Mudraci – Oni koji ozbiljno traže

Danas želim da sa vama ponovim priču o mudracima. Neko ih naziva i carevima sa Istoka. Mi zapravo ne znamo mnogo o njima. Verovatno nisu bili carevi. Ne znamo da li ih je bilo dvojica, trojica ili dve stotine, jer nam to Biblija ne govori. Sasvim smo sigurni da su bili muškarci, a ne žene, jer evo zašto:

Da su mudraci bili žene:

  1. One bi uz put pitale za uputstva kako da dođu do štalice umesto da idu kod Iroda.
  2. One bi stigle na vreme i pomogle pri rađanju bebe.
  3. One bi očistile štalicu i donele nešto praktično da porodica pojede, neku musaku, na primer.
  4. I na zemlji bi vladao mir!

Izvinite, to je jedna stara propovednička šala i nisam mogao da joj odolim.

Ali umesto da ih svrstavamo u jedan ili drugi pol, hajde da koristimo biblijsku terminologiju i zovemo ih mudracima. Mudraci su bili deo elitne grupe ljudi koju je Bog upotrebio za objavljivanje vesti o Hristovom rođenju. Razmišljajući ljudskom logikom, nikada ne bismo pomislili da su oni ljudi kojima bi se Bog otkrio na tako značajan način, ali On je to ipak učinio.

Mudraci su imali karakter koji ih je činio otvorenima prema Bogu. Kao rezultat toga, njihov život doprineo je Božjem velikom planu u istoriji. Oni su poverovali, potpunije razumeli Boga i ispunili Njegovu nameru u svom životu zato što su Ga ozbiljno tražili.

Ustvari, na ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi: oni koji traže i oni koji su zadovoljni. Oni koji celim svojim srcem traže Boga pronalaze Ga. Ako ste zadovoljni i ako vam je udobno tamo gde se nalazite, nikada se nećete stvarno povezati sa Bogom ili učestvovati u Njegovoj velikoj nameri.

Postoje neki znaci koji obeležavaju one koji traže. Hajde da ih pogledamo i budemo iskreni u pogledu toga gde stojimo.

 

Znaci Onih Koji Iskreno Traže:

  1. Oni odvajaju vreme i ulažu trud da bi ispitali duhovne teme

    „A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu: Gde je car Judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo“ (Matej 2,1-2).

    Savremeni teolozi kažu da su mudraci došli iz drevne zemlje Persije. Živeli su u zemlji koja nam je danas poznata kao Irak. Bili su mešavina vladinih službenika i paganskih sveštenika, astrolozi koji su posmatrali položaj zvezda i planeta kako bi predvideli buduće događaje.

    Ono što me naročito čudi je što je Bog upotrebio ovu aktivnost da se otkrije ovim ljudima. U Starom zavetu su običaji kao što su astrologija, veštičarenje i seanse bili strogo zabranjeni od Boga. Ipak, Bog je susreo ove mudrace tamo gde su se oni nalazili, na način koji su oni mogli da razumeju, i doveo ih je ka Hristu. Iako su praktikovali nešto što je bilo izvan zakona, Bog je njihove aktivnosti upotrebio da bi im progovorio kroz njih.

    Tu možemo da vidimo koliko je Božja ljubav stvarno divna. Iako se uključujemo u aktivnosti koje On mrzi, On i dalje nalazi način da nas dozove natrag k sebi.

    Mudraci su ugledali zvezdu. Niko ne zna tačno šta su oni videli, ali to je bilo dovoljno da im ukaže na Boga. Tako Bog radi u životu svakoga od nas. On nam daje dovoljno dokaza da Ga vidimo. On oživljava naš duhovni apetit tako da Ga budemo gladni. On nam daje taman dovoljno da možemo da delujemo u veri ili da odbacimo Njegove znake kao puku slučajnost.

    Nekako su mudraci razumeli značenje zvezde. Kada su primili ovaj podsticaj od Boga, otkrili su da su ozbiljni tragači. Nisu samo sedeli i čekali još jedan znak. Nisu samo uživali u svom otkriću, nazvali ga Bogom i vratili se svojim uobičajenim poslovima. Odvojili su vreme i trud da to ispitaju. Nemojte ovde da grešite. Za njihovo duhovno putovanje bilo je potrebno vreme i muka, baš kao i za vaše ako odlučite da postupate prema podsticajima koje Bog šalje.

    Mudraci su odlučili da sami krenu i vide Jevrejskog cara. Njihovo putovanje do Izrailja bilo je dugo – najmanje 750 kilometara, a najverovatnije blizu 1500 kilometara. Da bi videli Isusa, bilo im je potrebno otprilike oko tri meseca putovanja na kamili ili konju kroz pustinju. Bili su spremni da odvoje vreme i trud da to istraže jer su bili ozbiljni tragači.

    Neki od vas dolaze u crkvu jer istražujete hrišćanstvo. Možda nikada niste o tome razmišljali na taj način, ali istina je da sve ispitujete. Ja podržavam vaše napore. Dozvolite mi da vas ohrabrim da nastavite sa svojom potragom. Nastavite da slušate. Nastavite da čitate i istražujete i ispitujete. Stići ćete do svog cilja. Nemojte da odustanete samo zato što se odgovori ne pojavljuju onom brzinom kojom biste želeli. Bog nam je obećao da ćemo naći ako tražimo, da će nam se vrata otvoriti ako kucamo. Čak i ako niste sigurni gde stojite povodom duhovnih tema, počnite da se molite. Budite iskreni prema Bogu i kažite Mu: „Molim Te da mi pokažeš ko si.“ Krenite na putovanje. Ozbiljni tragači odvajaju vreme i napor da istraže duhovne teme. Nećete se razočarati onim što pronađete.

 

  1. Oni su nezadovoljni duhovnim mrtvilom

    „Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim. I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos? A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čemu nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja. Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda. I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim“ (Matej 2,3-8).

    Kakav kontrast ovde imamo. Imate tragače iz Persije koji naivno traže uputstva od duhovno zadovoljnih u Jerusalimu. Pretpostavljali su da će Jevreji biti uzbuđeni koliko i oni zbog novorođenog Cara. Kako su pogrešili. Vesti o Hristovom rođenju u Jerusalimu dočekane su sa odbojnošću i neprijateljstvom.

    Kada je Irod čuo izveštaj, veoma se uznemirio. Bio je preplašen. Evo čoveka koji je živeo da bi održavao učmalost. Želeo je svoju moć i bio spreman da ubija da bi je sačuvao. Irod je postao tako paranoičan da će izgubiti svoj carski položaj da je konačno ubio svoju ženu, svoju taštu i tri svoja sina. Među narodom kružila je šala da je bezbednije biti svinja u Irodovom domu nego jedan od njegovih sinova.

    Kada je čuo da se rodio Jevrejski Car, Irod je najpre želeo da ode i da uništi ovu pretnju. Nije želeo da mu se pokloni. Irod je manipulisao mudracima kako bi mogao da pošalje vojnike da ga unište. Iako nećemo o tome sada da govorimo, priča se tu ne završava. Mudraci su pronašli dete, ali se nisu vratili caru. U svojoj težnji da sačuva učmalo stanje, Irod je sproveo masovno ubistvo u Vitlejemu.

    „Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca“ (Matej 2,16).

    Irod uopšte nije tražio Boga. Bog je ulazio u istoriju u obličju male bebe. Irod se odupirao Božjem planu i počinio je ubistvo.

    Ono što me zapanjuje je stav verskih profesionalnih vođa u Jerusalimu. Sveštenici i zakonici su imali sve potrebno znanje o Mesijinom rođenju. Mogle su da ispaljuju zanimljive činjenice kao iz topa, ali ipak nisu bile spremne da postupaju prema svom znanju. Matej ovde postavlja veliki kontrast. S jedne strane imate ove paganske tragače sa Istoka koji su prešli 1500 kilometara da bi videli Isusa. S druge strane, tu je verska elita koja je zadovoljna institucijom religije i nisu spremni da putuju ni devet kilometara.

    Mislim da su mnogi tragači doživeli ovakav stav u mnogim današnjim crkvama. Konačno skupite hrabrost da uđete u neku crkvu samo da biste otkrili da su ljudi ravnodušni prema duhovnim stvarima. Imaju religiju, ali ne i zajednicu sa Bogom. Poznaju Božji plan da spasi svet, ali nemaju strasti prema Isusu. Što se više stvari menjaju, to oni više ostaju isti. Oni samo žele da zadrže svoje udobne institucije, ali ozbiljni tragači nikada ne mogu da budu zadovoljni duhovnim mrtvilom.

 

  1. Oni napreduju uz Božje podsticaje

    „I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, idaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete. A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti“ (Matej 2,9-10).

    U ova dva stiha vidimo Božji uzorak. Bez obzira da li nas On zove da pređemo crtu vere ili da krenemo na novo duhovno putovanje, Bog ovako deluje. Najpre nas On podstiče da krenemo u određenom pravcu i mi se odmah suočavamo sa nekom vrstom nevolje. Moramo da odlučimo da li ćemo je preskočiti ili ćemo se okrenuti i vratiti nazad. Ako odlučimo da preskočimo tu nevolju, On nam otkriva još više svog plana. Odmah zatim nailazi druga nevolja koju moramo da preskočimo. Uzorak se stalno ponavlja. Potrebna je vera da savladamo ove prepreke.

    Tako je bilo i sa mudracima. Videli su zvezdu i uzbudili se, ali onda su se suočili sa prvom preprekom, pustinjom. Savladali su je i nastavili do glavnog grada Izrailja, Jerusalima. Njihova sledeća nevolja je da pronađu pravi grad. Savladali su tu prepreku tako što su tražili cara. Putovali su u Vitlejem, ali zatim su naišli na prepreku pronalaženja prave kuće. U srednjeg putovanja zvezda se ponovo pojavila. Savladana je konačna prepreka do Hrista. Pronašli su ga jer su napredovali.

    Ne znam na koju vrstu nevolja vi nailazite, ali mogu da vam kažem da treba da ih preskočite. Kada nas Bog poziva, suočićemo se sa nevoljama i preprekama. Vera nas poziva da ih preskočimo. Afrička impala može da skoči u visinu do tri metra i da preskoči u daljinu više od devet metara. Ipak, ova veličanstvena stvorenja mogu se držati u zoološkom vrtu sa zidom visokim 90 centimetara. Životinja neće skočiti ako ne vidi tle na koje će se njene noge dočekati.

    Vera je sposobnost da verujemo u ono što ne vidimo, i verom se oslobađamo od životnih nevolja koje prete da nas zarobe.

    Stara poslovica kaže: „Kada Bog vodi, On se i stara.“ To je istina. Postarajte se da napredujete uz Njegove podsticaje.

 

  1. Oni rastu u poznavanju Božje ličnosti i namere

    Matej završava priču na prilično nedramatičan način, ali ova dva stiha puna su značenja.

    „I ušavši u kuću, videše dete s Marijom, majkom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, tamjanom, ismirnom. I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju“ (Matej 2,11-12).

    Isus Hristos je kraj putovanja. To je slučaj u bilo kom pravcu da nas Bog vodi. Mi dolazimo pred jedinog Božjeg Sina. Mi rastemo u našoj zajednici sa Njim samo ako Ga ozbiljno tražimo. Mudraci su krenuli na put tražeći bezimenog, bezličnog Jevrejskog cara. Njihovo putovanje završilo se ličnim susretom sa Isusom, Pomazanikom, Hristom, Stvoriteljem svemira u ljudskom telu. To je Božja namera. On nas poziva da Ga upoznamo i nastavlja da nas podstiče da rastemo u Njegovom poznavanju.

    Mudraci su u ovoj tački otkrili koliko su dobro znali Isusa. Dobri pokloni uvek razmišljaju o osobi koja ih prima. Loši pokloni se smatraju lošima jer ne odgovaraju osobi koja ih prima. Očigledno je da su mudraci narasli u svom razumevanju Božje ličnosti i namere, i to vidimo u poklonima koje su dali Detetu. Zlato je bilo poklon za careve. Mudraci su razumeli da je ovo dete Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima. Tamjan se obično koristio u bogoslužbenim ceremonijama. Njegovo paljenje simbolizovalo je uzdizanje molitvi i darova u Božju prisutnost. Nekako su mudraci shvatili da Hristos nije običan smrtnik. Znali su da je On utelovljeni Bog, Gospodar svemira koji je preuzeo ljudsko telo. Smirna se koristila u balzamovanju mrtvih. Ljudi u to vreme prekrivali su tela svojih milih i dragih supstancom snažnog mirisa kako bi uklonili miris raspadanja. Smirna je značila buduću smrt ovog Deteta. Mi danas znamo da je to bila smrt na krstu. Isus je platio kaznu za naše grehe. Pošto su bili spremni da Ga ozbiljno traže, mudraci nisu samo pronašli Hrista, već su Ga prepoznali kao Cara, Boga i Žrtvu.

    Bog nas stalno poziva. Kroz razne okolnosti, ljude i ponekad čuda, On nas poziva ka sebi. Čak i usred našeg najcrnjeg greha, On nas podstiče da, iako ne možemo da razumemo, nadamo se da ćemo Ga potražiti. Samo ozbiljni tragači mogu da Ga pronađu.

    „I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim“ (Jeremija 29,13).

Shvatite da vas Bog voli ljubavlju koja je toliko duboka da je ne možete shvatiti. On nas neprekidno zove, ali nemojte samo da sedite i budete zadovoljni zbog toga.

Tražite Ga i samo onda moći ćete da Ga pronađete. Pisac Maks Lukado je rekao:

„Između nas i Boga postoji na hiljade koraka, i Bog će preći sve osim jednog. Taj poslednji korak On ostavlja nama. Izbor je tvoj.“

Bilo da se borite sa tvrdnjama hrišćanstva ili istražujete novo poglavlje koje Bog otvara u vašem životu, napravite taj korak u Božjem pravcu. Svi oni koji Ga ozbiljno traže, nalaze Ga.

 

IZDVAJAMO:

Marijina pesma

Zarijina pesma

Život sa Alchajmerovom bolešću

Da činiš što je pravo

Da li je gnev uvek i greh?

 

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg