Poziv na vođstvo, da se govori za Boga i na službu među Božjim narodom nije poziv na popularnost. To je poziv na vernost. Oni koji bi hteli da vode moraju da služe i u dobrim i u teškim vremenima, kao što vidimo u Jeremijinom životu.
SADRŽAJ
Jeremijin poziv
U Jeremiji 1,4 Jeremija iznosi svoje preporuke: on nije prorok na iznajmljivanje i ne sledi najnovije tokove popularnog mišljenja. On je prorok zato što ga je Bog pozvao. Ovaj osećaj o Božjem pozivu bio je pokretačka sila u njegovoj službi i njegova podrška tokom dugih godina progonstva i obeshrabrenja. U njegovim kostima goreo je oganj i nije mogao da se utiša (Jeremija 20,9). U Jeremiji 1,5, čak i pre nego što se rodio, Bog je namenio da će Jeremija ispuniti proročku ulogu. Slično tome, svakom pojedincu, mladom i starom, Bog je odredio mesto dužnosti i odgovornosti u svom planu za spasenje čovečanstva, i naša svrha u životu je da pronađemo to mesto i budemo poslušni Božjoj volji za nas. To što mu je rečeno,
„Pre nego te sazdah u utrobi, znah te,“ dalo je Jeremiji novi osećaj o perspektivi, daleko od njegovih planova za sebe i vraćanje Božjem glavnom planu.
„Sazdah te,“ kaže Bog (Jeremija 1,5). Bog ovde govori o svom staranju da ručno oblikuje Jeremiju. Nije Jeremija slučajno imao takvo osetljivu prirodu. Bog je ručno načinio Jeremiju za ovaj zadatak. On je bio prikladan za Božju svrhu – kao učenici savremenog doba!
„Posvetih te,“ (Jeremija 1,5). Bog je odvojio Jeremiju za proročki poziv još pre nego što se rodio. Bog je pozivao Jeremiju na svetost. „Za proroka narodima postavih te.“ Bog sada šalje Jeremiju tinejdžerskog uzrasta u svet koji umire. Goyim – nacije, ne samo Juda. Bog je dao Jeremiji dva znaka (1,11-13). Prvi je bio grančica badema. Reč za badem znači „budan,“ jer se bademovo drvo prvo budi u kasnu zimu jer oseća da dolazi proleće. Poruka je jasna: kada sve deluje uspavano, kada se čini da zlo pobeđuje, kada deluje da je Božji narod duhovno mrtav, kada se čini da nema nade, Bog je budan, čeka svoj trenutak da ispuni svoju Reč.
Bog je obećao da će izbaviti svoj narod iz njihovog vremena nevolje u Vavilonu. Drugi znak bio je nakrivljeni lonac za kuvanje. Pre Božjeg izbavljenja, na Božji narod će doći vreme nevolje u obliku Vavilonskog napada, tlačenja i ropstva. Jeremija i stanovnici Jerusalima će na teži način naučiti da to što su Božji narod nije garancija da su oni diplomatski ili duhovno imuni. Jeremijina poruka bila je da će Božji narod doživeti vreme Vavilonske nadmoći i tlačenja, ali tokom tog vremena nevolje imali su sigurnost da će Bog ustati da izbavi svoj verni narod u Njegovo vreme.
Jeremijina služba
Jeremija je živeo tokom najmračnijeg doba za Božji narod – neposredno pre Vavilonskog ropstva. Deset severnih plemena u ropstvo je odvela Asirija. Južno Judino pleme naizmenično je imalo dobre i zle careve. Pri kraju vladavine zlog Manasije, rodila su se dva bogobojazna dečaka: Josija i Jeremija. Josija je došao na presto kada je imao osam godina i bio je car reformator, zapažen zbog svoje religiozne revnosti i pobožnosti. On je očistio zemlju od idola, ukinuo je okultno, renovirao je hram a otkriće svitka u kojem se nalazio zavet (Knjiga Peta Mojsijeva) doveo je do nacionalne reforme. U Josijinoj trinaestoj godini (627. godina pre nove ere), Bog je pozvao Jeremiju, tinejdžera, u proročku službu. Živeći u Anatotu – 3 kilometra od Jerusalima, svešteničkom gradu – i svešteničkog porekla, Jeremija je bio sveštenik u obučavanju. Ipak, odmah posle svog poziva, Bog je uputio Jeremiju da ide u Jerusalim i propoveda Božju poruku, sledeći u Jeremiji 11,6 sa zapovešću da obavi nacionalnu turneju propovedanja.
Jeremija je pozivao narod da se obrati Bogu, prihvati Vavilonsku vladavinu i prorokovao je da će nakon sedamdeset godina Bog vratiti svoj narod u Jerusalim. Bio je obeležen kao izdajnik i suočio se sa intenzivnim progonstvom tokom svoje službe. Služio je četrdeset godina i bio je progonjen, utamničen, bičevan, osuđen
kao izdajnik, izglađivan i primoran da pobegne u Egipat kao starac, gde je živeo u stalnoj pretnji od pogubljenja ili ubistva, ali je ipak doživeo da vidi ispunjenje svog proročanstva o Vavilonskom ropstvu. Po prirodi povučena osoba, čeznuo je da se povuče iz javnog života i plakao je nad Božjim narodom (Jeremija 15,17; 20,10a; Plač 3,14.20).
Kada je Jerusalim pao, Vavilonjani su ponudili Jeremiji izbor da ide u Vavilon, gde će se dobro starati za njega, ili da ostane sa ostatkom Božjeg naroda u uništenoj Judeji (Jeremija 39,11-40,6). Iako je bio ignorisan od strane sopstvenog naroda, njegovu proročku službu prepoznali su i cenili paganski Vavilonjani! Tako je i danas. Vernost u službi ima nevidljive i nepredvidljive efekte talasa, koji dopiru daleko izvan naše lokalne crkve ka onima koji su tvrdoglavo daleko od Boga.
Jeremija je odlučio da ostane. Iako se skoro ni u čemu nije slagao sa Božjim narodom, Jeremija ih nikada nije napustio. Ostao je sa njima bez obzira na sve, jer ga je Bog pozvao da služi ovim ljudima. Današnje vođe pozvane su na takvu istrajnost u službi – jer tražimo Božje odobrenje, a ne odobrenje palog čovečanstva.
Jeremijina poruka
Njegova poruka primenjuje se na nas danas. Božji narod proći će kroz strašno vreme nevolje, ali Bog će ih na kraju izbaviti. Ako Božji narod želi da preživi vreme nevolje koje dolazi i doživi Božje izbavljenje, onda Božji narod treba da se pokaje zbog svojih greha i okrene se Bogu u vernosti i poslušnosti.
Jeremija je pozivao narod da napusti površnu religiju kako bi istinski hodali sa Bogom. On je učio da duhovno zlo ima svoj izvor u zlom srcu (Jeremija 17,9). Bez novog srca, zli će ostati zli (13,23). Ono što je potrebno je novo srce, koje sa sobom nosi novu ljubav prema Bogu, veru u Boga i poslušnost Bogu (24,7). On je ukazivao unapred na čudo obraćenja za sve koji slede Isusa Hrista u iskustvo novog zaveta (31,33.34).
Primena
Bog je bio otvoren prema Jeremiji, baš kao što je otvoren prema svom narodu danas. „Oni će udariti na te, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom, veli Gospod, da te izbavljam“ (Jeremija 1,19). Božji narod nije sam. Za Jeremiju i za Gospodnje sledbenike danas, Božji način nije da zaustavi borbu već da stoji sa onima koji Ga slede. Slično učenicima savremenog doba, Jeremija je bio poslat kao jagnje među vukove (npr. Luka 10,3). Ipak, mi danas imamo sigurnost u Božje prisustvo i zaštitu
Konrad Vajt, doktor teologije, SAD
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
