Filemon 

Poslanica Filemonu 1,1-25 

Poslanica Filemonu nalazi se u sendviču između Poslanica Titu i Jevrejima, i spada u malu grupu Pavlovih ličnih pisama. Sigurno da je Pavle napisao više ličnih pisama, ali to su jedina koja se nalaze u našoj Bibliji. Ova pisma grupisana suzajednoi u njihspadaju Prva iDruga Timotiju, Titu i Filemonu.

Sve Pavlove poslanice za poučavanje poslate su crkvama u određenim gradovima ili provincijama, ali ova četiri pisma upućena su određenim pojedincima. Zato ona mogu da nampruže malo više ličnih saznanja o Pavlu u svakodnevnom životu. 

Pavle je svoje pismo Filemonu napisao otprilike između 57. i 60. godine nove ere, verovatno tokom njegovog prvog utamničenja u Rimu. Pismo je napisano otprilike u isto vreme kada je pisao svoje Poslanice Efescima i Kološanima. 

Ovo pismo Pavle je napisao Filemonu. Primalac Filemon je uticajni član Crkve u Kolosu u Maloj Aziji. Pismo oslovljava Filemona, njegovu ženu Apfiju i Arhipa, koji je ili bio njihov sin ili još jedan uticajni član mesne crkve. 

Tema ovog pisma je odbegli rob po imenu Onisim, koji je „navodno“ ukrao neki novac ili neke vredne stvari od svog gospodara Filemona i pobegao u Rim gde je mogao da se sakrije u velikom broju stanovnika, gde ga ne bi lako pronašli. Negde tokom svog puta on sreće Pavla i upoznaje se sa Hrišćanskom crkvom u Rimu. Očigledno je da je on postao vernik i voljeni Pavlov saradnik. 

 

Pozdrav: 1-3 

„Od Pavla, sužnja Isusa Hrista, i Timotija brata, Filimonu ljubaznom i pomagaču našem, I Apfiji, sestri ljubaznoj, i Arhipu, našem drugaru u vojevanju, i domaćoj tvojoj crkvi: Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.“ 

Pavle se identifikuje i spominje Timotija koji mu je možda bio pisar. On se Filemonu obraća kao „ljubaznom i pomagaču našem,“ što pokazuje da je između njih dvojice već bilo uspostavljeno toplo lično prijateljstvo.

Za Arhipa koristi izraz „naš drugar u vojevanju“, što je izraz koji je koristio i za Epafrodita u Filibljanima 2,25. Reči saborac i saradnik mogu međusobno da se dopunjuju. To ponovo pokazuje da je ovaj čovek imao hrišćanski uticaj. 

 

Molitva i zahvalnosti: Stihovi 4-7 

„Zahvaljujem Bogu svom spominjući te svagda u molitvama svojim, Čuvši ljubav tvoju i veru koju imaš ka Gospodu Isusu i k svima svetima: Da tvoja vera, koju imamo zajedno, bude silna u poznanju svakog dobra, koje imate u Hristu Isusu. Jer imam veliku radost i utehu radi ljubavi tvoje, što srca svetih počinuše kroza te, brate!“ 

Pavle podseća Filemona da je zahvalan Bogu za njega jer je čak i u Rimu čuo za Filemonovu veru u Isusa Hrista i njegovu ljubav prema vernicima. Pavle se moli da Filemonova vera bude silna. Nama bi to zvučalo kao svedočenje ili propovedanje, Da bude silna, „u poznanju svakog dobra, koje imate u Hristu Isusu“. 

Ponovo Pavle spominje radost i ohrabrenje koje je primio jer je Filemon osvežio srca vernih (verovatno i duhovno, finansijski i fizički). 

Ako biste želeli da napišete pismo nekome, zahtevajući veliku uslugu, zar ne biste počeli baš ovako? Topao pozdrav, molitva zahvalnosti za njih koja ih uzdiže i ohrabruje da pročitaju ostatak pisma sa toplinom i osmehom. 

 

Stihovi 8-11: 

„Toga radi ako i imam veliku slobodu u Hristu da ti zapovedam šta je potrebno, Ali opet molim ljubavi radi, ja koji sam takav kao starac Pavle, a sad sužanj Isusa Hrista; Molimo te za svog sina Onisima, kog rodih u okovima svojim; Koji je tebi nekada bio nepotreban, a sad je i tebi i meni vrlo potreban.“ 

Pavle dalje kaže da bi on mogao da upotrebi svoj autoritet Apostola i naredi Filemonu da uradi ono što on traži. Zapazite da to ne čini, ali činjenica da je zapisano ipak unosi tu ideju u Filemonovu glavu. Ali umesto toga, on moli na osnovu ljubavi. „Ja koji sam takav kao starac Pavle, a sad sužanj Isusa Hrista; molimo te za svog sina Onisima, kog rodih u okovima svojim.“ 

Zapazite kako sada Pavle koristi psihologiju spominjući sopstvene patnje dok iznosi temu o odbeglom robu. 

Stih 11: „Koji je tebi nekada bio nepotreban, a sad je i tebi i meni vrlo potreban“ (Onisim znači „koristan“ ili „potreban“). 

Zapazite kako Pavle daje vrednost Onisimu tako što spominje koliko mu je koristan. 

 

 Stihovi 11-16: 

„Kog poslah tebi natrag, A ti ga, to jest, moje srce primi. Ja ga htedoh da zadržim kod sebe, da mi mesto tebe posluži u okovima jevanđelja; Ali bez tvoje volje ne htedoh ništa činiti, da ne bi tvoje dobro bilo kao za nevolju, nego od dobre volje. Jer može biti da se za to rastade s tobom na neko vreme da ga dobiješ večno,

Ne više kao roba, nego više od roba, brata ljubaznog, a osobito meni, a kamoli tebi, i po telu i u Gospodu.“ 

Zapazite kako Pavle daje veliku vrednost Onisimu u 12. stihu: „A ti ga, to jest, moje srce primi.“ To izgleda kao da Filemonu šalje deo sebe. Trinaesti stih dodaje još vrednosti Onisimu: „Ja ga htedoh da zadržim kod sebe, da mi mesto tebe posluži u okovima jevanđelja.“ 

To znači da on za Pavla obavlja isti posao koji bi Filemon obavljao da je prisutan. On može da zauzme Filemonovo mesto u pomaganju Pavlu. 

Četrnaesti stih: „Ali bez tvoje volje ne htedoh ništa činiti, da ne bi tvoje dobro bilo kao za nevolju, nego od dobre volje.“ 

Šta Pavle ovde govori? Da li on govori, „Evo vraćam ga kako bi mogao da mi učiniš uslugu i pošalješ ga nazad meni?“ Ili jednostavno traži spontano prihvatanje Onisimovog povratka Filemonu?

Stihovi 15 i 16: „Jer može biti da se za to rastade s tobom na neko vreme da ga dobiješ večno, Ne više kao roba, nego više od roba, brata ljubaznog, a osobito meni, a kamoli tebi, i po telu i u Gospodu.“ Ponovo se Pavle vešto poziva na Filemonovo hrišćanstvo – ako je Onisim vernik, onda će on biti bolji čovek i biće dostojan poverenja i radiće za Filemona.

Zašto Pavle upućuje ovako dugu molbu za Onisima? Čini se kao da preteruje. Postoji dobar razlog za Pavlovu molbu a on ima veze sa samim Onisimovim živ otom. Pod rimskim zakonom (koji je bio na snazi u to vreme) gospodar bi mogao da ubije roba koji se vratio, ako to želi. Pavle je želeo da bude veoma siguran da Filemon razume njegove reči.

Videćemo kako se Pavle poziva na Filemonov hrišćanski karakter u ostatku pisma. 

 

Stihovi 17-19: 

„Ako dakle držiš mene za svog drugara, primi njega kao mene. Ako li ti u čemu skrivi, ili je dužan, to na mene zapiši. Ja Pavle napisah rukom svojom, ja ću platiti: da ti ne kažem da si i sam sebe meni dužan.“ Ponovo na ličnom nivou, „Ako dakle držiš mene za svog drugara, primi njega kao mene.“

Šta je više mogao da traži od Filemona? Koliko još pritiska može da izvrši da bi spasio Onisimov život? Sigurno bi on primio Pavla, svog brata u veri, raširenih ruku a Pavle mu kaže da Onisima dočeka isto tako! To je ogroman pritisak iz ljubavi! Još i više: „Ako li ti u čemu skrivi, ili je dužan, to na mene zapiši.“

Pavle je znao priču o Milostivom samarjaninu, zar ne? Može li da postane još ličniji? Da, može! Devetnaesti stih: „Ja Pavle napisah rukom svojom, ja ću platiti: da ti ne kažem da si i sam sebe meni dužan.“ PRIMEDBA: Ovo je jedan od samo nekoliko puta da je u Poslanicama Pavle pisao svojom rukom.

Pretpostavlja se da je on imao određenih problema sa vidom. U Galatima 6,11 on kaže: „Vidite koliko vam napisah rukom svojom!“ Savremeni srpski prevod: „Gledajte kolikim vam slovima, svojom rukom, pišem.“ Tako Pavle ovde dodaje najličniji dodir, sigurno svi vernici znaju za njegov problem sa vidom, ali ovde on kao da kaže, „Ovo činim što više mogu ličnim, jer pišem svojom rukom.“

 

Stihovi 20 i 21: 

„Da imam korist od tebe u Gospodu, razveseli srce moje u Gospodu. Uzdajući se u tvoju poslušnost napisah ti znajući da ćeš još više učiniti nego što govorim.“ 

Pavle je siguran kakav će odgovor dobiti, dobro znajući da je ispunio ovaj zadatak onako kako mu je naložio Sveti Duh. Kakav bi on bio advokat parničar! Na samom kraju nalazimo nešto interesantno, što mnogi propuštaju. 

Stih 22: „A uz to ugotovi mi i konak; jer se nadam da ću za vaše molitve biti darovan vama.“ Ovo možda deluje kao nevina rečenica, „Pripremite mi sobu, jer ću vam se možda vratiti.“ Ali ako malo razmislimo, to takođe znači sigurnost da će Filemon ispuniti ono što Pavle zahteva u vezi sa Onisimom.

Filemon bi morao mnogo da objašnjava kada bi ga Pavle posetio i otkrio da je Onisim ubijen ili da se prema njemu rđavo ponašaju. Da li se tu radi o prijateljskom opraštanju, ili je to način da kaže, „Možda ću navratiti da te proverim, brate Filemone?“ To nas navodi na razmišljanje, zar ne?

Stihovi 23-25: „Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom sužanj u Hristu Isusu, Marko, Aristarh, Dimas, Luka, pomagači moji. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa duhom vašim.“ 

Ovde Pavle spominje četiri verna propovednika: Marka (Marko Jovan), pisca Jevanđelja po Marku, Luku, pisma Jevanđelja po Luci i Dela apostolskih, Epafrasa, koji je verni hrišćanin i osnivač crkve u Kolosi. A četvrti je Dimas, koji će kasnije napustiti Pavla (2.Timotiju 4,10). 

Tako ovde imamo vešto napisano pismo. Ono koje povlači strune srca, veoma se oslanja na hrišćansku veru i opraštanje i snažno veruje u vrednost prijateljstva između dva čoveka, Pavla i Filemona.

Pavle se veoma trudi oko Onisima i to je divno svedočanstvo o njegovom karakteru. Pavle kaže da ako Onisim napravi neku štetu, da se to naplati Pavlu. Da se Filemon ponaša prema njemu kao prema bratu i da mu oprosti. Zbog toga će Onisim moći da stane pred Filemona bez straha od odmazde. 

Isus je učinio isto kada je otišao na krst radi naših greha. Mi nismo bili dostojni i zaslužili smo kaznu na naše grehe, ali On je prolio svoju krv koja je prekrila naše grehe i platila kaznu umesto nas.

Sada ako prihvatamo Njega kao Gospoda i Spasitelja, možemo da stojimo pred našim Bogom Ocem bez greha i ikakvog straha.