Šta je radosna vest o spasenju i kako je Bog otkupio čoveka od greha i smrti?
Radosna vest (Jevanđelje) je Božje obećanje dato neposredno posle pada u greh, da će Hristos – kao obećani ženin potomak – slomiti moć greha i smrti i omogućiti čoveku pomirenje s Bogom i večni život. Ovo obećanje, zapisano u 1. Mojsijevoj 3,15, temelj je celokupnog plana spasenja koji je Sveto Trojstvo pripremilo pre postanja sveta.
Ključne tačke:
- Plan spasenja nije nastao kao reakcija na greh – Bog Otac i Bog Sin su ga pripremili pre postanja sveta, u slučaju da čovek prestupi Božji zakon.
- Prvo obećanje o Otkupitelju dato je u obliku presude izgovorene nad sotonom u Edemu: ženin potomak će slomiti moć neprijatelja (1. Mojsijeva 3,15).
- Bog je pokazao jedini pravi put spasenja simboličnim činom: načinio je odeću od životinjske kože i pokrio golotinju naših praroditelja, jer čovek sam ne može pokriti ni opravdati svoje grehe.
- Hristova biografija bila je unapred opisana kroz desetine proročanstava – od mesta rođenja (Vitlejemu Judinom) do načina smrti i vaskrsenja – i sva su se tačno ispunila.
- Spasenje se prima verom i pokajanjem, a ostvaruje se preporođenjem – delovanjem Svetoga Duha koji menja čovekovu prirodu od grešne ka svetoj, od smrtne ka besmrtnoj.
Šta je prvi nagoveštaj o otkupljenju i gde se nalazi u Bibliji?
Prvo obećanje o Otkupitelju dato je u 1. Mojsijevoj 3,15, kao presuda nad sotonom izgovorena u Edemskom vrtu. Gospod je izjavio: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.“ Ova presuda, izgovorena u prisutnosti naših praroditelja, bila je za njih ujedno i obećanje – da će moć velikog protivnika biti konačno slomljena.
Greh naših praroditelja doneo je prokletstvo, bedu i smrt celoj Zemlji. Izgledalo je kao da nema izlaza za one koji su prestupili Božji zakon. Ali božanska ljubav stvorila je plan po kome čovek može biti spasen – plan načinjen u savetu Svetog Trojstva pre postanja sveta. Prestupljeni zakon traži smrt prestupnika, a jedino biće ravno Bogu moglo je zadovoljiti zakonsku pravdu. Božji Sin je dragovoljno odlučio da bude čovekova Zamena i Jamac.
Ovo obećanje o dolasku Otkupitelja svetlelo je od tada kao zvezda nade. To je bila Radosna vest za naše praroditelje – i to je Radosna vest i za nas danas.
Kako su naši praroditelji reagovali na greh i zašto to nije bio pravi put?
Prva reakcija na greh bila je skrivanje od Boga – što je prirodna, ali pogrešna reakcija grešne prirode. Dok su u stanju nevinosti bili okruženi svetlošću kao plaštem, ta svetlost ih je napustila i postali su svesni svoje golotinje. Biblijski izveštaj kaže: „Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.“ (1. Mojsijeva 3,7) Grubim pokrivačem od lišća nastojali su da sakriju svoju nedoličnost.
Sklonost da čovek sam otkloni svoj nedostatak i sam se opravda temelj je svake lažne religije. Bilo da mnogoboštvo prinosi žrtve idolima, bilo da pustinjak negira telesne potrebe, ili da savremeni čovek oseća da mu Bog nije potreban – svuda se radi o istom principu: čovek traži spasenje sopstvenim naporom i delima. Naši praroditelji nisu bili drugačiji: žena je bacila krivicu na zmiju, a Adam na ženu (1. Mojsijeva 3,12.13).
Pošto je postao zarobljenik greha, čoveku je zabranjen pristup drvetu života. Odvojen od Izvora života, čovek je postao smrtan. Jedino preko obećanog „ženinog potomka“ čoveku će biti povraćena svetost i mogućnost večnog života.
Koji je jedini pravi put spasenja i kako ga je Bog pokazao u Edemu?
Bog je jedini pravi put spasenja pokazao simboličnim činom pre nego što je udaljio naše praroditelje iz Edema: načinio je haljine od kože životinje i pokrio njihovu golotinju. Pouka je jasna: čovek ne može sam pokriti ni okajati svoje grehe. Jagnje je moralo umreti da bi naši praroditelji mogli ostati u životu i da bi njihova krivica bila pokrivena. Adam je sam svojom rukom zaklao jagnje – video je kako nevina životinja leži u krvi, nepokretna, hladna. Ta slika bila je neposredan prikaz cene greha.
Simbolika čina ima tri jasna sloja. Prvo, greh traži smrt – ili prestupnika lično, ili njegove zamene. Drugo, Bog je za čoveka pripremio zamenu: smrt Božjeg Sina, predstavljenu smrću nevinog jagnjeta (Jovan 1,29; 3,16). Treće, pravednost i večni život mogući su jedino kao dar koji se prima verom, a ne kao rezultat sopstvenog truda – što je pokazano odeću kojom je Bog pokrio naše praroditelje umesto pregača od lišća koje su sami napravili.
U Bibliji odeća na više mesta predstavlja Hristovu pravednost: „Jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me.“ (Isaija 61,10)
Kako je Bog postepeno sužavao proročanstvo o Mesiji kroz istoriju Izrailja?
Obećanje o Otkupitelju davano je postepeno – od neodređenog u Edemu do preciznog opisa ličnosti, porekla i delatnosti. Avramu je obećano da će se u „semenu tvojem blagosloviti svi narodi“ (1. Mojsijeva 22,18), a apostol Pavle objašnjava da „seme“ ovde označava jednu osobu – Hrista (Galatima 3,16). Zatim je obećano da će Mesija doći iz Judinog plemena (1. Mojsijeva 49,10), a Davidu je kroz proroka Natana obećano da će iz njegove porodice doći onaj čije carstvo neće nikad prestati (2. Samuilova 7,12-14).
Proročanstva o Mesiji unapred su dala precizne detalje: rodiće ga devojka (Isaija 7,14), rodiće se u Vitlejemu Judinom (Mihej 5,2), biće pun Duha Gospodnjeg (Isaija 11,1-5), delovaće kao Učitelj i Dobri Pastir (Isaija 42,1-4), Njegov javni rad trajaće tri i po godine (Danilo 9,26.27), umreće razapet između zločinaca umesto nas (Isaija 53,4-9) i slavno će vaskrsnuti (Psalam 16,10.11). Sva ova proročanstva tačno su se ispunila u Hristovom životu.
Most spasenja počiva na sedam stubova: Hristovo utelovljenje, Njegov bezgrešni život, Njegovo stradanje i smrt, slavno vaskrsenje, posredovanje u nebeskom Svetištu i slavni povratak.
Da li je spasenje trenutni čin ili proces koji se odvija u čovekovom životu?
Spasenje je i trenutni čin (opravdanje verom) i kontinuirani proces (posvećenje i preporođenje) – oba su neophodna. Hristos je kroz smrt na krstu u određenom istorijskom trenutku otkupio čoveka i omogućio oproštenje. Ali to spasenje mora biti primljeno verom i pokajanjem, a zatim ostvareno u životu kroz delovalje Svetoga Duha. „Jer zakon duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnoga i smrti.“ (Rimljanima 8,2)
Kao članovi grešne ljudske porodice moramo biti nanovo rođeni delovanjem Svetoga Duha (Jovan 3,3-7). Kao što je u Hristu utelovljenjem bila sjedinjena božanska i ljudska priroda, tako ona mora biti sjedinjena i u nama preporođenjem. Priroda koja je ranije kršila Božji Zakon preporođenjem postaje sjedinjena s prirodom Davaoca i čuvara tog Zakona.
Najvažniji cilj spasenja je promena čovekove prirode – ne samo od greha ka pravednosti, već i od smrtnosti ka besmrtnosti, od raspadljivosti ka večnoj neraspadljivosti. Hristos je taj koji to ostvaruje u nama, ako Ga primimo i dopustimo Mu da upravlja našim životom.
Zaključak: Radosna vest kao odgovor na smrt
Radosna vest je odgovor Boga na čovekovu tragičnu situaciju posle pada u greh. Od prvog obećanja u Edemu do Hristove smrti i vaskrsenja, Bog je sprovodio jedan jedinstven plan: da otkupi čoveka od greha i smrti i vrati mu svetost i večni život. Čovek u tome ne može ništa sam – može jedino verom prihvatiti ono što mu Bog nudi kao dar. „Koji raskopa smrt, i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem.“ (2. Timotiju 1,10)
Preporuka za dalje čitanje:
Brak u Bibliji: Božji plan za muža i ženu
Sveta tajna molitve: Kada čovek stane pred Boga
