SADRŽAJ
Poznati Boga – Jedino Otkrivenje Boga u Hristu
Autor: mr Zoran Marcikić
Kada Biblija govori o tome da „poznamo Boga“, ona ne misli na intelektualno razumevanje ili teološku teoriju. Reč koju Pismo koristi nosi znatno dublji smisao. Setimo se kako 1. Mojsijeva 4,1 kaže: „I pozna Adam Evu ženu svoju…“ Ovde „poznati“ znači duboku, ličnu, životnu povezanost – zavetni odnos koji menja sve. Isto tako Isus kaže: „A ovo je život vječni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista“ (Jovan 17,3). Večni život, dakle, nije samo trajanje. To je odnos sa Bogom kroz Hrista.
Ovde nailazimo na presudnu istinu: Bog se ne može upoznati filozofijom, tradicijom ili religijskim formama. On se upoznaje samo otkrivenjem. Sam Isus to potvrđuje riječima: „Niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i kome hoće Sin otkriti“ (Matej 11,27). Bez Hrista, Bog ostaje dalek, apstraktan, neshvatljiv. Sa Hristom, Bog postaje ličan, blizak, vidljiv.
Bog koji se javio u telu
Biblija je u ovom pogledu kristalno jasna. Jovan piše: „Boga niko nije vidio nikad; jedinorodni Sin koji je u naručju Očevu, on ga javi“ (Jovan 1,18). A sam Isus, suočen sa Filipovim pitanjem, kaže: „Ko je vidio mene, vidio je Oca“ (Jovan 14,9). Pismo o Hristu govori kao o onome „koji je sjaj slave i obličje bića njegova“ (Jevrejima 1,3).
Isus, dakle, nije samo prorok koji govori o Bogu. On je sam Bog koji se pokazao u telu. „I Riječ bijaše Bog… I Riječ postade tijelo i useli se među nas“ (Jovan 1,1.14). Pavel to naziva „velikom tajnom pobožnosti: Bog se javi u tijelu“ (1. Timoteju 3,16). Zato Hristos nije jedan od puteva ka Bogu – On je sam dolazak Boga ka čoveku.
Ali ovo otkrivenje nameće pitanje: znači li to da je Isus manji od Oca? Odgovor je: ne. To znači da se ponizio. „Koji ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je sam sebe ponizio… postavši poslušan do same smrti“ (Filipljanima 2,6–8). Isus ne gubi božanstvo – On odlaže slavu. Dolazi kao drugi Adam da popravi ono što je prvi pokvario.
Tamo gdje je Adam pao, Hristos pobjeđuje
Prvi Adam je pao u tri oblasti koje Jovan opisuje kao „požudu tijela, požudu očiju i ponos života“ (1. Jovanova 2,16). Zato je drugi Adam, Hristos, odmah po krštenju odveden u pustinju: „Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša“ (Matej 4,1). I tamo, u toj istoj pustinji kušnje, Isus pobeđuje tačno ono što je Adam izgubio – želju tela kroz hleb, želju očiju kroz carstva sveta, i ponos života kroz iskušenje da se baci sa hrama.
Ono što je presudno ovde jeste način na koji Hristos pobeđuje. On ne koristi božansku silu. Ne spušta anđele. Ne pretvara kamenje u hleb čudom. On odgovara Pisma, kao čovek koji se oslanja na Božju reč. Tamo gde je Adam pao, Hristos pobeđuje – ne kao Bog koji igra po drugim pravilima, već kao čovek oslonjen na veru i poslušnost.
Slava koju je Isaija vidio
Ipak, priča o Hristu ne počinje u Vitlejemu. „Prije nego se Avram rodio, ja jesam“ (Jovan 8,58), kaže On. U šestom poglavlju Knjige proroka Isaije, prorok dobija viziju Gospoda na prestolu: „Vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visokom i uzvišenom“ (Isaija 6,1). Vekovima su teolozi znali da je ovo teofanija – Božje prisustvo. Ali Jovan otkriva nešto još dublje: „Ovo reče Isaija kad vidje slavu njegovu i govoraše za njega“ (Jovan 12,41). Isaija je video slavu Hristovu, pre nego što se rodio u telu. On je Jahve sa prestola, koji sada dolazi kao sluga.
Ovaj kontinuitet između Starog i Novog zaveta nije slučajan. Biblija neumoljivo tvrdi: „Ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja“ (Isaija 43,11). Samo Bog može spasavati. A za Isusa Pismo kaže: „I nema spasenja ni u jednom drugom; jer nema drugoga imena pod nebom dana ljudima kojim bi se mi mogli spasti“ (Dela 4,12). Ako samo Bog može spasavati, a Isus spasava, zaključak je neizbežan: Isus je Bog Spasitelj.
Zato Pavel piše: „Bog bješe u Hristu i svijet pomiri sa sobom“ (2. Korinćanima 5,19). Ne: Bog je poslao nekoga. Nego: Bog je došao lično. Ovo nije posredovanje. Ovo je utelovljenje.
Alfa i Omega – Od poniznog Nazarećanina do proslavljenog Gospodara
U Knjizi Otkrivenja slika se potpuno preobražava. Više nema poniznog Nazarećanina koji služi i strada. Tu vidimo proslavljenog Gospoda koji vlada: „Ja sam Alfa i Omega, početak i svršetak, govori Gospod, koji jeste i koji bješe i koji će doći, Svedržitelj“ (Otkrivenje 1,8). Isti naslov dobija i Jagnje: „Ja sam Alfa i Omega, prvi i posljednji, početak i svršetak“ (Otkrivenje 22,13).
Ove titule u Starom zavetu pripadaju isključivo Jahvi: „Ja sam prvi i ja sam posljednji, i osim mene nema Boga“ (Isaija 44,6). Sada ih nosi Isus. On nije samo Spasitelj – On je Sudija, Car, Svedržitelj. „I data mu je vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi“ (Danilo 7,14). Krug se zatvara. Bog koji se spustio u poniznost, sada je podignut u slavu koja Mu pripada od večnosti.
Poznanje koje dolazi iz življenja
Kako se, onda, Boga zaista poznaje? Ne teorijom. Ne tradicijom. Ne religijskim identitetom. Poznanje Boga dolazi kroz Hrista, kroz poslušnost, kroz zajednicu. „Ko ima zapovijesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni… i ja ću se njemu javiti“ (Jovan 14,21). Bog se javlja onima koji hodaju sa Njim.
Pavel to lično izražava riječima pune čežnje: „Da poznam njega i silu vaskrsenja njegova i zajednicu stradanja njegovih“ (Filipljanima 3,10). Ne samo znati o Hristu – nego živeti sa Hristom. Poznanje Boga nije akademsko postignuće. To je životna stvarnost koja nas menja dok hodamo sa Njim.
Bog koji se spustio da bi nas podigao
Na kraju, šta sve ovo znači? Hristos je bio na prestolu, postao je sluga, nosio je krst, vaskrsao je u slavi, i sada je Sudija cele zemlje. Sve to iz jednog jedinog razloga: „Jer je tako Bog zavoleo svijet da je Sina svojega jedinorodnoga dao“ (Jovan 3,16). Ne da bi nas samo spasao od kazne, nego da bi nas vratio u odnos sa Bogom.
Poznati Boga znači znati kakav je On, videti Njegovo srce, razumeti Njegovu pravdu i milost. A sve to – apsolutno sve – vidimo u Hristu. On je konačno, potpuno, lično otkrivenje Boga. Bez Njega lutamo u tami. Sa Njim, poznajemo ne samo istinu o Bogu, već samog Boga – ličnog, bliskog, živog.
Ako Vas zanima slična tematika pogledajte sledeće članke:
Kosmički susret: Hristov povratak
Ispunjavanje vaših najdubljih potreba
Armagedon – Biblijska perspektiva
