SADRŽAJ
Ginisova knjiga svetskih rekorda jedna je od najprodavanijih knjiga na svetu, što jasno pokazuje našu fascinaciju najbržima, najvećima i najboljima. Ljudi se dive dostignućima poput rekorda Huseina Bolta ili impozantne visine Sultana Kosena, verujući da je uspeh direktno povezan sa impresioniranjem mase. Međutim, Hristove parabole iz Mateja 13 pozivaju nas da preispitamo te vrednosti. Nakon parabole o sejaču, koja govori o načinu na koji se Božje carstvo daruje ljudima, Isus iznosi još tri parabole koje otkrivaju kako zaista funkcioniše nebesko carstvo. Nasuprot svetskim standardima veličine i uspeha, Isus pokazuje da carstvo Božje počiva na sasvim drugim principima – strpljenju, strpljivom rađanju plodova, skrivenom ali snažnom rastu.
Parabola o žitu i kukolju: Strpljenje u sudu
Druga parabola (Matej 13,24-30) govori o zemljoradniku koji je posejao dobro žito, ali dok je on spavao, neprijatelj je posejao korov (kukolj, verovatno otrovnu biljku ljulj) među žitom. U ranim fazama razvoja korov se ne može lako razlikovati od žita – tek kasnije postaje jasno šta je pravo, a šta štetno. Ljulj ima gorak ukus i često sadrži opasne gljivice. Ova parabola ističe našu sklonost brzom sudu: čim se suočimo s problemom, želimo ga odmah rešiti. Neprijatelj koristi tu impulsivnost, znajući da ako reagujemo bez strpljenja, riskiramo da uništimo i ono što je vredno, zajedno sa onim što je štetno.
Isus nas ovde uči strpljenju: posao carstva nije da preuranjeno pravimo razliku ko zaslužuje da bude iskorenjen, već da dozvolimo da vreme, mudrost i Božji sud odvoje žito od kukolja. U žetvi razlika postaje očigledna. Suštinska vrlina je strpljenje – jer sud pripada Bogu, a ne nama. Ako se previše oslonimo na sopstvenu procenu i brzo odstranimo ono što nam izgleda kao problem, možemo pogrešiti i uzrokovati štetu. Sve do žetve, naš zadatak je da sejemo i negujemo, ne da sudimo.
O strpljenju: Mudrost u delovanju za Božje carstvo
Čak i kad prepoznamo prisustvo „korova“ među „žitom“, Isus uči da ipak nije rešenje da ga odmah iščupamo. Time bismo mogli nehotice iščupati i dobro žito. Prava mudrost radnika na Božjoj njivi je u strpljivom čekanju, dugotrajnom negovanju, i poverenju u Božju procenu. Parabole nam prenose opšte životne istine: u nekim situacijama potrebna je brza akcija, ali većina zahteva upravo suprotno – smirenost, promišljenost i strpljivo čekanje. Strpljenje je temelj za ispravno delovanje u službi carstva.
Parabola o gorušičinom semenu: Moć malih početaka
Nakon parabole o žitu i kukolju, Isus iznosi parabolu o gorušičinom semenu (Matej 13,31-32). Gorušičino seme je gotovo nevidljivo – u jednom kilogramu ima oko 750.000 semenki. Uprkos sićušnosti, iz njega raste biljka visoka do četiri metra, čvrsta i dovoljno velika da ptice prave gnezda na njenim granama. Hristos poentira kontrast između početne slabosti i konačne veličine. Ova slika direktno se nadovezuje na starozavetne simbole carstva, gde drvo predstavlja moćnu silu (Danilo 2,35; Danilo 4; Jezekilj 31). Iako gorušičina biljka nije drvo u botaničkom smislu, Isus je zove „drvetom“ kako bi naglasio rast i veličinu koju carstvo može dostići iz skromnog početka.
Isus nam otkriva drugačiju vrstu moći: Božje carstvo raste tiho, nenametljivo, bez buke velikih imperija. Ono nije zasnovano na spoljašnjoj snazi ili upadljivoj slavi, već na unutrašnjoj veri i poverenju u Hrista. Prava sila carstva nije u upadljivosti, nego u vernosti, istrajnosti i duhovnom uticaju koji se iz malog razvija u veliko.
Merila uspeha u Božjem carstvu: Vernost umesto slave
Radnici u Božjem carstvu pozvani su da odbace standarde ovog sveta kada je u pitanju veličina, značaj ili uspeh. Iako je poželjno biti vredan i težiti izvrsnosti u svemu što radimo kao zajednica vernika, osnovni cilj nije samohvala ili spoljašnja slava – već vernost Hristu. Naš zadatak je da principima života predstavimo primer Hrista, koji je došao da služi, a ne da dominira. On se zadovoljava da bude „skromna biljka gorušice“, radije nego „libanski kedar“. Prava veličina u carstvu ne stoji u impresivnosti, nego u doslednosti, poniznosti i nepretencioznom služenju.
Parabola o kvascu: Skriveni, ali snažni uticaj
Isusova parabola o kvascu (Matej 13,33) donosi novu dimenziju – žena u kuhinji „sakriva“ kvasac u više od 45 kg brašna. Već mala količina kvasca potpuno podiže testo, menja njegovu strukturu i daje mu snagu rasta. Isus naglašava važnost skrivenog uticaja: carstvo raste tiho, neprimetno, ali neodoljivo. Poput kvasca, naše reči, dela i prisustvo mogu delovati prikriveno, ali uporno stvarati promene. Kvasac radi u testu iznutra, nevidljivo i nečujno, ali rezultati se vide.
Parabola o kvascu nije identična onoj o gorušičinom semenu. Dok gorušičino seme naglašava kontrast male početne tačke i velike završne forme, kvasac ilustrira proces – promenu koja se odvija polako, tiho, ali je neizbežna. Isus koristi slikovit izraz „sakrila“, napominjući da carstvo nebesko deluje na suptilan način i da se stvarna snaga pokazuje kroz strpljivo i tiho delovanje.
Elen Vajt piše: „Kvasac istine radi u tajnosti, tiho, istrajno, kako bi promenio dušu.“
Zaključak: Radost malih i strpljivih stvari
U svetu očaranom veličinom, brzinom i silom, Hristos nas podseća da Njegovo carstvo počiva na sporim procesima, malim gestovima, skrivenim ali postojanim delima i vernosti. Uspehom se ne meri spoljašnjom slavom, već uticajem koji se često vidi samo verom, u životima onih kojima služimo. Ima mnogo situacija u kojima naši napori izgledaju nebitni, polako donose plod i deluju skriveno. Ali u Božjem carstvu, žetva dolazi u svoje vreme, seme raste strpljivo, kvasac menja sve iznutra. Na nama je da slavimo spore, strpljive i naizgled male stvari – jer upravo takve stvari Hristos opisuje rečima: „Ovakvo je Božje carstvo.“
Izdvajamo:
Ispunjavanje vaših najdubljih potreba
Armagedon – Biblijska perspektiva
