ovaj događaj takođe daje nagoveštaj o posledicama ako se previše oslanjamo na političku moć radi postizanja sopstvenih verskih i duhovnih ciljeva. On nam pokazuje kako lako možemo da prevarimo i da budemo prevareni, kao fariseji, jer propuštamo da osavremenimo naše verovanje kroz neprestano proučavanje, i zadovoljni
smo unapred zacrtanim tumačenjem o Bogu i Njegovim proročanstvima. Nije teško videti kako i mi danas lako možemo da promašimo suštinu? Zato, kada sledeći put vidite taj čudesni krst, šta će on značiti vama?
Mišel L. Čin je profesor političkih nauka u Arizoni
Izdvajamo:
Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?
Suočite se sa svojim džinovima
Ljubav koja vas nikada neće napustiti
Ljubav nije mogućnost ona je zapovest
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
