Postanak porodice

Božji san za ljudsku porodicu, kao što je navedeno na prvoj stranici Biblije.

Prema Bibliji, porodica je prva i najstarija institucija ljudske istorije. Ona je nastala šestog dana, kao poslednje delo božanskog stvaranja i označila je početak ljudske istorije.

Porodica nije nastala sama od sebe. Ideja i događaj nisu potekli kao ljudska inicijativa ili kao jednostavan rezultat prilike. Bog je stvorio porodicu. Ovo izvanredno upućivanje na natprirodnog Agenta ispričano je na dva načina u priči o Postanju.

Prvo, ono je izričito formulisano u izveštaju koji kaže da ih je Bog „stvori“, „po obličju svojemu“ (1. Mojsijeva 1,27). Drugo, ono se podrazumeva kroz literarno sredstvo paralelizma koje povezuje dva izveštaja Knjige Postanja o Stvaranju (1. Mojsijeva 1,1-2,4a // 2,4b-25) i tako dovodi stvaranje porodice u drugom tekstu (1. Mojsijeva 2,23-24) u vezu sa stvaranjem subote u prvom tekstu (1. Mojsijeva 2,1-3).

Porodica i Božji lik

Povezivanje porodice sa proizvodnjom Božjeg lika iznosi određene pouke koje su vredne razmatranja u našem razmišljanju o značaju i funkciji porodice.

• Pouka o konfrontaciji. Ona najpre potvrđuje da se Božji lik može postići samo u onom kontekstu porodice gde su muškarac i žena, a kasnije deca i roditelji, suočeni sa „drugim“, kao što jevrejski filozof Emmanuel Levinas kaže. Postaješ Božji lik i to je ispunjenje onoga što jesi kada si najbolji, samo ako predaš sebe toj teškoj i iskrenoj borbi. Ovo je jedna od duhovnih pouka zabeleženih u imenu Izrailj (vidi 1. Mojsijeva 32,22-32). Da bi zaslužio svoje novo ime Izrailj, Jakov je morao da se bori sa „Drugim“ – Bogom i čovekom. Božji lik, čovekova individualnost, cvetaju samo ako su izazvani od strane druge osobe, njenom/njegovom različitošću.
• Pouka o odgovornosti. Porodica nije samo dar od gore, ona nije samo božansko stvorenje. Ona uključuje i reakciju od dole. Zanimljivo, jevrejska tradicija čita ovu pouku o ljudskoj odgovornosti u množini: „Da načinimo čoveka po svojemu obličju“ (1. Mojsijeva 1,26). Zamisao je da Božji lik u čoveku ne bude samo pasivni proizvod, već dinamički proces. Čovek samo ne prima; on/ona takođe aktivno reaguje i učestvuje u „izgrađivanju“ božanskog pečata u njemu/njoj. Uzgred, jevrejska reč za porodicu je „bayt“ (kuća). Osnovati porodicu znači „izgraditi kuću“ (5. Mojsijeva 25,9). Ovaj izraz podrazumeva ljudski napor i težak rad. Porodica nije samo „dom, slatki dom“ u kojem se blaženo uživa. Ona je nešto što treba graditi iz dana u dan, ciglu po ciglu, sa bolom, ali i sa staranjem, jer je ona komplikovana i dragocena za postizanje i čuvanje.
• Pouka o razlici. Paralela između kuće i porodice nosi pouku u vezi sa prirodom sastojaka koji čine porodicu. Svaka cigla, svaki materijal za izgradnju kuće ima nešto jedinstveno i igra jedinstvenu ulogu u gradnji. Upravo ta jedinstvenost, ta raznolikost, čine da je kuća moguća. Cigla se ne ponaša kao crep, a prozor ne tvrdi da je dimnjak. Svaki pojedinac je različit u svojoj pojavi i u svom karakteru. Porodični život nikada nije monoton. On je pun iznenađenja i novih otkrića koja život čine zanimljivim i bogatim.
• Pouka o solidarnosti. Ipak, svaki element kuće ne stoji sam za sebe. Cigla, crep, prozor i dimnjak služe jedni drugima; a iznad toga služe višim ciljevima: društvu, svemiru i Bogu. Prema tome, oni se moraju povezati jedan s drugim i svi učestvuju u pravljenju kuće ostvarljivom, udobnom, prijatnom i korisnom. Niko se ne usuđuje da proglasi nezavisnost i misli da može raditi ono što želi i „to se tebe ne tiče“. Svi znaju da zavise jedan od drugog. Ako se polomi crep, cigla će patiti. Zaista, „ni jedna cigla niti crep nije ostrvo“.

Porodica i subota

Biblijska povezanost porodice i subote nije potvrđena samo u koracima ljudske istorije u Postanju 1 i 2. Ova povezanost opet iskrsava u početku istorije Izrailja. U Zakonu datom na gori Sinaj, zapovest o porodici povezana je sa zapovešću o suboti. One idu jedna za drugom u redosledu zakona.

One su takođe stilski povezane pošto su jedine dve zapovesti koje su pozitivno izražene sa istom gramatičkom formom infinitiva: četvrta zapovest: „Sećaj se (zakor) dana odmora“ (2. Mojsijeva 20,8); peta zapovest: „Poštuj (kabed) oca svojega i mater svoju“ (2. Mojsijeva 20,12).

Ista povezanost postoji i u ceremonijalnim zakonima u Levitskoj knjizi: „Svaki da se boji matere svoje i oca svojega; i držite subote moje; ja sam Gospod Bog vaš“ (3. Mojsijeva 19,3).

Ova povezanost između subote i porodice sadrži određeni broj važnih pouka.

• Pouka o vremenu. Povezanost između subote i porodice uči nas ono na šta nas podseća Abraham Heschel, naime da vrednost vremena treba da nadjača vrednost prostora. Dar našeg vremena, dar naše prisutnosti, mnogo je važniji od dara predmeta ili novca. Subota je dan kada prestajemo da radimo, prestajemo da ostvarujemo i valorizujemo prostor i stvari. To je dan kada učimo da imamo vremena, dan kada zajednički možemo deliti vreme. Prema tome, subota je porodični dan par excellence.
• Pouka o zahvalnosti. Subota je dan kada se sećamo da se ne računa na naša ostvarenja, već darove koje primamo od drugih – od Boga, od svog bračnog druga, od svog brata. Uvođenje ove perspektive o zahvalnosti u porodični život pomoći će nam da cenimo jedan drugoga i postanemo zahvalni. Naučićemo da ne uzimamo dar zdravo za gotovo, već da uživamo u njemu kao u nečemu što nismo zaslužili, baš kao što je subota paradoksalno data Adamu i Evi kao nagrada za posao koji nisu uradili. Ovaj mentalitet zahvalnosti doprinosi stvaranju atmosfere ljubavi i radosti, unapređujući porodičnu sreću.
• Pouka o dužnosti. Vredno je zapaziti da su i porodica i subota date čovečanstvu kao zapovesti, kao da nisu prirodni i spontani proizvodi. Uspeh porodice ne zavisi samo od velike sentimentalnosti i emocija, ili lepih reči i osmeha. Sreća i opstanak porodice zavise takođe od imperativne dužnosti koja treba da nas obaveže da poštujemo (5. Mojsijeva 5,16), da pokazujemo ljubav (1. Mojsijeva 25,28; 32,4), da ostanemo verni (2. Mojsijeva 20,14) i da obavljamo zadatke (1. Mojsijeva 18,7). U stvari, ljubav i dužnost zavise jedna od druge. Ljubav čini dužnost mogućom i lakom, a dužnost čini ljubav snažnom i trajnom.
• Pouka o pamćenju. I subota i porodica upućuju isti poziv za pamćenje. Obe pozivaju na zahvalnost i poštovanje prema prošlosti. Subota podseća na korene svemira, a porodica na naše lične i istorijske korene. Kroz subotu se sećamo da smo mi, ljudska bića, stvoreni po Božjem liku. Kroz porodicu se sećamo svoje genealogije, istorije naših predaka i ko smo u ljudskom društvu. Baš kao što subota funkcioniše kao pedagoško sredstvo koje iz nedelje u nedelju ponavlja pouke iz davne prošlosti, porodica funkcioniše kao verska zajednica koja čuva tradicije prošlosti i predaje ih dalje kroz uputstva i bogosluženja (5. Mojsijeva 6,7; Mihej 7,6).
• Pouka o nadi. Takođe je interesantno da su i subota i porodica primaoci blagoslova, pružajući tako za obe institucije horizont plodnosti i nade. U Bibliji je blagoslov uvek povezan sa obećanjem i perspektivom o bogatoj budućnosti, zdravlju, dugom životu i mnogim i dugotrajnim potomstvom (1. Mojsijeva 22,17-18). Subota na zemlji postaje znak nade; njen vremenski kvalitet ukazuje na večnost, na drugu subotu u budućem carstvu. Sličnost tome, porodica postaje na zemlji mesto utočišta i mesto koje neguje našu nostalgiju prema izgubljenom raju, znaku neba.

Biblijska ideja o porodici nikada nije bila potrebnija. Izgubili smo sve vrednosti i istine koje porodica treba da uči i čuva. Izgubili smo smisao o Bogu Ocu i tako smo izgubili smisao o bratstvu.

Izgubili smo smisao o Božjem liku u ljudskom biću i tako smo izgubili osećaj divljenja i poštovanja prema svom bračnom drugu, svojim roditeljima, svojoj deci i svojim komšijama.

Izgubili smo smisao o vremenu i pamćenju. Nije nikakvo čudo što se porodica degenerisala u arenu gde su borbe za svoje zadovoljstvo, svoju silu i svoju ljudsku sreću postale prioritet!

Izgubili smo Božji san za čovečanstvo i, prema tome, izgubili smo svoj dom. Kao što su drevni rabini govorili: „Dom u kojem se ne čuje Tora neće opstati“ (Intr. Tikkune Zohar, 6a).

Princip iz Talmuda

„Onaj koji voli svoju ženu kao samog sebe; onaj koji je poštuje više nego sebe; koji vaspitava svoju decu na pravom putu… za njega je napisano: ‘Znaćeš da je u tom domu mir.'“ (Yebamot, 62)

IZDVAJAMO:

Božanska ljubav

Pesma anđela

Najčešće zdravstvene greške 

Pitanja na početku Nove godine?

Biblija: Njeno poreklo i autoritet

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg