Spasiteljeve reči nam uvek donose utehu i nadu. Ali na stranicama Biblije nalazimo i zastrašujuće Gospodnje reči. Njihov cilj nije da obeshrabri jadnog grešnog čoveka, već da mu ukaže na realnost, da shvati važnu činjenicu da u sebi uvek nosi jednu bombu, koja u svakom trenutku može eksplodirati, i uništiti živote mnogih oko sobe, a takođe i svoj.
Primer takvih zastrašujućih reči nalazimo na kraju nekih od Isusovih poznatih priča: Priča o vinogradarima i Priča o svadbi Carevog sina. (Matej 20, 16; 22,14)
„Tako će biti pošljednji prvi i prvi pošljednji; jer je mnogo zvanijeh, a malo izabranih.“
Evo nekoliko kratkih ideja koje možemo izvuči iz ove izjave:
- Delo čovekovog spasenja ima dve etape: poziv i
- Nije dovoljno biti pozvan, treba biti i izabran da bi bio
- Kako poziv, tako i izbor, su Božje delo, ne
- Spasenih će biti malo u upoređenju sa
- Razlika između poziva i izbora, je ista kao razlika između večne smrti i večnog života.
Spasiteljeve reči nam daju novu svetlost o problemu spasenja, ovom prilikom vas pozivam, da okrenemo reflektor prema sebi samima i da se pitamo.
Da li su svi u Božjoj crkvi koji su pozvani i izabrani? Neobično pitanje… Nije lako na njega dati odgovor… Ali, da bi pokušali da odgovorimo, moramo uči malo dublje u ono šta je Isus želeo da kaže ovim rečima.
Šokantna i neprijatna Isusova izjava može se razumeti na dva načina:
SADRŽAJ
U širem smislu: poziv na spasenje celom svetu
Preko Jevanđelja Isus poziva ceo svet na spasenje. Put i način koji koristi Proviđenje su različiti. Jov navodi neke od ovih puteva: san, vizija, patnje (Jov 33, 14-19 ). Apostol Pavle spominje rad Proroka, kao jadan od načina koji Nebo koristi da bi pozvalo ljude na spasenje (Jevrejima 1, 1-3 ). Sveto Pismo je takođe sredstvo koje se koristi za pozivanje ljudi na spasenje. Novi Zavet dodaje da je propovedanje takođe jedno sredstvo za pozivanje na spasenje. U našim danima za pozivanje na spasenje se mogu koristiti i novije tehnologije: televizija, radio, internet, satelit, mobilni telefon itd.
„Mreža“ Jevanđelja je bačena preko celog sveta, ali malo njih dozvoljvaju da budu njome uhvaćeni. Većina dopuštaju da budu uhvaćeni u druge „mreže“: prolazne želje, tradicija, neverovanje…Kako često čujemo izjave kao naprimer: „Ja ne želim da menjam pradedovsku veru, ni po pitanju života.“ Zar ovo nije jedna „mreža“ u koju se ljudi dobrovoljno hvataju? Svojim ušima čuo sam jednu ženu u jednom selu kako kaže: “ Pre bih volela da svoju ćerku vidim mrtvu, nega da se uda za nekoga koji pripada drugoj crkvi!“
Nebeski Otac koristi sva sredstva da ljude pozove na spasenje, ali koliko se njih odazivaju ? Malo.
Premalo…Svi ljudi su pozvani, ali su izabrani samo mali broj, oni koji su odgovorili pozivu.
Dok smo razmišljali o prvom značenju termina „pozvan“, sigurno smo odahnuli i mislimo: „Blago nama! Iako su većina okrenuli leđa spasenju, mi smo odgovorili pozivu. Mi smo Njegova crkva, mi smo Njegovi izabranici.“
Ako neko tako misli, teško njemu! Ovakve misli su laodikejske i zaslužuju ukor.( Otkr. 3, 17;)
Jedan uži smisao: poziv za ulazak u Božju crkvu krštenjem. U ovom slučaju, izbor je posebno delo koje će obaviti Bog na kraju istražnog suda, kada će izgovoriti: ( 22,11)
Misleći na ovo završno delo Prorok Malahija dodaje: (Malahija 3,18;)
Prema ovom drugom mišljenju, svi vernici crkve su pozvani, a koliko između njih će biti izabrani? Koliko njih će dobiti vizirani pasoš, ne za zemlje Šengena, već za kosmos, ceo stvoreni svemir? Iz ovoga shvatamo da Crkva ima posebnu ulogu, da sve pozvane na spasenje pripremi, da budu i izabrani za spasenje.
Navikli smo se sa metaforom da je crkva bolnica, ili da je crkva radionica, u koju ulazimo da bi smo se izlečili i da bi se naš karakter obrusio-izšlajfovo. Crkva ima i ulogu karantina, gde se čistimo, gde se dekontaminiramo od zaraze greha, pre ulaska u društvo čistih nebeskih bića.
Godine 1969.Apollo 11 je završio svoju misiju, tako što je njegova lunarna kapsula pala u vode Pacifičkog okeana. Trojca astronaurta, među kojima se nalazio i Nil Armstrong, prvi čovek koji je zakoračio na mesec bili su dezinfikovani i zadržani u karantinu 17 dana, na palubi jednog američkog broda pod jakom stražom. Zašto? Da bi se proverilo da slučajno nisu kontaminirani sa nekom mogućom bakterijom prilikom hodanja po mesecu. Pošto se utvrdilo da nisu bili kontaminirani, dopušteno im je da se vrati porodicama.
Ako je nad ovim kosmonautima izvršeno tako strogo spoljašnje ispitivanje pre stupanja u kontakt sa drugima oko sebe, zar oni koji su izabrani da naslede Nebesko carstvo, ne bi trebali da budu podvrgnuti unutrašnjem ispitivanju karaktera, sa mnogo većom pažnjom? Neće nam biti dopušteno da u Božje carstvo ponesemo sa sobom nijedan mikrob greha, jer bi on doveo u opasnost harmoniju i sreću celog svemira.
U Božju crkvu ulazimo zaražani raznim klicama greha. Neki smo zaraženi klicama laži, drugi nepoštenjem, egoizmom, ohološću… Nosioci ovakvih klica nemogu ući u atmosferu neba, jer je napisano: (Otkrivenje 21,27;)
Dekontaminacija od klica greha je jedna od osnovnih uloga Crkve. Sada nam je jasno zašto se ne možemo osloboditi greha ako smo odvojeni od crkve. Ovaj proces dekontamionacije, čišćenje od greha, ima tri etape:
Bog nas oslobađa od osude zbog greha
Ovu etapu nam je tako dobro opisao psalmista David u Psalmu 32. psalmu njegovog pokajanja: „Ti skide s mene krivicu greha mojega.“ ( Psalam 32, 3-5). Ovo je najbrže delo. Po nekada se događa u jednom trenutku. Moliš se za oproštaj i podižeš se sa molitve kao oprošten i srećan. Međutim ovo još nije potpuno izlečenje. Klice greha se još uvek nalaze u našoj prirodi i bolest greha se može povratiti. Mi nismo ni svesni da u sebi nosimo klice najtežih greha. Možda se u najmirnijem čoveku skriva kriminal; u najmudrijem čoveku možda se krije nemoral; u najozbiljnijem možda izdajica.
Ko je izdao Isusa? Onaj koji je sebe smatrao imunim na izdajstvo. Samo pre par sati Petar je izjavio sa potpunim poverenjem u sebe: „Da bih znao i umreti s Tobom, neću se odreći.“ (Matei 26, 35 ). Zar Petar nije bio dovoljno ozbiljan? Bio je! Ali On nije znao da je zaražen klicom izdaje. On je verovao da je prevazišao fazu poziva, verovao je da je izabran…
Kako je David mogao da počini tako teške grehe, on, čovek koji je ljubio Boga, kao malo ko ikada? David, mladi junak koji se bori i pobeđuje lava i medveda, nije znao da se u njemu nalazi klica greha preljube i kriminala. Uspeo je da pobedi poljske zveri, ali zver u sebi nije mogao da pobedi. Kada je David shvatio da sa sobom nosi bombu sa kasnim dejstvom i da je on kao car, pre svega jedan bedni grešnik, tada je napisao svoja dva Psalma pokajanja 32. i 51.
Bog nas oslobađa od sile greha
Kao što se u medicini koriste vakcine da bi se neutralizovale aktivne klice bolesti, na isti način Veliki Lekar nam stavlja na raspolaganje posebnu vakcinu protiv klice greha, to je Sveti Duh. Bez delovanja Svetog Duha mi bi celog života ostali hronični grešnici: oprošteni, ali još uvek bolesni i prenosioci virusa, i tako postajemo potencijalna opasnost za druge oko sebe.
Pošto u Božje carstvo ne može ući ništa pogano, preostaje nam da živimo u etapi procesa dekontaminacije:
Bog će nas osloboditi od prisutnosti greha
Zašto je ovo delo neophodno? Odgovara nam Ap. Pavle: (1. Korinčan 15, 50.53;)
Ovo delo se neće dogoditi sada, već prilikom drugog Hristovog dolaska. Ovo je tako kompleksno delo, da ga može obaviti samo naš Stvoritelj. To je delo ponovnog Stvaranja. Greh je prodro u najintimnije delove našeg bića, čak do nivoa genetskog koda i hemijskih reakcija. Zato samo Stvoriteljeva ruka može odstraniti i poslednje tragove greha. Tek tada možemo biti sigurni da će delo spasenja u potpunosti biti realizovano.
Biblijska istorija je prepuna ljudi koji su stali na pola puta, zadovoljni statusom poziva na spasenje i verujući da je to sve. Bog je sa svima imao uzvišeni plan, ali oni nisu nastavili da slede sve etape spasenja. Ovi ljudi su bili pozvani i odgovorili su pozivu, ali su se nasukali.
Jevrejski narod je pozvan iz Egipta da bude „videlo narodima“ (vidi Isaija 42, 6; 49, 6), ali nisu razumeli svoju misiju. On je ostao samo pozvan narod, i umesto da bude izabran bio je odbačen.
Juda, najsposobniji među Isusovim učenicima, na koga su svi gledali sa poštovanjem, bio je pozvan na poseban zadatak. U vremenu za tri ipo godine, on je ostao na stadijumu poziva, nije napredovao ka izboru. I Juda je bio odbačen…
Saul, prvi izrailjski car, Bog ga je pozvao na jednu uzvišenu službu, ali, pošto se nije držao početne jednostavnosti, ostao je samo pozvan, ali ne i izabran. Saulov primer nam očigledno pokazuje šta se može dogoditi sa čovekom, koji je ponizan, ozbiljan i hrabar, ali ne dozvoljava Bogu da ga dekotaminira od bolesti greha i da ga izbavi od „bombe“ koju nosi u sebi. Ovaj čovek koji je nekada bio ponizan i veran, došao je dotle da je bacio koplje na svog najhrabrijeg i najvernijeg slugu mladog Davida, da bi na kraju stigao dotle da pobije čitavu četu nevinih sveštenika.
Zver koja se krije u nama, je opasnija od bilo koje druge zveri!
Zašto će biti tako malo izabranih? Da li je Bog tako odlučio? Da li je On suviše pretenciozan? Nikako! Biblija nam daje dovoljno dokaza da „Bog hoće da svi ljudi dođu u pokajanje“ (2.Petrova 3, 9). Prorok
Jezekilja nam potvrđuje:
„Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? govori Gospod, a ne da se odvrati od putova svojih i bude živ?“ (Jezekilja 18, 23;)
Bog nije odgovoran zbog malog broja izabranih. Ne postoji predestinacija, nije reč o broju koji je unapred određen. Spasenje nije lutrija gde samo neki, najsrećniji dobijaju. Pravo na spasenje imaju svi, ali, nažalost, mnogi od pozvanih zastaju na pola puta.
Hristova crkva je jedno od blagoslovenih sredstva, koja je ostavljena da pomogne čoveku, da se iz statusa pozvanog na spasenje preobrazi u status izabranog za spasenje. Došli smo u ovu crkvu, svako od nas sa svojim duhovnim bolestima, sa korenima sopstvenih greha.
Odgovorili smo na poziv, a da li smo dozvolili Svetom Duhu da nas očisti? Da li osećamo da smo oslobođeni od osude zbog greha? Da li osećamo rad Svetog Duha u sebi, koji nas oslobađa i od sile greha? Da li težimo za trenutkom kada ćemo biti oslobođeni i od prisustva greha u sebi?
Ti, koji čitaš ove jednostavne redove, da li si samo pozvan, ili imaš sigurnost da si i izabran?
Biti pozvan znači ući u Hristovo crastvo milosti. Biti izabran znači ući u Njegovo carstvo slave. Prva etapa je neophodna, ali nije i dovoljna. Potpuno spasenje će dobiti samo oni koji idu putem spasenja do kraja, zajedno sa Gospodom … u Njegovoj crkvi…
„Zato braćo postarajte se još većma, da svoju službu i izbor utvrdite, jer čineći ovo nećete pogrešiti nikada. Jer vam se tako dopusti ulazak u večno crastvo Gospoda našega i Spasa Isusa Hrista.” (2.Petrova 1,10-11;)
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
