Otvaranje sedmog pečata | Biblija uči blog

SADRŽAJ

Otvaranje sedmog pečata – tišina na nebu pred dolazak hrista

UVOD – Tišina koja govori glasnije od gromova

Kada je Jagnje otvorilo šesti pečat, nebo se uzdrmalo, sunce potamne, mesec posta kao krv, zvezde padoše, ljudi sakriše lica od slave Onoga koji sedi na prestolu, i sve je govorilo da istorija sveta ide svome kraju, i da se približava trenutak kada će se otvoriti poslednja stranica knjige sudbine čovečanstva, i kada će se večnost otvoriti kao više svetlosti pred Gospodom; a onda, nakon te strašne i veličanstvene scene, nakon potresa, vapaja i straha naroda, dolazi nešto što nas iznenađuje, nešto što deluje gotovo nestvarno – tišina.

„I kad otvori sedmi pečat, bi tišina na nebu oko pola sahata“ (Otkrivenje 8,1).

Ta rečenica je kratka, ali je duboka kao okean, jer u njoj je sakriven trenutak kada se čitavo nebo utišava, kada prestaju harfe, kada anđeli zastaju, kada prestaju himne, kada se prekida večna pesma hvale, jer se događa nešto tako veličanstveno i tako sveto da i samo nebo zadržava dah.

Jer nebo je mesto gde se uvek peva.

Prorok Isaija vidi serafime kako ne prestaju govoriti:

„Svet, svet, svet Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove“ (Isaija 6,3).

Jovan vidi mnoštvo koje ne prestaje da slavi:

„I ne imahu pokoja dan i noć govoreći: svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj“ (Otkrivenje 4,8).

I zato je ova tišina čudo nad čudima, jer nebo koje nikada ne ćuti sada ćuti, jer dolazi trenutak kada će Car slave napustiti nebeski presto da bi došao po svoj narod.

ZAŠTO TIŠINA NA NEBU? – Jer nebo ostaje prazno

kada razumemo simboliku Otkrivenja, vidimo da je nebo mesto gde su anđeli, gde je Hristos, gde su nebeske vojske, gde je slavljenje bez prestanka, ali sada, u trenutku otvaranja sedmog pečata, dolazi čas kada se čitavo nebo pokreće.

Jer Isus dolazi na zemlju.

„Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovim i s trubom Božjom sići s neba“ (1. Solunjanima 4,16).

A Gospod ne dolazi sam.

„Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svojega s anđelima svojim“ (Matej 16,27).

„Kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime“ (Matej 25,31).

Dakle, nebo ostaje tiho jer anđeli odlaze, jer nebeske vojske kreću, jer Car izlazi iz svetinja nad svetinjama, jer prestaje posrednička služba, jer milost završava svoj posao, jer se zatvara vreme probe.

Tišina je zato što nebo gleda ka zemlji.
Tišina je zato što istorija dolazi svome kraju.
Tišina je zato što se sprema najveći događaj od stvaranja sveta.

ZAŠTO „POLA SAHATA“ – Sedam doslovnih dana

U proročkom tumačenju Otkrivenja, jedan dan često predstavlja godinu, ali u nekim posebnim trenucima, kada se govori o događajima koji su neposredni i stvarni, vreme se uzima doslovno, i zato mnogi teolozi razumeju da „pola sahata“ predstavlja oko sedam doslovnih dana, vreme između Hristovog polaska sa neba i dolaska na zemlju.

Jer putovanje nebeske vojske ka zemlji traje određeno vreme, i dok Hristos dolazi u slavi, dok anđeli prate Njegov presto, dok se otvara nebo, dok se sveti podižu iz grobova, dok se živi preobražavaju, tada je nebo tiho.

Jer nema nikoga da peva.
Jer su svi krenuli ka zemlji.
Jer se ispunjava obećanje:

„I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi“ (Jovan 14,3).

U tom vremenu zemlja čeka.
Grobovi čekaju.
Pravedni čekaju.
A nebo ćuti.

To je sveta tišina očekivanja.

III. SEDMI PEČAT I IZLIVANJE SEDAM ZALA

Dolaze trube i poslednja upozorenja, a zatim i sedam poslednjih zala, jer Bog, koji je ljubav, koji je dugo trpeo, koji je slao proroke, koji je slao Sina, sada mora pokazati pravednost, jer je greh razorIo svet.

„I vidjeh drugi znak na nebu velik i čudan: sedam anđela koji imahu sedam poslednjih zala; jer se u njima svrši gnev Božji“ (Otkrivenje 15,1).

Ova zla nisu Božja osveta iz gneva, nego Božja pravda nad svetom koji je odbio milost.

Jer ljudi su izabrali tamu.
Jer su progonili svete.
Jer su odbacili Jevanđelje.
Jer su obožavali zver.

I zato dolaze zla – ali i tada Bog čuva svoj narod.

Kao što je čuvao Izrailj u Egiptu dok su padale rane.
Kao što je čuvao Noja u potopu.
Kao što je čuvao Danila u jami lavovskoj.

TIŠINA KOJA NAS POZIVA NA POKAJANJE

Brate moj, ova tišina nije samo događaj na nebu, nego poziv nama na zemlji, jer dok nebo ćuti, Bog govori srcu.

On kaže:

Stani.
Razmisli.
Pripremi se.

Jer dolazi Gospod.
Jer vrata milosti se zatvaraju.
Jer će se nebo saviti kao knjiga.

„I nebo se izmače kao knjiga kad se savije“ (Otkrivenje 6,14).

I tada više neće biti vremena.

Zato danas treba tražiti Gospoda.
Danas treba moliti.
Danas treba verovati.
Danas treba odbaciti greh.

Jer sutra može biti kasno.

Dragi brate,

tekst iz Isaije 28,21 nosi u sebi jednu duboku, gotovo potresnu teološku napetost, jer govori o Bogu koji „ustaje“ da učini „čudno delo svoje“, delo koje je za Njega neobično, strano Njegovom srcu, ali ipak nužno u istoriji greha.

„Jer će ustati Gospod kao na gori Perasimu, razgneviće se kao u dolini Gavaonskoj da učini delo svoje, neobično delo svoje, i da svrši rad svoj, čudan rad svoj.“ (Isaija 28,21)

Prorok podseća na dva istorijska događaja: pobedu nad Filistejima kod Val-Farasima (2. Samuilova 5,20) i nad Amorejcima kod Gavaona (Isus Navin 10,10–14), kada je sam Gospod intervenisao silom. Međutim, sada Isaija kaže da će Gospod opet „ustati“, ali ovoga puta ne da bi spasavao od spoljnog neprijatelja, nego da bi sudio sopstvenom narodu koji je odbacio istinu.

1. Zašto je sud nazvan „čudnim delom“?

Zato što sud nije primarna Božja namera.
„Jer nije Njemu mila smrt bezbožnika, govori Gospod Gospod, nego da se bezbožnik obrati sa svoga puta i bude živ.“ (Jezekilj 33,11)

Bog je po svojoj suštini ljubav (1. Jovanova 4,8). Njegovo prirodno delo jeste spasenje, milost, obnova. Sud je, u tom smislu, „tuđe delo“ — delo koje proizlazi iz odbacivanja milosti.

Elen Vajt upravo ovaj tekst naziva „Božjim čudnim delom“, naglašavajući da je uništenje posledica upornog odbacivanja svetlosti, a ne izraz Božje samovoljne osvete.

2. Primena na poslednje vreme

U eshatološkom smislu, ovaj tekst dobija posebnu težinu. Kada se završi vreme milosti, kada Hristos završi svoju posredničku službu (Otkrivenje 22,11), tada nastupa ono što proroci nazivaju „dan Gospodnji“.

To je trenutak kada:

milost prestaje da posreduje,

karakteri su zauvek zapečaćeni,

i Bog dopušta posledice izbora.

To je „čudno delo“ — jer Bog koji je vekovima strpljivo pozivao, tada više ne zadržava posledice greha.

3. Duhovna pouka

Ovaj tekst nas poziva na ozbiljnost. Mi živimo u vremenu kada Bog još uvek ne čini to „čudno delo“. Još traje vreme milosti. Još važi poziv:

„Tražite Gospoda dok se može naći, prizivajte Ga dok je blizu.“ (Isaija 55,6)

Bog ne uživa u sudu. Sud dolazi tek kada je ljubav potpuno odbijena.

Zato je poruka Isaije 28,21 dvostruka:

Opomena onima koji se igraju sa milošću.

Nada onima koji traže Boga dok još traje dan spasenja.