Luka 19,28-44
Uglavnom je ovaj događaj zabeležen u sva četiri Jevanđelja, ali danas želim da otvorimo Lukin izveštaj. Ovaj događaj zabeležen je u Luci 19 i počinje sa 28. stihom. Slušajte dok vam čitam:
„I kazavši ovo pođe napred, i iđaše gore u Jerusalim. I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite. I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba. A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza. A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare? A oni rekoše: Ono Gospodu treba. I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa. A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu. A kad se približi već da siđe s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli, Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim. I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati. I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih. Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana; I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poz- nao vreme u kome si pohođen.“
Želeo bih da nekako svi možemo da odemo u Jerusalim i oživimo događaje tog veličanstvenog dana. Kako bi bilo uzbudljivo biti deo mase, hodati krivudavim putem od Maslinske gore, pored Gecimanskog vrta, preko doline Kedron i kroz veliku Istočnu kapiju ući u grad Jerusalim. To bi bila parada koju nikada ne bismo zaboravili!
To me podseća na jednu staru priču o jednom ostarelom misionaru koji se vraćao u Sjedinjene Države jer se penzionisao. On i njegova supruga proveli su više od 40 godina služeći u Africi. Ali sada je bio sam. Njegova žena i dvoje dece odavno su umrli i sahranjeni u Afričkoj zemlji.
Kada je sišao sa aviona, ugledao je veliku masu naroda koja je čekala na izlazu. Neki su držali znakove, drugi mahali zastavama i iznad glasova koji su vikali mogao je da čuje i muziku. Na nekoliko trenutaka je pomislio, „Da li je moguće? Posle više od 40 godina službe ovi ljudi su stvarno došli da mi požele dobrodošlicu kući?“ Ali ne, nije se radilo o tome. Na njegovom avionu nalazio se i jedan političar koji se vraćao iz posete Africi. Tokom te posete njemu su ugađali i ispunjavali sve njegove potrebe. A sada ga je njegova nacija dočekivala sa svim mogućim ceremonijama.
Dok je čekao i čekao na aerodromu, kontrast je bio preveliki da bi ga stari misionar podneo. Za trenutak se sažalio na sebe i počeo je da se moli, „Nebeski Oče, zašto? Toliko dugo sam ti verno služio a ipak, pogledaj. Ja ne očekujem mnogo. Ali zar je pogrešno želeti da postoji neka dobrodošlica kući?“
Onda, skoro kao da je Bog glasno odgovorio, stari misionar ga je čuo kako kaže, „Ali, sine moj, ti još nisi došao kući.“
To je istina. Ovaj svet nije naš dom. Mi samo prolazimo kroz njega. A kao Božja deca, jednog dana želimo da čujemo kako Isus govori, „Dobro slugo, dobri i verni, uđi u radost Gospodara svojega.“
Ali zar povremeno ne bi bilo lepo kada bi nas naši prijatelji, naše kolege, naša braća i sestre u Gospodu, potapšali po ramenu? Kada bismo samo mogli da čujemo aplauz mase?
Vidite, svako voli aplauz. A Isusov trijumfalni ulazak u Jerusalim pružio je ljudima priliku da uzdignu svoje glasove proslavljajući Boga.
SADRŽAJ
POGLEDAJTE MASU
Bilo je vreme Pashe i Jevreji iz celog sveta skupljali su se u Jerusalimu. Stigle su novosti da dolazi Isus, upravo je prošao kroz Vitfagu i Tako je masa naroda pojurila da Ga sretne.
Ustvari, bile su dve mase naroda. Jedna masa pratila je Isusa dok je dolazio iz Vitanije, a druga je izlazila iz Jerusalima da Ga sretne. Mase su se možda slile jedna u drugu, kao dve plime u moru.
Isus je dolazio i dok Ga je masa susretala, primali su Ga kao heroja osvajača. Prizor ove bučne dobrodošlice izazvao je duboko očajanje kod jevrejskih vlasti. Činilo se da ne mogu ništa da učine da spreče narod da sledi Isusa.
Naravno, neki u toj masi bili su jednostavno radoznali posmatrač Čuli su da je Isus vaskrsao Lazara iz mrtvih. Želeli su da vide još nešto senzacionalno.
Ali većina naroda oduševljeno je dočekivala Isusa. Uzvikivali su, „Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana sinu Davidovom!“ Reč „Osana“ na jevrejskom jeziku znači „Spasi sada!“ i ima skoro isto značenje kao reči koje se izgovaraju na krunisanju careva – „Bože, spasi cara!“ („Živeo car!“)
Kada bi Isus bio njihov car, bili su ubeđeni da bi uskoro zatrubile trube, da bi se vojska okupila i jevrejska nacija bila povedena da zbaci rimljane i objavi svoju pobedu celom svetu.
POGLEDAJTE ISUSA
U takvoj situaciji bilo je očigledno nemoguće da se Isus obrati Uzbuđena masa ne bi stala da sluša. Zato je Isus uradio nešto što su svi mogli da vide. On je zatražio magare i ušao je jašući na njemu, što je dramatično ispunjavanje reči proroka Zaharije.
Knjiga proroka Zaharije je pretposlednja knjiga u Starom zavetu, i Matej i Jovan citiraju Zahariju 9,9 kao jasno predviđanje o trijumfalnom Isusovom ulasku u Jerusalim.
Zaharija 9,9 kaže: „Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj, kćeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom.“
Taj odlomak nam nešto govori o Isusu i zašto je bilo važno da se ova parada održi – Zapazite šta stih kaže, „Evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava.“ Ova parada jasno objavljuje svetu da je Isus Mesija, Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
Ali ova parada takođe govori da je Isus naročiti Mi obično mislimo da je magare ponizna životinja, ali na Istoku se ono smatralo plemenitim. Carevi, prinčevi i sudije jahali su na magarcima. Car je jahao konja kada je odlazio u rat, ali jahao je na magaretu kada je dolazio u miru.
Zaharija je rekao da će car biti krotak i jahati na magaretu, i Isus je namerno ispunio to proročanstvo da bi skrenuo pažnju na činjenicu da On dolazi, ne kao ratnik, već kao mirotvorac. On dolazi da svetu donese dobrotu i ljubav i mir.
POGLEDAJTE VLASNIKE MAGARETA
Da li ste zapazili šta je Luka rekao o vlasnicima magareta? Tako je, očigledno je da je ovo magare imalo više vlasnika. Magarci su skupi. Verovatno jedna osoba nije mogla da priušti dobrog magarca. Zato su skupljali sredstva i kupili tog magarca.
Da li ste se ikada pitali kako je Isus znao da se magare nalazi tamo? Da li je imao super vid kao Supermen i mogao je da gleda kroz zidove, pa je tako znao? Pa, ne želim da ograničim Isusove moći, ali više sam sklon da verujem da je Isus sigurno mnogo puta prošao tom ulicom.
Možda je video to magare i gde ga drže. Možda je već razgovarao sa vlasnicima i objasnio im da će Mu ta životinja jednog dana biti potrebna. A kada taj dan dođe, da li će biti spremni da Mu ga daju? Rekli su da hoće.
Kakav god da je slučaj u pitanju, dan je konačno došao i Isus je rekao svojim učenicima: „Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite. I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.“
Tačno to se i dogodilo. Učenici su pronašli magare i odvezali ga. Dok su to činili, dotrčali su vlasnici da pitaju šta to rade. Odgovorili su: „Potreban je Gospodu.“ Magarci su bili cenjena imovina. Oni su bili prevozno sredstvo. Oni su bili tovarne životinje i mogli su da vuku ralo zemljoradnicima.
Obavljali su mnogo teških poslova koje čovek ne bi mogao sam da uradi. Prema tome, ovo magare je bilo veoma dragocena imovina. Ipak, Isus je rekao, „Kažite im da treba Gospodu.“
Kada su to čuli, oni su dali A kada su dali magare, dali su najbolje i najviše što su imali da daju.
Šta je najvažnije u vašem životu upravo sada? Da li je to vaš novac, vaš automobil, vaša kuća, ili nešto drugo što vam je drago? Vaš odgovor otkriće mnogo o vama.
Upitajte se: „Kada bi Isus danas došao i rekao, „To mi treba,“ o čemu god da se radi, da li biste Mu dali?“ Da li biste mu to predali kao što su vlasnici magareta predali životinju? Da li biste bili voljni da On to uzme i koristi onoliko koliko Mu je potrebno? Ili biste zadržali svoju imovinu?
Oni su rekli, „Šta god Gospodu treba a mi imamo, Njegovo je.“ I tako su dali svoje magare.
POGLEDAJTE MAGARE
Na kraju, pogledajte to magare. Magare je imalo važnu ulogu u Svetom Magarica je naučila Valama jednu važnu lekciju. Magare je nosilo Mariju iz Nazareta u Vitlejem. Magare je nosilo malog Isusa u Egipat, kada su bežali od Irodovog besa.
Sada, u poslednjem delu Njegovog života, vidimo kako magare nosi Isusa u Njegovom trijumfalnom ulasku u Jerusalim.
Konji su prekrasne životinje čija se dlaka sjaji na suncu. Oni imaju prelepu grivu koja leprša na povetarcu i dugačke noge koje brzo savladavaju kilometre. Oni imaju nežne oči i proizvode zvuk koji označava snagu i moć.
Ali ne i magare. Njegova dlaka izgleda kao naša kada se ujutro probudimo i još se nismo počešljali. Njegov rep nije održavan. Njegova griva nije ništa posebno. Njegove uši su prevelike, previše povijene. A njegovo njakanje izaziva smeh kod ljudi.
Ipak, na putu prema Jerusalimu ovo malo magare sluša kako ljudi viču „Osana!“ i gleda kako prostiru svoju odeću na
putu pred njim. I tokom određenog vremena, ovo magare, koje ne bi trebalo da se nalazi u ovakvim paradama, postaje centralna tačka pažnje. Zašto? Zato što nosi Cara nad carevima, Gospodara nad gospodarima.
Sutra će ono biti zaboravljeno. Sutra će se ponovo naći u svojoj štali. Ali danas se zbog Isusa nalazi u paradi. Danas se nalazi tamo gde se obično nalaze konji. Danas je on plemeniti konj koji se propinje dok nosi pobednika do svog prestola. Isus je načinio tu razliku!
Trijumfalni ulazak sadrži poruku za crkvu danas. Isus prolazi i On govori, „Potreban si Gospodu.“ Kako ćete odgovoriti?
Da li ćemo okrenuti leđa kao što su učinili Fariseji? Ili ćemo Ga podržavati neko vreme, kao većina naroda? A onda ćemo se ponovo vratiti u stvarni svet i razapeti Ga opet iz početka?
Ili ćemo biti kao vlasnici magareta koji su dali sve što su imali samo da bi Isus mogao da ima paradu? Mi smo kao to magare i Bog želi da nas promeni i transformiše i načini nas novima i drugačijima.
***
Hoćete li Ga pozvati u svoje srce i u svoj život? Kada ste verni i poslušni Njemu, On postaje vaš Gospodar i Spasitelj. Tada počinjete da marširate u toj velikoj paradi hrišćana koja prolazi kroz sve vekove.
Marširaćemo sve dok Isus ne dođe, uzvikujući Osana, mašući palminim granama. Krunisaćemo Ga za Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima.
Ako se ovog jutra nalazite izvan tog carstva, mi vam upućujemo Hristov poziv da postanete jedan od Njegovih sledbenika, da vas Njegova milost i blagodat promeni, da Mu budete poslušni tako što ćete priznati Njegovo ime u veri i odgovoriti Mu hrišćanskim krštenjem. Upućujemo ovaj poziv i molimo se da odgovorite dok zajedno pevamo.
IZDVAJAMO:
Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?
Suočite se sa svojim džinovima
Ljubav koja vas nikada neće napustiti
Ljubav nije mogućnost ona je zapovest
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
