1. Neporecivi znak šampiona
2. Korinćanima 4,1-8 – Možda ste čuli izraz: „Pobednici nikada ne odustaju, a oni koji odustaju nikada ne pobeđuju.“ To je možda istina, ali postoje trenuci kada i pobednici žele da odustanu. Šta onda oni rade? Možda ste čuli za izraz: „Kada naiđu teška vremena, čvrsti idu napred.“ To je možda istina, ali postoje trenuci kada i čvrsti žele da se zavuku u krevet i sakriju od okrutnog sveta. Šta onda oni rade?
Majkl Džordan je poznat kao jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Ali nije uvek bilo tako. Tokom druge godine Džordanove srednje škole u Vilmingtonu, Severnoj Karolini, SAD, nije se kvalifikovao za prvi školski tim. Liroj Smit (koji nikada nije stigao do Enbiej lige) pobedio je Majkla Džordana i uzeo mu mesto u prvoj ekipi. Džordan je morao da se zadovolji drugom ekipom u kojoj su igrali mlađi studenti. „Nije se durio niti pretio da će odustati. Jednostavno je počeo vrednije da trenira i poboljšava svoju igru,“ rekao je njegov srednješkolski trener, Fred Linč. „To ga je učinilo još odlučnijim,“ zapazio je on.
Postati pobednik znači imati snagu da ostanemo na zadatku čak i kada želimo da odustanemo. To je snaga volje da nastavimo dalje kada bismo najradije dali ostavku. Nazovite to kako želite – odlučnost, istrajnost, upornost, čvrstina – kako god, to je neporecivi znak šampiona.
I. Slike istrajnosti
Možete da pronađete primere istrajnosti prikazane skoro u svakom delu života. To su dirljive priče o muci i odlučnosti. Tako je bilo i sa apostolom Pavlom. On je bio u tamnici, bičevan pet puta, pretučen, kamenovan, doživeo je brodolom, nije dovoljno spavao ni jeo, bio je u opasnosti od raznih elemenata. Ipak, ostao je čvrst na svom putu. Njegova dostignuća su neuporedivi spisak pobeda za napredak Božjeg carstva. U jednom svom pismu crkvi u Korintu, on slika četiri slike o istrajnosti.
A. Slika o pritisku
2. Korinćanima 4,8: „U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosađuje.“ „Pritiskuju nas, ali ne ginemo“ (prevod Šarić). Ovde možemo da zamislimo sportistu u ragbiju ili fudbalu, gde ga napadaju protivnički igrači, ali on im izmiče.
B. Slika o zbunjenosti
2. Korinćanima 4,8: „Zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu.“ Ovde možemo da zamislimo ženu koja sedi u svojoj kancelariji u sred statistika, izveštaja, tabela i planova, ne znajući od koga da zatraži pomoć, ali ne odustaje.
C. Slika o progonstvu
2. Korinćanima 4,9: „Progone nas, ali nismo ostavljeni.“ Ovde je ideja da smo lovljeni, kao divljač, ali izbegavamo lovcima.
D. Slika o zbacivanju
2. Korinćanima 4,9: „Obaljuju nas, ali ne ginemo.“ Ovo je slika boksera koji je oboren, sudija broji, ali bokser se diže na noge.
Možete li da vidite sebe u nekoj od ovih slika? Da li se osećate pod pritiskom? Zbunjeni? Progonjeni? Zbačeni? Ključna reč u svakoj od ovih rečenica je reč „ali.“ Kada Pavle primenjuje tu reč, on to ne čini kako bi izrazio nešto što je suprotno očekivanom. Očekivali biste da onaj nad kome se vrši snažan pritisak popusti, bude zdrobljen, ili da onaj koji je zbunjen padne u očajanje; ili da onaj koji je progonjen bude napušten, ili da onaj koji je pao pogine. Ali nije tako.
Da li biste želeli da znate kako je apostol Pavle mogao da bude pobednik bez obzira na očigledan poraz?
II. Tajne izdržljivosti
Previše često ljudi su poraženi ne zbog nedostatka sposobnosti, već zato što prerano odustanu. Mnogi ljudi izgube hrabrost i bace peškir pre nego što je utakmica završena. Dva puta u 2. Korinćanima 4 Pavle piše, „ne dosađuje nam se“ (2. Korinćanima 4,1.16). On otkriva tajne istrajnosti.
Koje su neke od tajni koje će nas sprečiti da odustanemo kada poželimo to da učinimo?
A. Shvatite da su problemi stvarni
Problemi su životna činjenica; moramo da ih očekujemo. Život nije prijatna vožnja. To nije kao vožnja u nekom lunaparku, gde je sve izmišljeno. Život je stvaran sa stvarnim bolima, stvarnim problemima i stvarnim očajanjima. Ljudi se razboljevaju, doživljavaju razočarenja, liju suze i pogođeni su smrću. Šta onda da radimo?
Nalazimo svrhu u problemu. Problemi dolaze u svakom obliku i veličini i iz svakog mogućeg pravca, ali jedno im je zajedničko: za hrišćane oni nisu bez svrhe. Problemi u životu služe određenoj svrsi; oni mogu da ostvare nešto dobro u našem životu.
Kao što je Vilijem Barkli rekao, „Ove nevolje su poslate ne da bismo pali, već da bi nam pomogle da polete; one su poslate ne da nas poraze već da mi porazimo njih; poslate su ne da nas učine slabima, već da nas učine jakima.“
Problemi iskušavaju. Oni ne nastaju da bi nas uništili već da bi nas razvili. Često problemi nastaju da bi proizveli istrajnost i snagu u našem životu. Unutar svakog problema nalazi se mogućnost za rast i razvijanje vašeg fizičkog, emotivnog i duhovnog života.
Na primer, dečji zmajevi lete visoko protiv snažnog vetra. Ruže moraju da se orežu da bi procvetale u punoj lepoti. Zlatar se oslanja da će vatra pročistiti zlato. Vajar mora da seče kamen ili drvo da bi se otkrila njegova remek dela. Cvetne latice moraju da se zdrobe da bi se pojavio miris. Žice violine moraju da budu veoma zategnute da bi se začula muzika.
Jedan kovač je imao veliku veru u Boga bez obzira na mnogo bolesti u njegovom životu. Jedan nevernik ga je jednog dana upitao kako može da veruje u Boga koji mu dozvoljava da pati. „Kada pravim neko oruđe,“ odgovorio je kovač, „uzmem komad gvožđa i stavim ga u vatru. Zatim ga udaram na nakovanju da vidim da li će podneti pritisak. Ako podnosi, mogu da napravim dobro oruđe od njega. Ako ne podnosi pritisak, bacam ga na gomilu smeća i prodajem po niskoj ceni. Možda nas Bog ispituje na sličan način. Kada mi naiđe patnja, znam da ću iz nje izaći bolji, tako da mogu iskreno da kažem, ‘Stavi me u vatru Gospode, ako je to potrebno, samo me ne bacaj na gomilu smeća.'“
Kada ste suočeni sa stvarnim problemima u životu, nemojte da pitate, „Zašto mi se ovo događa?“ Problemi se događaju svima nama. Umesto toga pitajte, „Gospode, šta mogu da naučim iz ove nevolje?“
B. Oslobodite Božju silu
Imamo tajno oružje u suočavanju sa teškoćama i pritiscima u životu. „Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas“ (2. Korinćanima 4,7). Mi smo kao zemljani sudovi – krhki i lomljivi – ali imamo u nama silu koja nas utvrđuje kako bi nas sprečila da puknemo pod pritiskom i napadima u životu. Božja želja je da pomogne zemljanim sudovima načinjenim po Njegovom liku da sazrevaju u peći nevolja bez pucanja.
Ova sila je unutrašnja snaga koja se daje u direktnoj proporciji sa potrebama našeg života u određenom trenutku. Jedna žena, En, izgubila je svog muža u avionskoj nesreći kada mu je bilo 45 godina. Bilo je to tragično iskustvo. En je snažna osoba, ali ipak je na mnogo načina zavisila od svog supruga. Upitali su je kako je prošla kroz to strašno iskustvo. Rekla je, „Znaš, da mi je neko rekao da će se to dogoditi, pre nego što se dogodilo, rekla bih da ne bih mogla da preživim takav bol i patnju. Ali kroz ovo iskustvo osećala sam mir, tišinu i utešno Božje prisustvo. On mi je dao snagu koja mi je bila potrebna da se suočim sa svakim danom.“ To tiho, umirujuće i utešno Božje prisustvo je Božja sila koja se oslobađa u direktnoj proporciji sa potrebom u tom trenutku.
Kako možemo da oslobodimo Božju silu u našem životu?
Jednostavno tako što ćemo priznati našu potrebu za njom. Jedna lažna filozofija kruži već godinama. Ona tvrdi, „Bog pomaže onima koji pomažu sebi.“ To nije istina. Činjenica je da Bog pomaže onima koji shvataju da im je potrebna pomoć. Zapazite šta je Bog rekao Pavlu: „I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan“ (2. Korinćanima 12,9.10).
Kada priznajemo naše slabosti, mi oslobađamo Božju silu u našem životu. To je jedna od velikih paradoksalnih istina u Bibliji: Njegova moć se usavršava u našim slabostima. Kada mi umremo, On živi. Kada mi gubimo, On pobeđuje. Kada smo mi slabi, On je jak. Kada smo mi zavisni, On je moćan. To je sila u zemljanim sudovima. To je snaga koja se nalazi u nama.
C. Odgovorite na potrebe drugih ljudi
Ova misao se kosi sa našom prirodom. Najčešće kada smo suočeni s nevoljama postajemo još sebičniji. Sve se više umotavamo u naše sebične interese i brige. Ali snaga istrajnosti ne dolazi kroz sebičnost, već kroz nesebičnost. Pavle je pisao, „Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju“ (2. Korinćanima 4,15). Evo čoveka koji je mogao da podnese stalne prepreke i nevolje jer je živeo za druge ljude.
Ovaj stav se najčešće vidi kod roditelja. Neki roditelji odriču se svojih udobnosti i zadovoljstava samo da bi život bio bolji njihovoj deci. Svest o velikom cilju donosi sa sobom snagu i izdržljivost. Kako mi reagujemo na potrebe drugih ljudi? Tako što dajemo sebe. Način da pronađemo istrajnost je da izgubimo sebe u nekom velikom cilju. Uzimite, na primer, apostola Pavla. Njegov cilj bio je izgradnja Božjeg carstva. Što je više ljudi dolazilo Hristu, što je više crkava organizovao, to je samo potpaljivalo oganj koji je goreo u njemu. On je rekao, „Zato trpim sve izbranih radi da i oni dobiju spasenje u Hristu Isusu sa slavom večnom“ (2. Timotiju 2,10). Pavle je mogao da prođe kroz sve u životu jer je znao da to nije uzalud; on je znao da će to dovesti druge Hristu.
Istrajnost je motivisana saosećanjem. To je volja da služimo a ne volja da vladamo. Neko može da otkrije snagu i istrajnost suočavajući se sa životnim pritiscima tako što će sebe davati u korist drugih.
Sadhu Sundar Sing bio je poznati misionar u Indiji. Jednog dana su on i jedan njegov prijatelj putovali uz strmu planinu, putem koji je vodio ka jednom manastiru. Ledena mećava predstavljala je opasnost za njihov život. Iznenada su začuli poziv upomoć. „Moramo da pomognemo!“ rekao je Sadhu. „Ne možemo da pomognemo,“ rekao je drugi čovek. „Sudbina je odredila da on mora da umre. Nemamo vremena za gubljenje, ili ćemo i mi umreti.“ Tako je taj čovek otišao dalje a Sadhu je ostao da pomogne čoveku koji je pao. „Ako moram da umrem, umreću spasavajući nekoga,“ rekao je.
U snegu je ležao čovek sa slomljenom nogom. Sadhu je napravio nosila od svog prekrivača i vukao je napola smrznutog čoveka kroz led i mećavu. Onda je u daljini ugledao slabo svetlo. Kako se približavao, shvatio je da je to manastir. Sada je bio siguran da će uspeti! Ali iznenada se spotakao i pao preko nečeg što je ležalo skriveno u snegu. Uklonio je sneg da vidi šta ga je spotaklo i ugledao je smrznuto telo svog prijatelja, koji ga je ostavio ne želeći da pomogne. U svojoj sebičnoj žurbi da spase sopstveni život, izgubio ga je. Sadhuov život bio je pošteđen jer je bio voljan da da svoj život pomažući nekom drugom. Istrajnost dolazi onima koji daju svoj život pomažući drugima u nekom velikom cilju.
D. Steknite novu perspektivu
Istrajnost dolazi kroz otkrivanje novih načina za posmatranje situacije. Trajna snaga dolazi kada promenite način na koji posmatrate svoje poteškoće. Ključ za istrajnost je perspektiva. Problem sa očajanjem i odlaganjima je da gubimo iz vida konačni cilj. Kada se priključimo za naš razlog za život – za Gospoda Isusa Hrista – mi smo u stanju da nastavimo dalje.
Kako, dakle, da steknemo novu perspektivu? Ovo se postiže ako se usmerimo na večnost. Pavle je rekao, „Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu. Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, večno“ (2. Korinćanima 4,17.18).
Naše oči su sve vreme usmerene na jedno od ovo četiri: okolnosti, druge, Gospod ili mi sami. Na šta se vi usmeravate? Ono na šta se usmeravate odrediće dužinu vaše odlučnosti.
Pre mnogo godina jedan misionarski par koji se upravo penzionisao vraćao se prekookeanskim brodom u Sjedinjene Države. Verno su služili čitav svoj život u stranoj zemlji, odričući se skoro svih životnih udobnosti da bi propovedali jevanđelje. Dok je njihov brod pristajao u luci, mogli su da čuju gomilu koja je klicala. „Da li je moguće da su mi pripremili proslavu za doček?“ pomislio je misionar. Kada su se približili, shvatili su da je doček priređen za jednog stranog političara, koji se takođe nalazio na brodu. Silazeći niz brodske stepenice, muž je prošaputao svojoj ženi, „Ne mogu da verujem da niko nije došao da nas dočeka. Dao sam najbolje godine svog života a nikome nije stalo. Ovaj političar je dobio ovacije za ništa, a ja ništa nisam dobio. Jednostavno nije pošteno.“ Žena je uzvratila šapatom, „Ali, dragi, još uvek nisi stigao kući!“
Kada vi i ja živimo u svetlosti večnosti, shvatajući da Bog vodi izveštaje o svakome od nas, možemo da nastavimo dalje, znajući da ćemo jednog dana primiti najveći i najslavniji doček kući. Pozivam vas da se držimo tog zadatka. Utakmica još nije gotova. Možete da budete pobednici bez obzira na prepreke koje vas preplavljuju; samo nemojte prerano da odustanete.
IZDVAJAMO:
Pitanja na početku Nove godine?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
